Ako je neko vakcinisan, a nema antitela ne znači da vakcina ne deluje, to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da veruje znanju i iskustvu lekara da i njemu vakcinacija pomaže, navodi doktorka Ljiljana Sofronić Milosavljević, iz Instituta za primenu nuklearne energije.

Ljiljana Sofronić Milosavljević je navela da antitela imaju oni koji su bili bolesni i oni koji su vakcinisani, ali i u slučaju da ih neko nema ne znači da on nije zaštićen.

„Ako je neko vakcinisan, a nema antitela, to zavisi od njegovog imunskog odgovora, to ne znači da on nije zaštićen zato što b-ćelije, b-limfociti produkuju ta antitela, ali postoje i druge ćelije to su t-limfociti koji su sposobni i čija je prva i najvažnija uloga u odbrani od virusnih infekcija da ubijaju ćelije zaražene virusom tako da ta odbrana postoji“, objašnjava Sofronić Milosavljevićeva.

Objašnjava da to što neko nema antitela ne znači da vakcina ne deluje.

„Ako je vakcinisan, a nema antitela to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da veruje znanju i iskustvu lekara da i njemu vakcinacija pomaže. To je nekada slučaj sa imunodeficijentnim osobama, sa osobama koje primaju neku terapiju koja uništava b-limfocite, pa ljudi nemaju antitela, ali imaju te limfocite koji ih brane od virusa“, kaže ona.

Kako kaže, ukoliko je neko vakcinisan on će brže i lakše podnositi svaki naredni kontakt sa virusom.

Navodi da imamo dva odgovora u borbi sa virusom – imunski i stečeni.

„Mi imamo dve ruke u toj odbrani – jedna je taj urođeni imunski odgovor koji se javlja u prvom kontaktu sa virusom za one koji nisu vakcinisani i koji našem organizmu da vremena da krene onaj takozvani drugi stečeni odgovor koji je mnogo efikasniji u samoj odbrani“.

Navodi da kod ljudi koji su preležali kovid i imali lakšu kliničku sliku njihov imunitet može da traje i do godinu dana.

„Međutim, predostrožnosti radi, pošto on vremenom slabi i tim ljudima se preporučuje vakcinacija, dok onih koji su vakcinisani taj odgovor je za nijansu slabiji, ali je dobar i potrebno ga je češće podsećati. Sve to je u cilju da bi klinička slika bila što blaža“, navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Da li previše antitela može da škodi?

Objašnjava da antitela mogu da se detektuju bez obzira da li su ljudi preboleli ili vakcinisani i ističe da previše antitela ne može da napravi problem.

„Ovo jako dugo traje, ali ja mislim da se ljudi navikavaju na to da mogu normalno da žive ukoliko su vakcinisani, ukoliko ispune sve te kriterijume potrebne za dobijanje pasoša i ukoliko se pridržavaju mera“.

Ističe da ljudi ne smeju da zaborave čak i kad dobiju tri doze vakcine, da moraju da se pridržavaju mera.

„Ukoliko se ne pridržavaju odgovarajućih mera oni mogu da dobiju virus na gornjim respiratornim putevima i mogu da taj virus prenesu u nešto manjem obimu nego što bi to bilo inače, ali svejedno transmisija je prisutna. Zbog toga treba da nosimo maske , da se pridržavamo i drugih mera – pranja ruku i dezinfekcije alkoholom, ako sve to radimo, ipak život koliko toliko teče normalno“, navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Navodi da je interesovanje za proveru antitela u INEP-u veliko.

„I mi se trudimo da se organizujemo na najbolji mogući način tako da izađemo u susret svima, tako da se radi bukvalno od ujutru do uveče po smenama, i ta detekcija antitela teče onako kako treba tako da ljudi sada mogu da imaju jedan podatak više u svom zelenom sertifikatu“, poručila je Sofronić Milosavljevićeva.