Žurim do trga da slikam fontanu i odmah iza ugla, totalno nepripremljena, vidim da to i nije baš sve. Skrećem i pred mene se otvara duga ulica, šetalište sa kafićima koje se ponovo uliva u novo, šire šetalište…Baš ono što nama nedostaje u Leskovcu, mislim.
U potrazi za novim izletištem koje će nam pružiti kompletan sadržaj – i kulturno-istorijski ali i gastronomski, obreli smo u Pirotu. Baš u ovaj deo juga Srbije nisam nikada bila, a više puta sam slušala i čitala o pirotskoj tvrđavi ali i o čuvenoj i nagrađivanoj piceriji Mamma Rosa, o brendivima poput peglane kobasice…
Pirot u subotu okupanu suncem deluje malo uspavano. Iznenađeni smo da je malim brojem ljudi na ulicima po lepom danu, ali to pripisujemo vikendu. Znam da je Pirot mali, negde oko 40 hiljada stanovnika u samom gradu, možda i manje jer se svi negde iseljavamo. Možda mi se baš i zato čini da se ljudi na ulicama slabo smeju, žure čak i subotom, a kafići nisu baš puni kao što je u Leskovcu u tom danu i u tom dobu. Ali, u subotu nije pijačni dan u Pirotu.
Šetalište i trg me podseća na mali gradić u Italiji sa puno drveća u centru.
Slikamo se, zastajemo pored fontanica, odmaramo na klupicama, deca se igraju u parkićima na tartanu. Sada već primećujem da počinje gužva na šetalištu, porodice i omladina.
Devojke u Pirotu su lepe i moderne, lepo obučene kao u velikim gradovima. Ni po čemi ne stičem utisak da sam na jugu zemlje, naprotiv, ovakavo šetalište i trg me podseća na mali gradić u Italiji sa puno drveća u centru.
Mladog tatu koji drži za ručice dva slatka deteta pitamo a on objašnjava na čuvenom dijalektu šta da posetimo u gradu.
“Ako ste tel’i sladoled, onam je najubav…”, pokazuje preko mosta. “Tam đu ve posluže najjeftino”, preporučuje.
Prelazimo preko mosta na Nišavi da kupimo sladoled. Kugla je 10 dinara! Hvala dečku i slatkoj dečici na savetu.
A ispod mosta – iznenađenje!
Piroćanci uživaju na zelenom keju. Možete prošetati kamenom stazom pored keja, a kada se umorite i ogladnite, preporučujem piceriju Mamma Rosa, gde služe izuzetne pice po italijanskoj recepturi.
Zašto me, pitam se, sve ovo na trenutak podseti na Pariz, na obale Sene?
Picerija je poznata i po izradi pice od pirotske peglane kobasice i pirotskog sira, koja predstavlja poseban lokalni gastronomski specijalitet. Mi smo naručili njihovu poznatu pobedničku Staroplaninsku i zaista je čista desetka.
Ljubazan ugostitelj navikao na goste sa svih strana Srbije ali i iz Bugarske, vešto preporučuje: “Ova je odlična “, ali kada naručismo i picu Kardinal za poneti kaže: “E ovde za njuma kažemo – jede se sa’s oči”.
I za kraj, oduševljenje pirotskom tvrđavom Kale iz srednjeg veka, poznatu i pod nazivom Momčilov grad. Nalazi se u samom gradskom jezgru i predstavlja jednu od sedam najlepših u Srbiji.
Tvrđava je mala, ne treba puno vremena za obilazak. Sastoji se iz tri kule – Donjeg i Gornjeg grada i Donžon kule. Utvrđenje je podignuto za vreme vladavine kneza Lazara (1371—1389) I bilo je u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka. Ulaz je besplatan. Ispred tvrđave je parkić za decu i prelepo zelenilo za odmor.
Inače, ukoliko rešite da iz Leskovca skoknete u Pirot na dan ili par sati, moj savet je da, ukoliko ne podnosite vožnju krivinama, ne putujete preko Babušnice.
Put jeste odličan, popravljen i kompletno adaptiran, ali na pojedinim mestima odroni su ugrozili putovanje. Ukoliko pak volite da istražujete i ne smeta vam duža vožnja, oduševićete se izgledom starinskih ali, nažalost, napuštenim kućama u okolini mesne zajednice Babušnica, koje svedoče o nekom ne tako davnom životu u selu punom življa.
A mi napuštamo Pirot po danu. Putuje se dva sata do Leskovca, ali jedna deonica puta bez kuća deprimirujuća i stvara utisak putovanja bez kraja.
Gradić Pirot na Nišavi na jugoistoku Srbije, tako blizu, a tako daleko. Zašto nemamao običaj da posećujemo komšije, pitam saputnika dok se klackamao sada drugim putem? Nemamo odgovor. A svaki gard, svako mesto, selo, priča je za sebe.
Pri polsaku čujemo da Pirot godišnje poseti po 100 hiljada ljudi čak i u vreme korone. Ima se, što bi rekli pesnici starijih generacija, rašta i videti.
A ja sam vam prenela samo delić onoga što se za par sati uz trčkarenje za decom može videti. Možda drugi put nešto više, a vama toplo preporučujem – Pirot.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Prilicno dobar tekst. Mozda nedostaje malo vise detalja ali sami ste rekli da ste bili na kratko. Pirot ima dosta dobrih kafana a okolina/priroda izvan grada je fascinantna. Mi smo proveli vikend u Pirotu i tom prilikom posetili Zavojsko Jezero i Babin zub resort i definitivno cemo se vratiti. Grad je bio prepun ljudi u petak i subotu a u nedelju prilicno prazan. Tako da cemo sledeci put nedelju odvojiti za izlet van grada. U odlasku smo isli auto putem a u povratku preko Babusnice. Mislim da je ipak najbolje ici auto putem od Leskovca do Pirota. Jeste da je 40 kilometara duze ali se stize brze i putovanje je opustenije.
Davno sam bila u Pirotu i ličio je na palanku sa novim socrealističkim stambenim zgradama. Baš me raduje što je napredovao i što je ova mlada žena oduševljena (mlada jer pominje trčkarenje za decom). Tamo je onaj Vladan veoma dugo na vlasti. Beše prvo kod Dinkića, pa samostalac, pa sada vidim da je kod naprednjaka. Šteta. Inače, solidna reportaža. Vidim da je vreme a razgledanje bilo ograničeno.
Lele koliko pravopisnih gresaka…Pirot je lep,kao i pirocanke ali pirocanci su sacuvaj boze.
A gde ste videli pravopisne grešeke? Možda Vam se, ipak, učinilo! Ipak, pogledajte svoj komentra. Primera radi Piroćanke, a ne piroćanke.