Svadba je sadržinski najbogatiji ritual životnog ciklusa. Njeni rituali govore o srodničkim, ekonomskim i porodičnim odnosima kao i o položaju žene u društvu. Svadbeni običaji i njeni rituali su, prema rečima Ive Laković, višeg kustosa  etnologa u vranjskom Narodnom muzeju, deo tradicije čije se vrednosti prenose sa generacije na generaciju, pa samim tim su i deo identiteta jedne zajednice i deo nematerijalnog kulturnog nasleđa zajednice i svakog pojedinca.

Ona pripada obredima prelaza, tj. rezultat je odluke pojedinca, odnosno člana zajednice da stupi u brak, što predstavlja prelomni trenutak u njegovom životu, ali i životu šire zajednice, tj njegove porodice, u kojoj tim činom dolazi do pregrupisavanja. Jedna zajednica gubi, a druga dobija novog člana. Bračni partneri, ali i šira zajednica dobijaju nove uloge.

Najznačajnija promena se dešava kod mlade koja napušta svoju primarnu porodicu, pa su skoro svi svadbeni rituali skoncentrisani oko nje, ali se lančano prenose i na ostale članove zajednice.

“U svadbnom ritualu, najznačajnija uloga pripada mladi, ali veoma važnu ulogu ima i mladoženjina majka, tj buduća svekrva. U svim fazama tradicionalne svadbe svekrva ima veoma aktivnu ulogu, ali je “zasevka”, odnosno igranje svekrvinog kola, kojim počinje svadba, njen trenutak, bez obzira što se radi o patrijarhalnoj zajednici, gde muškarac ima glavnu ulogu u porodici. U tradicionalnoj svadbi svekrva ima istaknutiju ulogu i ona započinje svadbu svekrvinim kolom.“, ističe Lakovićeva.

Svekrvino kolo je tip otvorenog kola čiji je pravac kretanja udesno, igra se u krug i traje veoma dugo. Ono je neizostavni deo svadbe do današnjeg dana i deo je svadbenih običaja koje ima simbolično i ritualno značenje. Samo kolo i sve radnje koje izvodi svekrva imaju za cilj da se obezbedi plodnost, napredak i zdravlje u porodici i to ga izvodi žena koja se ostvarila u ulozi majke i ovo kolo je promocija njenog statusa svekrve, najvećeg mogućeg statusa u patrijarhalnoj zajednici i igrajući kolo ona želi da tu ulogu prenese na buduću majku.

Svadba je jedan od najvažnijih događaja u životu čoveka i životnom običajnom ciklusu kojim se započinje bračna zajednica.

Svekrva izlazi iz kuće i pre nego što započne kiloćertka, neka druga mlada žena joj dodaje sito i sa sitom u desnoj ruci ona počinje da igra. Pored nje je svekar, pa dalje prema stepenu srodstva ostali članovi. Sito je zakićeno cvećem i prekriveno boščom, tj maramom. U situ je pšenica, bosiljak, šećer, bombone, sitan novac i “kravajče” ( mali obredni hleb” . Tokom igre svekrva izbacuje sadržaj sita tri puta u pravcu istoka. Ona na ovaj način “zasejava” (odatle ime zasevka) sadržaj iz sita kako bi mladencima obezbedila plodan brak (pšenicom i krvajčetom), sladak život (šećerom i bombonama), obilje (novac) i zaštitu (bosiljak).Nekada su mogle biti i tri svekrve (jetrve, sestre, zaove…)a,  prema nekim kazivanjima to su žene koje nemaju sina, pa se na ovaj način i njima daje prilika da budu svekrve. U tradicionalnoj svadbi jedino su mlada i svekrva kostimirane, svi ostali su u svečanim odelima, bez posebne simbolike.

“Svekrva dok igra svekrvino kolo obučena je u crvenu (alenu) futu, isto kao i mlada. Osim crvene fute ona je oblačila i libade, deo građanskog kostima, ili jelek. Ta crvena futa je imala ritualnu funkciju i nosila se samo u retkim prilikama. Crveni cvet u kosi sa desne strane je, takođe,neizostavan. Crvena futa i cvet u kosi su obeležje svekrvinog statusa i simbolizuje život , krv,radost i plodnost. Mlada nosi crvenu futu kada ide u posetu rodbini tokom prve godine braka.”, naglašava lakovićeva.

Svekrva daje bogat bakšiš sviračima

Kada svekrva završi kolo ona plaća sviračima, a sito vraća devojci od koje je uzela. Njoj tada prilaze svadbari i čestitaju što je postala svekrva. Ovo je opis svekrvinog kola na tradicionalnoj svadbi zastupljenoj negde do posle Drugog svetskog rata.

