Kandidat Socijalističke partije Srbije (SPS) za narodnog poslanika i odbornika doktor Tatjana Jovanovićo cenila je danas da se srpski zdravstveni sisitem brzo snašao u vrlogu svetske pandemije i domaće epidemije virusa korona jer su sve ustanove na primarnom, sekundarnom i tercijalnom zdravstvenom nivou još uvek u državnom vlasništvu, što su ostaci nekadašnjeg socijalizma, ali su podbacili sindikati koji nisu štitili radnike, pa je poručlila da je vreme da se oni replikuju iz perioda socijalizma u sadašnji trenutak, odnosno, prilagodi uslovima kapitalizma.

Jovanovićeva, koja je u Gradskom odboru SPS Leskovac zadužena za ljudske resurse i koja je po struci psihijatar i subspecijalista sudske psihijatrije, govorila je danas o ulozi zdravstvenog sistema tokom pademije u Srbiji, ali i o predstojećoj novoj reformi zdravstvenog sistema.

„Bilo je oprečenih stavova o tome kako smo se suočili sa epidemijom i koliko je naš zdravstveni sistem efikasno odgovorio na infekciji covid 19. Činjenica je da, bez obzira što se često u javnom mnjenju osporava zdrasvtveni sistem, ovoga puta je on vrlo promptno i vrlo efikasno odgovrio na epidemijske razmere same bolesti i vrlo dobro se snašao u dataim okolnostima“, ocenila je Jovanovićeva.

Ključno je bilo to, smatra, što su ustanove na primarnom i sekundarnom i terecijalnom zdravstvenom nivou još uvek u državnom vlasništvusistetmu.

TEKOVINA SOCIJALIZMA

„Što je tekovina nekadašnjeg socijalističkog sistema, što je omogućilo brzu dislokaciju svih raspoloživih resursa koji su učestvovali u samom sprovođenju lečenja, dijagnostikovanju i kasnije rehanbiltaciju ovih pacijenata. Misli se se na dislokaciju ljudskog resursra, prostornog resursa na sve ono što je pomoglo da se na vreme učino vrlo značajne početne korake u vezi sa pandemijom“, kazala je.

Prednost je i to, rekla je, što su u državnoj svojini i institucije koje nemaju veze sa zdravstvenim sistemimom, ali su bila ključna logistika u slučaju asimptomatičnih bolesnika i zahtevali su izolaciju, kao što su sportske i rekreativne dvorane.

„One su iskorišćenje kao improvizovane covid nolnicea, što je, inače, svuda praksa u svetu, a tu su i naša banjsaka i rehabilitaciona lečilišta koje treba zaista i dalje da ostanu u posedu države da bi svi korisnici zdravstvenih usluga, kada je to indikovano, mogli da koriste ove resurse“.

Jovanovićeva je posebno podvukla činjenicu da je „Galeniku“.

„Imali smo na raspolaganju ozbiljnu faramaceutsku kuću, „Galeniku“, koja se jako brzo prestrojila i uspostavila proizvodnju liniju za lek florokin, koji je indikovan u ovim situacijama, što još jednom povlači da određene zdarvstvene ustanove, farmaceutske kuće i sve ono što je od značaja stanovništa treba da ostane u vlasništvu države“, naglasila je doktorka.

SINDIKAT

Jovanovićeva je, međutim prozvala sindikate koji se u sutuaciji vanrednog srtanja nišli našli kao podrška radncima.

„Takođe, pandemija je pokazala da, nažalost, jedna od vrlo bitnih institucija socijalističkog uređenja nije još uvek zaživela sa onom potentnošću i moći koju je imala nekada, a radi se o sindikalnim udruženjima koja zaista treba da prate potrebe radnika. Sve više ćemo biti u prilici, s obzirom da smo se sunovratili u kapitalizam da imamo one poslodavce koji su, praktično, inostrani, poslodavci koji će morati da poštuju naše zakone, ali taj bazični nivo zaštite radnika u smislu postojanja ozbiljnih sindikalnih organizacija mora da postoji… Radnik praktično ostaje nezaštićem.  Dakle, taj bazični nivo mora prosto da se replikuju iz perioda socijalizma u sadašnji trenutak, odnosno, uslove kapitalizma“, zaključila je.

Govoreći o predstojećem zdravstvenom sistemu, Jovanovićeva je kazala da je u medijima gotovo neprimetno prošla, krajem decembra, Siva knjiga NALEDA-a, koja se odnosi na zdravstveni sistem, koji, kao i svi zdravstveni sistemi ima manjak novca.

„Međutim taj manjak novca je uslovljen generalnim trendovima koji postoje u svetu, sve većom starošću stanoništva kada se i brojna zdravstvena problematika javlja i shodno tome ona mora da se sanira. Naročito u domenu dijagnostiku kada imamo izuzetno preciznu dijagnostiku, izuzetno skupe aparate, koji zajhtevaju određene tehničke uslove, zahtevaju vrlo edukovan kadar, redovno servisiranje i optimizaciju rada u smislu da ne dođe do preranih gubitaka takvih sredstava u zdravstvu, što, svakako nije dobro za same korisnike zdravstvenih usluga“.

ZDRAVLJE JE VIŠE OD NOVCA

S druge strane, rekla je, medicina je zasnovana na dokazima, na inovativnim lekovima, na komplikovane procedure za dobijanje uvoznih dozvola i glomazne administrativne procedure, koje treba svesti na minimum.

„U tom smislu je Ministartsvo za državnu uparvu i lokalnu samoupravu ponudilo je društvu jedan informacioni sistem servisne magistrale organa, gde će, između ostalog, i zdravstvenom sistemu delimično biti obezbeđen pristup informacijama, a sve sa ciljem da se sve zdravstvene usluge koje korisnici koriste ne vrše na koplikovan način, sa gubljenm vremena sa gomilom papirne dokumentacije i šetanje od šaltera do šaltera. Jer, vreme jeste novac, a u slučaju kada se radi o zdravstvenom sektoru zdravlje je više od novca“, istakla je Tatajana Jovanović.