Dušan Janjić, leskovački vinogradar, sa svojom vinovom lozom u ataru sela Živkovo i Rekovac, menja trend koji  postoji već nekoliko godina,da se vinogradi ne obrađuju i napuštaju već postojeći zasadi.

Janjić je zadovoljan ovogodišnjim rodom, a i procene stručnjaka iz PSSS Leskovac su pozitivne.

“Ova godina je jedna od boljih u poslednjih deset, pogotovo je to sad izraženo pošto od 2013. i delimično 2017. sve ostale godine su bile kišne i nepovoljne za nas vinogradare”, kaže za Jugmediu Dušan Janjić, vlasnik vinograda i vinarije “Stara priča”.

“U našim zasadima imamo trenutno aktuelne internacionalne sorte:”Sovinjon beli”,”Šardone”,”Crni Burgundac”,”Merlo”, “Kaberne sovinjon” i “Muskat Hamburg”, ističe Janjić.

“Ukupna površina naših zasada je 27 hektara, od kojih je 13,5 hektara u selu Živkovo,dok je 13,5 hektara u Rakovcu ( Bujanovačka banja)  gde nam se nalazi i podrum „Stari dani“ za sada ima 5 etketa (vrsta vina) „DERT“, „Basma“, „Kalabalak“ , zatim „ABER“  i „ALAL“.

Janjić kaže da je tržište , što se tiče broja vina, dosta bogatije u odnosu na ono od pre 30 godina, ali se na njemu nalaze vina različitog kvaliteta i porekla.

“Inostrana vina boljeg kvaliteta uglavnom su cenovno nedostupna velikom broju ljubitelja vina i na jugu Srbije skoro da ih nema. Južna Srbija je još uvek veliki potrošač makedonskih vina”, ocenjuje Janjić.

“Od velikih podruma ostao je još samo “Rubin” dok su ostali vinarski giganti, poput “Navipa”, “Vršačkih vinograda”, “Župe”, uglavnom izgubili trku sa jeftinim vinima iz Makedonije. Na tržištu se sve više pojavljuju vina manjih proizvođača iz Srbije, od kojih su najpoznatiji „Radovanović“, „Kovačević“, „Aleksandrović“, ocenjuje Janjić.

On dodaje da je pojavom  manjih vinarija Srbija krenula  putem tradicionalno razvijenih vinarskih zemalja, Francuske, Italije, Portugalije, Španije.

“Pad površina pod vinogradima je vidljiv u svim vinogorjima Srbije”,ocenjuje Janjić.

“Vinogradarstvo prati sudbinu čitave poljoprivrede u Srbiji i neophodna je dugoročna strategija države prema poljoprivredi i vinogradarstvu. Vinogradari iz nama susednih država Makedonije i Bosne i Hercegovine imaju redovne godišnje subvencije u proizvodnji grožđa od  500 evra po hektaru,što kod nas nije slučaj”.

“Kod nas kao i u svetu trenutno je trend vina koja su zadržala arome grožđa, odnosno mirišljava vina, tu pre svega mislim na muskatne sorte poput naše Tamjanike”, kaže Janjić.

“Ova godina je bila u celini dobra za vinogradare, suša u razvojnim fazama, a naročito u sazrevanju odgovarala je vinovoj lozi. Prinosi su od 6 do 7 tona po hektaru za vinske sorte i do 12 tona za stone sorte. Što je rod manji to je kvalitet grožđa bolji“, ocenjuje stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Leskovac Aleksandar Mitić.