DA NE ZABORAVIMO

Uoči obeležavanja Svetih surduličkih mučenika podsećanje na oko 30.000 ubijenih Srba i na Kosturnicu

Bugarski okupatori su od 1915-1918. godine Surdulicu pretvorili u klanicu Srpskog naroda. Pretpostavlja se da je ubijeno oko 30.000 ljudi, a njivove kosti pohranjene u Kosturniic u centru Surdulice. Praznik Svetih mučenika surduličkih je svakog 29. maja. Ove godine biće održan i Krsni hod za dubolu dolinu u slavui čast surduličkih mučenika.

Krajevi u Srbiji koje je okupirala bugarska vojska proglašeni su za „Moravsku Bugarsku“, a Srbi, stanovnici tih oblasti, za – „Moravske Bugare“. Prema jednoj naredbi bugarskih okupacionih vlasti, reč Srbin nije smela ni da se izusti.

Računa se da je tokom Topličkog ustanka, u proleće 1917. godine, pobijeno u svemu oko 20 hiljada Srba svih uzrasta i oba pola (ali tačan broj se ne zna, kreće se i do  30.000). Najveći deo pobili su Bugari, koristeći vrlo često samo hladno oružje – bajonete.

Spomen kosturnica u Surdulici je 1924. izgrađena u neposrednoj blizini sabirnog logora. Surdulica je bila zadnje mesto gde su Bugari dovodili zarobljene Srbe i tu ih ubijali a pod izgovorom da ih vode da rade u  rudnicima u Bugarskoj.

Spomen kosturnica ponovo izgrađena baš na mestu gde je nekada bila, u dvorištu Srednje tehničke škole „Nikola Tesla“ .

Tokom okupacije Surdulica je prozvana „srpskom kosturnicom“ zbog neviđenog masakra civilnog stanovništva, rodoljuba i intelektualaca iz cele zemlje.

Posle oslobođenja  prva iskopavanja započeo je dr Arčibald Rajs kao ekspert srpske vlade za utvrđivanje zločina okupatora.

Sve pronađene kosti su smeštene u privremenu grobnicu, a kasnije, avgusta 1924. su prenešene u spomen-kosturnicu, koju je otkrio kralj Aleksandar Karađorđević.

U okviru kosturnice je u produžetku sagrađena gimnazija.

Ali ni  tada nisu pronađena sva mesta na kojima su izvršavani zločini.

Početkom Drugog Svetskog rata, 22. 4. 1941. U  kosturnici  je upala grupa bugarskih vojnika i potpuno je demolirala i razbacala kosti mučenika svuda oko spomenika.

Sve što je bilo razbacano oko kosturnice, srpski sveštenici su tajno, noćima prenosili u stari zvonik crkve Svetog Đorđa, koji se nalazio pored škole.

U februaru  1943. naterali su učenike škole da sa zgrade poskidaju ciglu po ciglu, koje su kamionima prebacili u Bugarsku, a podrumske prostorije zatrpali su zemljom

Od kosturnice samo je krst  sačuvan i nalazi se u dvorištu škole.

U unutrašnjosti kosturnice pažnju je privlačila lobanja na zidu suprotno od ulaza, sa bajonetom krvnika koji je nije mogao izvući iz glave žrtve.

Posle „oslobođenja“ Surdulice, septembra 1944. god. došla je komunistička vlast, koja je zarad politike bratstva i jedinstva sa bugarskim narodom ostavila pitanje kosturnice po strani.

Jedino je u toku Titove vladavine nađeno za shodno, da se na zidu škole postavi ploča da je tu bila kosturnica.

Iz sada poznatih razloga obnove Spomen kosturnice nije bilo sve do 1989. godine.

Tada počinje obnova koja je ubrzo stagnirala zbog političkih (ne)prilika u bivšoj Jugoslaviji.

Do konačne obnove iz temelja došlo je tek 2004. a druga faza uređenja unutrašnjosti počela je 2005. godine.

Tačan broj ubijenih Srba u Surdulici do današnjeg dana nije poznat. Do tačne cifre se može doći analizom podataka iz bugarske arhive toga vremena, do tačnog broja pokušao je da dođe dr Milivoje Petrović, ali mu uvid u bugarske arhive nije bio dozvoljen, što i ne čudi mnogo.

Tačna broj zverski pobijenih Srba od strane Bugarskih zveri u Surdulici procenjuje se od najmanje 3.000 ljudi, žena i dece.

Plan bugarizacije srpskog stanovništva bio je javan i jasan, ništa se tu nije skrivalo

Taj plan je vidljiv  u Naredbi br.12 načelnika inspekcije generala Lajtant Neserova od 29.maja 1918. godine, izdatoj u Nišu:

*da se Srbi sa prostora Vardarske Srbije, Kosova i centralne Srbije, sve do Smedereva bugarizuju, odnosno postanu Bugari

*u početku je bugarizacija trebalo da se sprovede mirnim putem

*ukoliko nema rezultata, da se odstupi od dobrovoljne bugarizacije i krene sa primenom sile

ciljne grupe koje treba prve nacionalno osvestiti bili su sveštenici, lekari, učitelji, ugledni domaćini, pravnici, bogati trgovci i zanatlije, tj. pokretačka snaga jednog društva

radi lakšeg sprovođenja cilja, odmah na početku okupacije zabranjena je upotreba nacionalnog imena, pisma, slova na srpskom jeziku.

*Zabranjena je nacionalna nošnja, a sveštenici su morali da nose bugarsku svešteničku kapu

*zabranjeno je pisati nadgrobne natpise na spomenicima na srpskom jeziku

*zabranjeno je dati srpsko ime novorođenom detetu

*obraćanje bugarskim vlastima je na bugarskom jeziku.

Ovo su bila stvarno surova vremena za Srpski narod u ovim krajevima pod Bugarskom okupacijom i terorom.

Sveti Surdulički mučenici, molite Boga za nas!

Prva proslava praznika Svetih mučenika surduličkih

Povod liturgijskog sabranja bila je kanonizacija Svetih surduličkih mučenika koje je Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom redovnom zasedanju u Beogradu 24. maja 2017. godine, na predlog punoće Eparhije vranjske na čelu sa Episkopom g. Pahomijem, uvrstio u kalendar Svetih.

,,Za dan praznovanja Svetih surduličkih mučenika Sveti Arhijerejski Sabor je odredio 29. maj, jer su toga dana 2010. godine njihove svete mošti pohranjene u obnovljenu spomen-kosturnicu. Mošti mučenika prvobitno su bile pohranjene u spomen-kosturnici u Surdulici koja je podignuta 1924. godine. Želeći da uništi svaki trag o zločinima iz Prvog svetskog rata, bugarski okupatori su 1943. godine su kosturnicu srušili do temelja, a mošti su zakopali na više lokacija u Surdulici. Jedna lokacija bila je na surduličkom Starom groblju.“ (preuzeto, http://www.spc.rs/  Eparhija vranjska )

,,Na surduličkom Starom groblju 2009. godine prilikom izgradnje porodične grobnice, čudesno su se projavile mošti mučenika. Na inicijativu Crkvene opštine Surdulica i Eparhije vranjske 29. maja 2010. godine mošti su svečano prenete, vraćene i pohranjene u spomen-kosturnicu, koja je obnovljena 2009. godine.“ (preuzeto, vranjenews)

 

Делом коришћена литература: http://www.svgeorgije.org/Siteview.asp?ID=3

Приредио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

 

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

vaš komentar