Vandalizam: Zašto je uništena vila Teokarovića, biser Porečja?

LESKOVAC –Nekada velelepna kuća gospodina i vlasnika tekstilne fabrike u Vučju Laze Teokarovića postala je dekor za snimanje filmova strave i užasa usred bajkolikog kraja, bistre žuboraste reke Vučjanke, omeđene grajom dece na sportskom terenu.

Odneseno je sve što je moglo da se skine. Prozori, vrata, podovi sa mesta gde su nekada bili raskošni hol i salon i gde su plesali ministri i predsednici vlada. Tu sada niče korov, zalutaju kere i po koja krava, a mladima kuća služi kao javni klozet u večernjim satima.

vila laze teokarevica4

Iz nje izbija nesnosan smrad. Bazen za kupanje u nekadašnjem, od pogleda radoznalih očiju ograđenom dvorištu, sada je kontejner za smeće. A sa krova se pod naletom vetra landaraju crepovi.

„Skonite se gospođo, možete poginuti“, upozorava me postarija dama.

vila laze teokarevica-6

I zaista, ovu oronolu lepotica u poodmaklim godinama, zaobilaze u širokom luku. Samo je pitanja meseca, možda dana, kada će se survati i da li će pritom učiniti greh. Kroz nju nije prošla poplava, nego cunami, koga su od 1948. godine do današnjih dana sve vlasti mogle da zaustave, ali nisu htele!

vila laze teokarevica sa dimnjakom i fabrikom

U leskovačkom kraju je malo tako bogato ukrašenih kuća. Gotovo da se mogu izbrojati na prstima dve ruke. Većina njih propada, pa čak i one koje su kao pod zaštitom države. Ovu niko nije zaštitio. Možda se tako htelo?

Čak ni potomci čizmaša i mantilaša, zadojeni pesmama sa Ovačara i Kablara, kao da namerno nisu hteli da upristoje zgradu i da je pretvore u muzej, ako su je već njihovi očevi i dedovi silom oduzeli i popišali se u njoj.

vila laze teokarevica

Vučje nema muzej, a sam Bog zna zašto nema, jer taj kraj ima čime da se pohvali i podiči i šta da izloži. Vila Laze Teokarovića sa svojim prstranim sobama i belim podrumima bila bi idealna za muzejske postavke i depoe.

No, sada je kasno pričati o tome. Na takvu ideju trebalo je davno da dođu gradski oci sa sedištem u Leskovcu, ali oni nisu hteli da ulože crkavicu i da svojim sugrađanima 17 kilometara dalje, stvore makar privid da žive u varošici. Nalik onoj na početku 20. veka kada je Laza Teokarović sa svojom suprugom gradio Vučje, radnici živeli od rada u njegovoj fabrici i u negovim stanovima, bez plaćanja kirije.

vila laye teokarevica8

Ah da, ti potomci košuljaša i mantilaša što rastrzaju vilu Teokorovića, morali bi da znaju da je gazda Laza, lepi gospodin školovan na engleskim koledžima, pravio specijalne balove u svojoj kući čak i za svoje radnike.

(Kraj) mil

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

12 komentara

  • Baš čudno, uništena vila Teokarevića pa da li ima nešto da nije uništeno. Sa ovakvim kadrovima na čelu kulture šta drugo možete očekivati osim razlaganja svega što nam je ostavljeno. Dobiste li novac za muzej Strojkovac, vratiste novac, smeniste direktora i dovedoste drugog. A on će kao nešto napraviti smešno, gde su ti što su obezbedili novac , nema ih ovo je stvarno neuka vlast.

  • Kamo srece da ovaj teks podstkne da se pominjana zdrada i mnogi spomenici u Vucju renovraju i da se ovom velelepnom mestu vrate sjaj koji je nakad imao. To ne kosta mnogo. Treba uloziti dosta volje i znanja. A novac se moze naci.
    Sve bi se to brzo vratilo i isplatilo.

  • Predivan tekst…zato imamo naselja solidornosti,“radnička“ naselja, trošne prizemne kuće na najboljim lokacijama u gradu…nove velike kuće i luksuzne stanove zaposeli su upravo oni koji su i oteli i uništili sve na svakih pet minuta se kunući drugutitumaršalu..

  • Leskovac je unistio Vucje u svakom smislu,ne grad kao grad vec ljudi koji ga decenijama vode.

    • Nemanja, pre tačno godinu dana pisali smo o Vučju i ,,igorovim projektima“ koji ga ,,razvijaju“.

      Nemanja vi ne znate da u institucijama niko ništa ne radi.

