Mnoge će stvari doći i proći, ali frizera će uvek biti tu. Mogu nestati i modni i frizerski časopisi i moderna tehnologija, zemljotresi mogu razoriti planetu, ali oni će opet opstati jer kose nikada neće nestati kao ni želje da glava bude lepša.

Ne znamo da li je Leskovčanin Marko Kostić (28) imao ovu večnu istinu na umu kada je umesto fakulteta, kako je nameravao, upisao Školu za frizere, ali izvesno je da je on za kratko vreme prokrčio sebi put u rodnom gradu i postao jedan od nezaobilaznih modnih frizera i za žene i za muškarce.

„Sačekajte da pogledam kada imam slobodan termin“, rečenica je koju najčešće izgovara na poziv listajući prepunu svesku s datumima. Razgovor se otegne jer „nesređena kosa“ s druge strane ne može da čeka 4 do 6 dana. I Marko nekako uvek nađe traženi termin.

„Mušterija se neguje, mušterija je uvek u pravu i mušterija mora da bude srećna kada izađe iz salona“, odgovara sa smeškom na naše pitanje o tome da li ga smaraju ovakvi razgovori.

Marko Kostić iz Leskovca jedan je od dvadesetak frizera u Leskovcu, registrovanih, i jedan od poslednjih koji je otvorio frizerski salon pod imenom „Marcopolo“, u pasažu kod hotela „Beograd“.

Zanat je kaže učio u školi u kojoj su bili najbolji profesori, usavršavao u Beogradu, pa skoro dve godine na kruzerima i godinu i po dana u Amsterdamu.

„Dok sam radio na kruzerima proputovao sam skoro ceo svet. U početku je to bilo bajkovito za mene, susret sa nepoznatim, svetla velegradova, velike luke, egzotična mesta, različite kulture, jezici…, a onda mi je postalo dosadno, čak i naporno jer se na kruzerima zaradi, ali se zaista mnogo i radi“, priča.

Nazad ga je Vukla Srbije i Leskovac jer su ga u rodnom gradu čekali roditelji, brat, supruga i ćerkica.

„Bilo je razmišljanja da salon otvorim u Beogradu, ali kada smo bolje razmislili, odlučili smo se za Leskovac. Ovde zaista ima odličnih rizera i frizerki, ali mesta ima za sve. Niko od ranije poznatih frizera nije zatvorio salone. Svi dobro rade i solidno zarađuju“.

I zaista, vreme tavorenje i vreme krize za leskovačke frizere je prošlo, vreme kada se mušterija čekala na vratima samo za šišanje i, eventualno, feniranje. Danas su sve gospođe i gospoda od makaza puni posla, pa se o terminu „sad za sad“ ne može ni razmišljati.

Ipak, novajlili nije baš lako da osvoji srca dame i gospode jer se svoja kosa teško poverava nepoznatome.

„Kada sam počeo da radim u salon su ulazili samo moji rođaci i prijatelji i poneka zalutala mušterija koja je istoga trena htela šišanje i frizuru. Tako skoro godinu dana. Danas, posle četiri godine, imam redovne mušterije, nove svaki dan pristižu. Jedina reklama bile su upravo moje mušterije“, objašnjava mladi frizer.

Marko je podjednako dobar i kada šiša i kada radi sa fenom i kada farba, a farabanje, odnosno, nijansiranje kose u dve ili više boja posbeno je hit u poslednje dve godine. Moda je došla, veli, sa zapada sa godinu dana zakašnjenjem, kako to uvek biva, ali sada se i muškarci farbaju i nijansiraju svoje kose.

„Posebo su popularne metode balejaž i onbre, proces koji traje nekoliko sati, a posle čega kosa zaista izgleda snajno“, dodaje.

Sem što taj proces traje nekoliko sati, nije ni jeftin budući da košta oko 5.000 dinara, ali ni ostale usluge nisu niske kao pre 10 do 15 godina. Tako za šišanje ženske kose treba izdvojiti od 500 do 750 dinara, za mušku 350, za feniranje od 500 do 700, dok farbanje samo korena kose košta 1.200 dinara.

„Ima žena koje jednom nedeljno dolaze da srede kosu, ima onih koje dođu baš kada moraju, ali definitvno, posla je mnogo a za lepotu se ne žali novac“, zaključuje frizer Marko Kostić iz Leskovca koji, dok posluje oko kose prenosi svoja bogata iskustva sa putovanja.