Zelena zvezda iz Vinarca vinula se na tržište Srbije i Francuske

Zelena zvezda, zemljoradnička zadruga u Vinarcu nadomak Leskovca, uspešno se bavi proizvodnjom  povrća koje plasira lancima velikih marketa širom Srbije, a uspela je i da izvozi u Francusku. Na deset hektara zakupljene zemlje, šest zadrugara ulaže svoj rad, znanje i mehanizaciju, a istovremeno i soptvenu vlasničku poljoprivrednu proizvodnju na svojim imanjima.

Ova zadruga uspešno funkcioniše i zahvaljujući saradnji sa oko 40 kooperanata iz okolnih sela.

Smeštena je pored reke Jablanice, u ataru Vinarca

“Kada smo osnovali zadrugu 2010. godine, nas desetorica bili smo vođeni više idejom o tome, da bi nas već u sledećoj godini sačekalo neprijatno iznenađenje sa izuzetno lošom godinom u poljoprivredi”, počinje svoju priču Đorđe Micić, direktor “Zelene zvezde”, zemljoradničke zadruge u Vinarcu i jedan od njenih osnivača.

Prve proizvodne godine, koja je bila loša, od dvanaest osnivača šestoro je odmah odustalo pred tim  izazovom.

“Oni koji su nas napustili, mislili su da to nije neka dobra priča i da tu nema perspektive. Mi koji smo verovali, te godine uzeli smo u zakup zemljište od 10 hektara državnog zemljišta i podigli kredit od 60 hiljada evra”, objašnjava Micić.

Prvi zasadi zajedničke proizvodnje bili su pod zelenom salatom, potom su zasadili paradajz.

“Goru godinu za poljoprivredu  od te 2011-te ne pamtim. Gajbica paradajza se prodavala za 100 dinara. To je bila cena za 11 kilograma s ambalažom.U tom momentu samo nas je gajba koštala 35 dinara, što znači da smo kilogram paradajza davali za 6 dinara, a njegova proizvođačka cena tada je bila 24 dinara i mi smo gubili po svakom kilogramu 18 dinara. Bio je to za neke naše zadrugare, negativan izazov zbog koga su odustali”, priseća se Micić.

“Međutim, nas šestoro koji smo ostali u “Zelenoj zvezdi”, nismo odustali. Dali smo svu svoju imovinu, kuće pod hipoteku i uzeli kredit, koji smo, kako se ispostavilo u redovnom roku otplatili za 5 godina. Da nije bilo kredita, ko zna možda bi i mi odustali”, kaže  naš sagovornik.

Srazmerno profitu, svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi.

“Prve godine smo pod zasadima imali 70 ari, a onda naredne godine još 25 ari i svake sledeće još toliko, da bi smo danas dostigli neki maksimum u zatvorenoj proizvodnji povrća, od 2 hektara pod plastenicima i 8 hektara na otvorenom polju. Naravno, svako od nas zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, s tim što to povrće plasiramo preko zadruge kao što to činimo i sa proizvodnjom naših kooperanata kojih ima oko 40 iz okolnih sela”, objašnjava direktor “Zelene zvezde”.

Pre tri godine kupili su stari objekat Mesokombinata i potpuno ga renovirali

Zelena zvezda proizvodi gotovo sve povrće: zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz, krastavac, crvenu paprika, babure, šilje.

“Sada nemamo nikakav kredit, taj prvi i jedini smo otplatili odavno i sada kod banke imamo otvorenu kreditnu liniju, u slučaju da dodjemo u situaciju da kupujemo zemljište koje želimo da bude naše”, objašnjava Micić.

Kupci “Zelene zvezde” su poznati lanci marketa  “Delez”, “Gomeks”, “Idea”.

“Na tržištu se pojavljujemo pod imenom “Zelena zvezda”, Vinarce, Leskovac. Mnogo smo truda uložili u naše probijanje. Bili smo sitni proizvođači robe koju su dolaskom na kuću, kupovali prodavci s kombijima.  Sada smo dostigli  vrh, da nam  kupci budu veliki, najveći, oni koji mogu u jednom danu da vam kupe i 20 tona paradajza”.

“I mi smo u tome uspeli, naši kupci su Delez, Gomeks, Idea, a  izvozimo tokom jula i avgusta i za Francusku. Kupci su svuda isti i u inostranstvu i ovde, svi veliki marketi uvode nove standarde i niko više neće da daje novac za robu lošeg kvaliteta”, ocenjuje naš sagovornik.

Zelena zvezda je pre dve godine dobila kalibrator za sortiranje paradajza.

“Konkurisali smo kod resornog ministarstva i dobili tu pomoć od države – kalibrator, kompjuter za kontrolu navodnjavanja i veliki traktor, tako da nam je to puno značilo. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo jako puno vremena”, ističe Micić.

“Imali smo tu  subvenciju države u vrednosti od 10 miliona, od ministra Krkobabića. Mi  kada smo pravili zadrugu, radili smo to iz ubeđenja, a danas se otvaraju više zbog te finansijkse pomoći države”.

U “Zelenoj zvezdi” nisu još uvek realizovali sve ideje koje imaju.

“Kvalitet i količina  su naši imperativi i to nam je svake godine sve bolje, ali je naša ideja da bavimo pakovanjem proizvoda, da pre svega oslobodimo naše kooperatnte, da oni mogu robu da dopreme kod nas u refuznom stanju, a da se mi bavimo pakovanjem. Imamo s vremena na vreme upravo tu problem, da proizvođači stave robu kojoj nije mesto tu, čuveno leskovačko pakovanje”, zaključuje.

Ove poljoprivrdnike posao gura napred. Žele da naprave pak centar, kako bi, kažu, bili sigurni kada šalju robu bilo kom kupcu.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • Svaka čast ,prava priča… P.S.Leskovačko pakovanje, hit… Ne može seljak,a da ti ne podvali, više voli da potkrada,nego leba da jede…

    22
    23

  • Čula sam za ovu zadrugu onako sporadično, ali nisam znala da su ovoliko uspešni. Sve čestitke. Vi ste dokaz da se i na jugu može uspeti pre svega dobrom idejom, mozgom i velikim radom. To je ono što nama nedostaje, ono što smo kao nacija, kao deo nacije, mi u Leskovcu zagubili negde usput čekajući komunistički raj, zaboravili da volimo sebe i svoje porodice i da radimo i mislimo kako da nešto stvorimo. Zato što volimo sebe i zato što volimo svoje porodice.Bravo!

    18
    3

  • Ja pročitah i ostadoh zapanjena. O kojoj ženi piše ovaj čovek? Čiju ženu, ili majku ili sestru, ili devojku, profesor Večko, penzioner, vređa najpogrdnijim rečima? Zašto ne reaguje žena koju vređa? Zašto ne reaguje Večkova žena koja vodi NVO za zaštitu ženskih prava??? Zašto ne reaguju druge dame na ovaj tekst pun mržnje prema ženama? Gde ste botovi i botkinje da osudite omalovažavanje ženskog roda jer on luta, nagađa, može biti svaka od vas. Profesor se virusirao ili olešio. Ma neću da pišem više nego pitam redakciju zašto objavljuje tekstove u kojima se vređa ženski rod???

    15
    2

    • Poštovana

      Svim srcem podržavam Vaš apel, ali nisam baš ubeđen da će naići na ozbiljniju pažnju.

      Naročito ne ovde među zelenom salatom i tikvicama?! 🙂

      25
      1

vaš komentar