      Nemanja tamo primaju politički podobne, a stručno nesposobne jer su neobrazovani ili formalno imaju diplome, ali su bez potrebnog iskustva. Ipak, to im ne smeta da zasednu ko menadžeri i da ,,projektuju“. Kao nedovoljno kompetentnim njima je veoma teško da realizuju išta ozbiljno jer kao prvo-ne znaju, kao drugo niko pametan neće da im priđe kao nesposobnima, a drskima.

      Institucije koje ne funkcionišu same ne pokreću stvari, a pojedince koji im dolaze sa projektima a la ,,2 ljuljaške na livače“ ili ,,tri ligeštula i jedan suncobran za sreću“ da kao pokrenu Vučje, oni odbijaju, izbegavaju saradnju jer se sprdaju sa njihovim ,,igorovim projektima“.

      Tako strada svako Vučje. Mnogo smo Vučja izgubili do danas i to zbog NEREALNE SLIKE stanja stvari u gradu i okolini, a ona se pre svega odnosi na nedostatak finansijskih sredstava da se galantno troškari.

      Nema para više za koordinatore, za njihove edukacije, putovanja, razmene dobre prakse, za sedeljke, kafanske račune, za prekovremeni rad, za gorivo u privatni auto, za devizne dnevnice i planinske spa centre koje donose uživancije pride kao što je družba do jutra.

      Bez naviknute motivacije, zaposleni u upravama ne pristaju da rade za 40 000 dinara ili 50 000 dinara, jer imaju uslovnei refleks na lepa vremena kada se nije pitalo koliko se trošilo.

      Pitanje je kako ih zameniti, jer je nemoguće promeniti im svest. Politika je iza mnogih. Ipak, oni jedu svoje političare, jer rezultata nema. Sem što dobijamo nova propala Vučja na sve strane nezauzimanjem za njihovu revitalizaciju.

      Nećete verovati, ali ja znam ljude koji hoće iz entizujazma da rade, za postojeću platu, jer ne žele da stručno zaribaju, da bi sačuvali referencu kondicije u profesiji, ali takvi su nepodobni, njih opstruiraju alamani, sve verujući da će se vratiti vremena ,,besnih projekata“.

      E pa, neće. Ta vremena neće doći. Podavićemo se u sopstvenom smeću, neradu.

  • 1960-te godine sam pocela da radim u obracunsku sluzbu fabrike u Vucju, koja je takodje bila vlasnistvo Teokarevica. Cula sam da je te iste godine Laza Teokarevic posetio Vucje, da su ga radnici prepoznali, da je plakao i on i stari radnici. Cula sam od tih radnika da je Laza bio dobar gazda, da je pomagao sirotinju u Vucju i imao sluha za svoje radnike. Oduzeto je oduzeto i drugima je to isto uradjeno. Nije ova Vila propala odma. Ta Vila, koju su kasnije zvali Bar, bila je za neke gospode iz vlasti i politicare. Ali, bila je dostupna i obicnim ljudima. Tu su se priredjivale lepe veceri, narocito novogodisnja noc. Vise Novih godina sam tu docekivala, cak sam na istim i svirala (zabavnu muziku) jer je orkestar koji je bio angazovan svirao samo narodne stvari. Ko je i kako dozvolio da se Vila zapostavi i postane rusevina neznam. Mala vila gde je otvorena Picerija, te davno 1960.g. Opstina tj. celnici fabrike su otvorili prvu

  • 1960-te godine sam pocela da radim u obracunsku sluzbu fabrike u Vucju, koja je takodje bila vlasnistvo Teokarevica. Cula sam da je te iste godine Laza Teokarevic posetio Vucje, da su ga radnici prepoznali, da je plakao i on i stari radnici. Cula sam od tih radnika da je Laza bio dobar gazda, da je pomagao sirotinju u Vucju i imao sluha za svoje radnike. Oduzeto je oduzeto i drugima je to isto uradjeno. Nije ova Vila propala odma. Ta Vila, koju su kasnije zvali Bar, bila je za neke gospode iz vlasti i politicare. Ali, bila je dostupna i obicnim ljudima. Tu su se priredjivale lepe veceri, narocito novogodisnja noc. Vise Novih godina sam tu docekivala, cak sam na istim i svirala (zabavnu muziku) jer je orkestar koji je bio angazovan svirao samo narodne stvari. Ko je i kako dozvolio da se Vila zapostavi i postane rusevina neznam.

