Varošani se vraćaju napuštenim selima i prirodi u vreme korone

Na krovu stare kuće, na čijim zidovima se mestimično vidi nešto nalik na, od vremena, pocrnele daske sa osušenom mešavinom pleve i blata između, otac i sin na poluotrkirvenom delu kovu nove grede, ispod dve žene pažljivo kontolišu rad svojih muževa, dok se u pozadini čuje graja deca. Scena viđena u planinskom selu, udaljenom od grada Leskovca preko 40 kilometara.

Oko stare kuće, čatmare, sve je uraslo u korov, a domaćini sa krova pričaju da su oni zapravo povratnici na dedovini i da su tek počeli da obnavljaju davno zakatančenu kuću u kojoj će sklonište potražiti od gradske vreve i od korone.

Ako je pandemija virusa korona uopšte nešto dobro donela u našim životima, to je da ljudi ovog proleća i leta koriste svaki slobodni trenutak da odu u prirodu, a na jugu Srbije, konkretno u Jablaničkom okrugu, mnogi se varošani vraćaju svojim napuštenim kućama, pa su sela, čak i ona planinska, puna ljudi tokom vikenda.

Urasla i napuštena sela, na primer, u bojničkom i lebanskom kraju ožive subotom i nedeljom, razleže se zvuk kosilica i trimera, vidi se da se stare kuće popravljaju, da su sveže okošena dvorišta puna dece.

„Suprug i ja smo se ovde preselili iz Leskovca nekoliko dana pre uvođenja vanrednog stanja u Srbiji. Do tada smo kuću obilazili dva do tri puta godišnje, tek da neki polomljeni crep promenimo ili da skinemo paučinu. Kako smo došli, tako smo i ostali“, priča Jagoda Stojanović iz sela Obražda ispod Radan planine.

Za to vreme, nastavlja, tek penzionisani bračni par je promenio sve grede na krovu, stavljeni su oluci na kući, popravljeni, takođe, pomoćni objekti, uneti novi kreveti i od izdanaka očišćen šljivar u nastavku dvorišta.

„Počela su naša deca da nas obilaze sa svojom decom. Malo, pomalo, pa im se usladilo. Sad su tu svakog vikenda, već stignu u petak veče a odlaze kasno uveče u nedelju. Posle naše otvorene su još tri kuće u komšiluku. I njihova deca dolaze svakog vikenda“, priča naša sagovornica.

I sela oko i iznad Caričinog grada su oživela.

„Neverovatno je koliko se ljudi vraćaju. Na sve strane se popravljaju stare kuće ili se zidaju nove, doduše male. Pričaju da beže od korone u selo. I, zaista, iz ovih krajeva niko do sada nije oboleo od te pošasti“, priča jedan od retkih vlasnika prodavnica na putu prema selu Slišane.

Marica Miletić iz Slišana veli da je sada srećan ko ima bilo kakvu kuću u selu.

„Moja porodica je jedna od retkih koja nikada nije ni odlazila iz ovog sela, ali smo bili veoma usamljeni. Sada imamo društvo. Dolaze i mladi i stari, doduše vikendom, ali nema veze jer svi nešto rade oko kuća. Polako se čiste stari putevi kojima se još pre mnogo decenija izgubio trag“.

Tako je, na primer, selo Ivanje ispod Radan planine po prvi put u svojoj istoriji, dobilo u jednom sokaku ulično osvetljenje, a sve zahvaljujući Bratoljubu Cvetkoviću, biznismenu, kome je ovo selo i posle decenija života u gradu ostalo u srcu.

„Ja, praktično, nikada nisam ni napuštao selo. Još davno sam obnovio kuću svoga dede, a sada sam kupio oronulu kuću i plac u komšiluku, pa sam na starim temeljima podigao nove zgrade. Za sada nemam jasan plan, ali mislim da ću se baviti seoksim turizmom jer je ovo selo sa svojim dolinima i brdima i sa planinom iznad pravi raj“, priča Cvetković za juGmediu.

Kaže i da to selo polako oživljava baš zahvaljujući povratnicima vikendašima.

Unajmio je radnike iz Ivanja, ljude srednjih godina koji su u gradu ostali bez posla pa se vratili na „očevinu“. Reč je o zanatlijama koji su mogli posao da nađu i gradu.

„Dosadio mi je televizor, kompjuter, brdo informacija kojima nam svakodnevno ispiraju mozak. Napravio sma novu kuću i sa suprugom živimo ovde a deca su tu svakog vikenda. Osećam kao da sam se ponovo rodio“, priča majstor električar koji radi i po okolnim selima, gde je situacija ista.

Njive i livade i dalje su zapuštene sa retkim izuzecima, goveda na ispaši su retkost, ali pored kuća novopridošlica niču novi voćnjaci, zasadi šjiva, malina, kupina i drugog voća, kao i po neka bašta s paprikom i paradajzom.

Vreme će pokazati da li je beg u prirodu i sela samo beg od korone ili nužnost provođenja leta u rodnim selima zbog naduvanih banjskih cena u Srbiji, nepristupačnih sirotinji, ili će ovog leta stečene navike ostati trajne.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

8 komentara

  • Dobro zapažanje. Biće toga sve više, iskreno se nadam. Jer ja nisam penzioner, ni na pola puta, ali sve češće boravim i prespavam u selu iako je ono dalje od 50 kilometra. I to sam ja sa porodicom češće i selu nego moji roditelji. Na sreću, ranije su ostavili očuvanu kuću i u njoj sve ima, ali ja sam od prošloga leta počeo redovno da odlazim, tako da mislim da je ovaj povratk prirodi počeo nešto pre korone. Često se sam sebi čudim zbog iznenadne žele da idem u selo, pa sa ženom pričamo da smo postali kao Nemci

    • Ivanje, nema ambulantu, market, napon, internet i što je najbitnije nema ni vodu. Srećan vam boravak sa malom decom !

      • Ivanje ima više izvorišta vode za prirodnim padom i najlepšu i najčistiju vodu na svetu, kao i vazduh, a ima i internet.

  • I otac Tadej i starac Gavrilo su odavno rekli da ce ljudi bezati u sela zbog zla koje nam serviraju satanisti u svakom pogledu.

    • A internet je satanizam jer tako kažete ti, Tadej i Gavrilo ? Mnogi ljudi u Srbiji rade i zarađuju na internetu i zahvaljujuċi postojanju interneta. Ne moźemo svi biti podvižnici i źiveti u peċini, da ceo źivot jedemo korenje i zrnevlje, moramo da hranimo decu, plaċamo račune. Ti i slični tebi, preispitajte malo bolje svoje stavove.
      Ružno je i beskorisno tvoje praznoslovlje i praznoverje, nadam se da je u Srbiji vrlo malo takvih kao ti.

      • Odgovorila bih ti na leskovacki, ali nece da objave, te moram kulturno. Pa vidis, intelektualcu, da si malo vise citao i recnik bi ti bio bolji i vise bi znao, narocito bi cuo za ovu dvojicu. Da li mislis da si faca ako radis od kuce? Pa svako moze da se dresira i za tu tehniku, a ti si dokaz da internet i nije za svakoga. Ali, da ne gubim vreme s tobom, u pauzi imedju dva lupetanja, mislim po tastaturi, uzmi iz biblioteke nesto od ovih mudraca, pa procitaj.

  • i da nije bilo „biznismena“ ne bi imali struju. Znaci uvek mora da postoji po neki „biznismen“ da bi se nesto uradilo. sramota

  • Gore je pelepo,mislim na Radan,Ivanje.

vaš komentar