Kada je Dragan Dodić u Nemačkoj, gde se nalazi na privremenom radu, neposredno pred Đurđevdan iz domovine dobio aber da su se stekli svi uslovi za održavanje ovogodišnjeg, šestog po redu Đurđevdanskog skupa u selu Trstena, koje se nalazi u vranjskom ataru, a odakle je inače on rodom, gotovo istog momenta počeo je sa pripremama za povratak u zemlju.

Iako je bio u velikim obavezama nipošto nije hteo da izostane sa ovog skupa zato što je njemu pripala čast da bude domaćin tog susreta. Otuda je do dana kada je trebalo da krene u svoj zavičaj uspeo je da sredi sve neodložne poslove u Nemačkoj i tako rasterećen prevail neophodnih 1.500 kilometara puta do svoje rodne grude.

I kada je Dragan kročio na rodno tle nije imao vremena za odmor zato što je morao da pripremi sve što je potrebno od hrane za goste koji su trebali da dođu na ovaj skup. Ovoga puta slava je bila posna pa su u skladu sa tim svi slavski slaniši i slatkiši bili posni. On je, kako dolikuje dobrom  domaćinu, za tu priliku pripremio i slavski kolač koji je trebao da preseče zajedno sa seoskim popom.

Da je sve to pripremio sa puno ljubavi videli su i njegovi gosti kada su seli za dugačak slavski sto koji je bio namešten u Trsteni kraj Vranja ispred zavetišta na kome se nalazi ogroman krst. Pre početka slavlja svi su se okupilli oko krsta da sa Draganom i popom preseku slavski kolač i na ovaj veliki prvoslavni praznik pomole se za zdravlje svoje porodice i napredak u domaćinstvu.

Dok su činili ovaj adet mnogima su iz očiju kanule suze, prisetivši se davnih vremena kada je Trstena bila puna naroda i kada su Đurđevdan slavili na rodnom ognjištu sa svojim roditeljima kojih sada više nema.

Draganov brat Slavko Dodić ističe da je Đurđevdnski skup jedinstvena prilika za mnoge ljude koji su davno otišli iz svog sela u potrazi za boljim životom, da se vrate i obiđu zapuštena porodična ognjišta.

“Sa tim ciljem je naš meštanin Stojan Aleksić, koji sada živi u Leskovcu, 2014. godine i inicirao ovaj skup želeći da se bar jednom godišnje u Trsteni okupe svi oni koji su otišli iz ovog sela, ali i čitave Poljanice, kao i njihovi potomci”, priča Slavko.

Ovu inicijativu zdušno je prihvatila većina iseljenika koji su se u velikom broju okupili na prvom Đurđevdanskom skupu na kome su se međusobno ispričali, ali i proveselili. Tako je bilo i ove godine. Svi zajedno uživali su u svirci lokalnog benda, ali i folkloru Kulturno umetničkog društva vranjskih penzionera. Mnogi nisu imali stpljenja da folkloristi privedu kraju svoj program već su se odmah sa njima uhvatili u kolo i pokrenuli opštenarodno veselje koje je završeno negde oko ručka. I dok je većina odmah naustila Trstenu, mali broj njih je otišao da obiđe svoje rođake u selu i čestita im slavu.