  • Necu komentarisati kad je i kako oduzeta, to se vec zna, hocu da kazem da Vilu nekih sesdesetih godina nisu koristili politicari i opstinski celnici iz Leskovca, vec je bila otvorena za svakoga. Tu su se docekivale Nove godine i druga slavlja i Vila je redovno odrzavana. Propala je Fabrika, propala i Vila Teokarevic. nije mi jasno sto je ne vrate naslednicima. Manja Vila gde je Picerija, u njoj je otvorena prva fabricka ambulanta gde je poceo rad Dr.Grozdan Stefanov. Ambulanta je bila dostupna za stanovnistvo Vucja i isti lekar je takodje radio i u ambulantu u krugu Fabrike.Kasnije je tu bila i zubna ordinacija, zatim su prostorije izdavane siromasnima za stanovanje. Sad cujem da je drustvo Penzionera iz Vucja ciji je predsednik Stanisa potpisao 2009 god. neki dokumenat i te prostorije ustupio na trajno vlasnistvo novoj ambulanti koja posluje u sastavu Leskovacke bolnice. Sinisu poznajem odlicno, radili smo zajedno i tada je bio muckaros i prevarant. I ta mala Vila je vlasnistvo Teokarevica. Velika steta sto su dve tako lepe gradjevine propale i srusene.

  • Oswald J. Smith
    Pre mnogo godina jedan afrički poglavica je posetio englesku kraljicu Viktoriju. Kada je pošao, pitao je kraljicu: „Vaše veličanstvo,“ rekao je, „šta je tajna veličine Engleske?“ „Biblija,“ odgovorila je spremno kraljica.

    Biblija je najveća knjiga na svetu. Niko nije obrazovan sve dok je ne upozna. Poslednjih pedeset godina čitao sam je svakoga dana, i nastaviću daje čitam sve dok ne vidim moga Spasitelja licem u lice. Pozivam i tebe da isto činiš.

    Ta knjiga mi znači više od bilo koje druge. Ona je moja hrana i moje piće. Što je više proučavam, to je više volim. Nema nijedne kao što je ona. To je Božija knjiga. Kada je čitam, Bog mi govori. Čujem Njegov glas. Po njoj se ljudi spasavaju. Po njoj ljudi žive. I po njoj će ljudima biti suđeno. Ona je naš jedini autoritet. Ova knjiga će te držati od greha, ili će te greh držati od ove knjige.

    Najveća knjiga u Bibliji je Evanđelje po Jovanu. A najveće poglavlje u Jovanovom evanđelju je treće. Najveći stih u trećem poglavlju je šesnaesti. I evo šta on kaže: „Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki – ko veruje u njega – ne propadne, nego da ima večni život.“ To je najveća priča koja je ikad ispričana.

    To je, prijatelju, srce Evanđelja. Više je duša bilo spaseno kroz Jovana 3:16 nego kroz bilo koji drugi stih. To je najpoznatiji stih Biblije i preveden je na više jezika nego bilo koji drugi. To je najveća izjava u vezi sa Božijom ljubavlju koju imamo. Štaviše, to je Božija Reč.

    Pre nekih hiljadu godina, jevrejski pesnik Meir Ben-Isak Nehorik je napisao strofu o ljubavi Božijoj, koja je kasnije štampana u knjizi Knjiga jevrejskih misli, koju je priredio Josif Herman Herc, glavni rabin Britanske imperije. O njoj niko ranije nije čuo sve do jednoga dana kada je nađena ispisana olovkom na zidu jedne ludnice; napisao je preminuli bolesnik. Kako je on našao, niko neće znati. Po meni, to je jedna od najvećih pesama o Božijoj ljubavi koja je ikada napisana. Glasi ovako:

    Kad bi more tinta bilo,
    Celo nebo od papira,
    Svaka travka daje pero,
    A pesnici ljudstvo celo.

    More bi se isušilo,
    I papir bi mali bio,
    Sva bi pera ponestala,
    Božija se ljubav ne bi opisala.

    U Jovanu 3:16 nalazimo divne izjave o Božijoj ljubavi.

    Prvo: „Jer Bog je tako zavoleo svet“

    „Jer Bog je tako zavoleo…“ Spasenje počinje sa Bogom. Ti nemaš nikakvog udela u tome. Bog gaje pribavio za tebe još pre nego što si se rodio. Nemoj da misliš da bi mogao da…

  • sanja

    Već treći put čitam komentar. Bilo bi lepo da ga završite. Poseban je.

  • Mi smo stoka, sto ocekujemo da drzava uzme pod zastitu nesto sto sami ne znamo da sacuvamo…

vaš komentar