Šezdesetjednogodišnja Verica Janković iz Grdelice krenula je 20. septembra 2017. godine kod šnajderke da uzme garderobu koju je šila, ali kod nje nikada nije stigla iako su bile prve komšinice. Četrdesettrogodišnji Nenad Cvejić iz Leskovca poslednji put je viđen u februaru ove godine ispred jednog diskonta pića u Novom Sadu.

Ovo su samo dve priče osoba sa ovog područja koje su nestale i koje još uvek nisu pronađene, dok je preko 500 ljudi u Srbiji nestalo bez traga i glasa.

Prema statistikama, godišnje se u našoj zemlji prijavi nestanak više od 1.500 osoba

Iza njih su ostale samo crne misli i veo misterije. Za mnoge se veruje da su završili tragično, ali nema tela, odnosno dokaza da to i potvrdi.

“Nikada maltene nije popila lek. Bila je normalna, porodična žena, zdravija i od mene. Svakoga dana se pitam šta se dogodilo. Grdelica je jako mala i svi se znaju, a nju niko nije video već dve godine. U međuvremenu su mi umrli baka i deka. Želeli su da je vide još jednom i puni bola otišli su na onaj svet. Ljudi imaju milion želja, a ja samo jednu. Svakoga dana molim boga da majku ponovo zagrlim”, kaže Veričin sin Bojan Janković, koji više od dve godine traži majku.

Za Zoricom Popović iz Prokuplja se traga skoro godinu dana. Ona je u junu prošle godine, po priči komšije, otišla jprema reci, ali to nije proverena informacija. Na osnovu te izjave, se sumnja da se utopila u reku Toplicu, ali nikakav dokaz nije pronadjen, koji bi to potvrdio. Otišla je od kuće u popodnevnim satima bez dokumenata, novca i bez dodatne garderobe.

Srbija do skoro nije imala registar nestalih lica. Inicijativu da on bude otvoren pokrenuo je Igor Jurić, otac tragično ubijene Tijane Jurić.

Na tom spisku se trnutno nalazi 67 osoba, a možete ga pogledati OVDE.

Pokretanje registra podržala je ambasada Australije.