Lazar Jovanović iz sela Neradovac kod Vranja ima šesnaest godina i već sam zarađuje svoj džeparac. To čini isključivo leti kada je na raspustu. U to vreme na neradovačkom polju sazru maline gde on ostvaruje svoju zaradu. I ove godine se među prvima prijavio za berbu kod svog gazde Dragana Spasića. Za berbu malina je prijavio i brata i sestru.

U berbu svo troje krenu rano ujutro, pre nego što upeče sunce. Usput se nađu sa ostalim beračima i u malinjak ponekad stignu pre gazde. Odmah se late praznih gajbica i svako sebi izabere red. Tada veštim prstima, među zelenim lišćem, stanu da beru, kao krv, crvene maline. Dok se ne rasane berba ide sporije, a onda sve brže i brže tako da se iza njih gomilaju gajbice sa nabranim malinama. Kada upeče sunce sklanjaju ih u debeli hlad.

Lazar se uvek potrudi da nabere malina najviše što može. Brzinu berbe podesi prema zacrtanoj zaradi koja je svake godine veća. Svaka pomisao na nju mu daje snagu da izgura dan u berbi pod vrelim suncem koje nemilosrdno peče kožu. Na to obično zaboravi kada mu gazda izbroji na ruke zarađeni novac.

„Sve što zaradim potrošim na garderobu za školu, knjige i odlazak na bazen. Od garedobe kupim ono što želim. I ne žalim što je skupo jer sam potrošeni novac svojom rukom zaradio“, kaže Lazar.

Ovaj tinejdžer je veoma ponosan na sebe što na ovakav način može da pomogne svojim roditeljima. On ističe da mnogo njegovih drugara iz sela, ali i razreda na ovakav način zarađuje svoj džeparac. Kada se završi berba malina Lazar ode i do sela Rusce da dedi pomogne u poljoprivrednim radovima. On koji pohađa srednju Poljoprivrednu školu sa dedom često priča o poljoprivrednoj proizvodnji. Ponekad dedi prenese neki savet što je naučio u školi, ali obično sluša i uči od dede kako se koja poljoprivredna kultura proizvodi.