Tokom vremena običaji su se menjali i menjaju se stalno i najčešće se mešaju običaji iz drugih krajeva ( recimo ako je mlada iz drugog mesta), ili pod uticajem TV, tj filmova preuzimaju se neki strani običaji ili se najčešće mešaju tradicionalni ili moderni običaji.

”U današnje vreme retke su tradicionalne svadbe na kojima se ispoštuju svi običaji. Međutim, i danas je čest običaj da svekrve igraju svekrvino kolo, naravno u izmenjenom obliku. Obično, nisu obučene u crvenu futu (ako je gradska svadba) nego imaju crvenu haljinu, ili nešto crveno od garderobe. Ovo kolo je karakteristično za Jug Srbije i održalo se i do danas, uprkos modernim vremenima, jer je puno simbolike. Ono je deo tradicije, identiteta ovog kraja i veoma važan deo svadbenog rituala”, kaže lakovićeva.

To nam je potvrdio i Novica Antić, vođa najpoznatijeg trubačkog orkestra, iz poljaničkog Golemog Sela kod Vranja, osvajača značajnih nagrada na takmičenju trubača  u Guči, koji kaže da se običaj da svekrva igra svekrvino kolo u alenoj futi danas strogo poštuje u Opštini Trgovište, a da su takvi slučajevi u vranjskom kraju postali retkost.

“Svekrve iz Vranja sada svekrvino kolo igraju obučene u haljine i komplete crvene boje uz koje obavezno nose crne sandale ili cipele. Uvek se potrude da nose što udobniju obuću kako bi svekrvino kolo izvele bez greške. One svekrve koje tokom izvođenja ovog kola slušaju muziku i igraju nikada ne greše, ali one koje to ne rade znaju tokom njegovog izvođenja da se nađu u velikom problemu”, tvrdi Antić.

On kaže da u takvim slučajevima njihov gočobija obavezno priđe bliže svekrvi i pomalo prenaglašenim udarcima u bubanj pomaže joj da povrati izgubljeni ritam. Ima i svekrva koje ne mogu bez greške da odigraju svekrvino kolo zbog prevelike treme i odgovornosti koje ono nosi.

Vranjanka Nada Aleksić, uspešno se izborila sa tim i na svadbi svog sina odigrala svekrvino kolo onako kako treba i pri tom ispoštovala sve običaje tokom igranja.

“Moja prijateljica koja je bila svekrva pre tri godine mi je rekla kako da odigram svekrvino kolo i pri tome da ne napravim ni jednu grešku. Zaigrala sam kolo najpre noseći belu maramicu u desnoj ruci, a onda nastavila da igram sa ukrašenim sitom koje mi je predala ćerka, a u kome sam stavila sitan novac, bombone i pšenicu”, priča Nada.

Svekrvino kolo traje tri kruga

Dok je igrala ona je stalno imala na umu gde treba da završi tri kruga svekrvinog kola i da na tom mestu sadržinu iz sita baci unakrst, najpre na desnu, onda na levu stranu, a potom i iza sebe. Dok je to radila muzičari su neprestano svirali svekrvino kolo, a ona im je na svaki početak novog kruga bacila pred noge bakšiš u vidu novca.

Ovom bakšišu koji dostiže visinu i od 50 evra najviše se obraduju muzičari jer im je to znak da sviraju svadbu na kojoj mogu dobro da zarade.

Oni kažu da obično nema dobrog veselja, ali ni bakšiša, ako se svekrvi nešto nepredviđeno desi tokom igranja svekrvinog kola. Pamte da se dešavalo da se svekrve prilikom igranja sapletu i padnu zajedno sa sitom, što je bio rđav znak. Loš predznak je bio i kada bi svekrvi na zemlju palo milje kojim je bilo prekriveno sito. Ukoliko bi se desilo da prilikom njegovog podizanja sa zemlje ono ponovo padne, narod je govorio da će se mladoženja isto toliko puta ženiti.

Mogućnost za ovakve i slične malere u poljaničkom selu Gradnja i njegovoj okolini svekrve su predupređivale takozvanim “močanjem u korito”. Ovaj običaj izvodile su pre nego što bi zaigrale svekrvino kolo, a kada bi mlada ulazila u avliju one bi to isto korito, u koje bi neka žena sipala vodu, opkoračile pokazujuju na simboličan način da su se “umočale od sreću”što im snaja dolazi u kuću.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva