Kada su u pitanju brendirani proizvodi postoji jedan paradoks a to je da su oni prepoznatljivi i imaju težinu, ali na terenu nema dovoljno ljudi da se bave proizvodnjom tog brenda kako bi se zadovoljile potrebe tržišta. Tako je sa Leskovačkim ajvarom, tako je i sa drugim proizvodima koji imaju sertifikat geografskog porekla, izajvio je danas Stevica Marković, predsednik uduženja „Leskovački ajvar“, koje je bilo domaćin Skupštine Saveza „OriGinal Srbija“.
Ovaj savez okuplja udruženja sa brendiranim proizvodima, a u Leskovcu je održana Skupština na kojoj se dogovaralo o promocijama tih proizvoda tokom 2021.godine. Aktivnosti se po projektu finanasiraju preko oraganizacije švajcarske vlade koja se bavi intelektualnom svojinom.
Preko tog projekta u toku je zaštita tri proizvoda iz Srbije i Evropskoj uniji – Ariljska malina, Fruškogorski lipov med i Pirotski kačkavalj.
„Sam proces zaštite u Evropskoj uniji je prilično komplikovan i skup, pa će naše kolege iz ovih asocijaca i udruženja imati dobru korist. Vezano za to, i drugima će prokrčiti put“, smatra Marković.
Govoreći o „Leskovačkom ajvaru“ pre sednice Skupštine Marković je podsetio da je njegovo geografsko poreklo zaštićeno u Srbiji i da ima zaštitu intelektualne svojine kod Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, ali nije brendiran s geografskim poreklom i kod EU.
„Mi smo bili ozbiljni kandidati za zaštiti na EU nivou, međutim, finansijeri i donosioci odluka su nekako mislili da možemo da dođemo u problem sa komšijama vezano za ime – ajavr. Problem nastaje i u EU. Tamo postoji prigovor od strane neke zemlje i taj se postupak vraća na reviziju, novu odluku, a samo par puta postupak može da se vraća. Naše udruženje nije uticalo na to, to su rekli donosioci odluke u Beogradu u saradnji sa ljudima iz EU koji su kazali da se plaše tih prigovora sa strane“, kazao je Marković.
Udruženje „Futoški kupus“ iz Futoga sa oko 50 proizvođača nema problema sa plasmanom svog brenda u inostranstvu, s obzirom da kiseli kups izvozi u EU, Australiju i Afriku, a u toku su pregovri sa severnom i južnom Amerikom. Prema navodima predsednika tog udruženja Miroljuba Jankovića, nema problema ni sa lokalnom zajednicom, odnosno, sa gadom Novi Sad. Naprotiv, oni su uvek tu za ovo udruženje i finansijskom i svakom drugom smislu.
Ono što Janković zamera jeste da se država Srbija nedovoljno bavi sertifikovanjem proizvoda, budući da se taj postupak ne finansira iz državnog budžeta kao ni promocije već brendiranih proizvoda.
„Lokalne samouprave imaju veliku šansu da i same budu prepozanatljive po takvom proizvodu. Jer moja lokalna samouprava, grad Novi Sad, pruža veliku podršku proizvođačima proizvoda sa geografskim poreklom, ali i onima koji imaju organsku proizvodnju. Međutim, država Srbija mora da se pokaže kao bolji menadžer u celom tom poslu, da sasluša ljude sa terena, da vidi koji su njihovi problemi, šta su njihova htenja, da vide da li mere koje donose odgovaraju ili ne proizvođačima i da li su ograničenja i podsticaju dobri, dovoljni ili loši“, poručio je ovaj proizvođač kiselog kupusa ispod Fruške gore.
Skupštini u Leskovcu prisustvovalo je, inače, devet predstavnika udruženja koji imaju svoje brendove.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Da su sadašnji političari hteli da rade ne bi išli u politiku, ne računajte na njih.
Predsednik udruženja“Leskovački ajvar“ je Milan Petković a ne Stevica Marković. Stevica Marković je do juče bio predsednik saveza „Original Srbija“ na čijem čelu je od juče Mirjana Milutinović.
Mnogo je price ispricao, zamajavao narod, na temu Leskovacki ajvar, samozvani mr. ecc. nauka, vodeci covek Regionalne privredne komore sa sedistem u Leskovcu, gosopdin Goran Jovic. Taj u zivotu nista nije ozbiljno radio, ako ozbiljno sebe nije …….o.
Ceo komorski sistem Srbije, koji se trenutno bavi vakcinacijom stranaca, nezna zasto postoji i koja je svrha postojanja tog sistema.
Tebi kao Dźaftinom biografu koji je ogorĉen uglavnom samo na njega, preporučio bih da malo šire gledaš. Mnogo je institucija osnovanih zbog takvih „uhljeba“ što kaźu u BiH, za koje se nikad do kraja be zna koja im je svrha i ĉime treva da se bave. Tako da je ova tebi najmrskija „Dźaftina mračna konora“ napravljena kao nevladina organizacija na grbači drźave, odnosno svih nas. Dobijaju pare koje troše kako oni odluĉe. Pored toga insistiraju da svi privrednici moraju godišnje uplate ĉlanarinu ( za šta?). Cirkus od „institucije“. A pogledaj TOL. Raj za uhljebe. 3 aktivnosti godišnje a njih između 75 i 150 uhljeba. Pa ja bih sa još 5-6 ljudi odradio te tri manifestacije uz honorar od 100.000 evra.
Al gde će onda tih stotinu partijskih uhljeba?
Mrzi me sad da piśem i o drugim “ institucijama“, al valjda shvataš šta hoċu da kaźem.