Земља јоргована

Са научним рефератом „СРБИЈА-ЗЕМЉА ЈОРГОВАНА“ проф. Радмила Тонковић је као представник Србије међу 42 учесника-научника из целог света учествовала на Међународној научној онлине конференцији посвећеној чудесној биљци јорговану (syringa), одржаној у Санкт-Петербургу 24. фебруара 2021. године.

Проф. Тонковић је у историју јоргована ушла тако што је «изменила и померила историју јоргована за три века у корист Србије» доказавши на светском нивоу да је Србија – прапостојбина јоргована из 13. века и оповргла дотадашња истраживања Међународне организације јоргована („LILAC“) из САД, која је тврдила да су то Француска и Кина у 16. веку.

То је био довољан доказ, да је проф. Тонковић постане почасни члан ове организације и да јој посвете нову сорту јоргована и назову је „РАДМИЛА“, а она је потом тражила да се узгоје  још две нове сорте „НИКОЛА ТЕСЛА“ и „ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА“.

До сада је на територији Србије посађено 6.000 садница разних сорти јоргована, а делегације су долазиле из разних земаља,а највише захваљујући научном Удружењу „РУСКИ ЈОРГОВАН“, на челу са Татјаном Пољаковом, вице-председником Светског удружења „LILAC“, а акције су назване „ЈОРГОВАН ПОБЕДЕ“ и посвећене су свим руским и србским херојима који су се борили за слободу, а најважније је, што су се акцији придружиле многобројне државе из целог света.

Аутор је на данашњој онлине конференцији говорио о сложеној и славној србској историји и њеним херојима, као и о актуелним страдањима србског народа, те о двема великим патриотским акцијама „ЈОРГОВАН ПОБЕДЕ“ из 2012. и 2014. године, када се јоргован садио у Београду (споменици, меморијали, око Музеја ваздухопловства), на Авали, у Новом Саду (Лимански парк), Краљеву, Крагујевцу (Шумарице), те око храмова и манастира (Жича, Студеница, Руска црква у Београду, србска црква на Опленцу…). Те вишенационалне делегације су биле одушевљене лепотом наше Отаџбине, србским гостопримством и одличном организацијом, а највише славном историјом Србије и били ганути до суза.

Наше дружење је проширило ове хумане акције, које смо потом проводили садећи јоргован у Русији, Белорусији, Норвешкој, Чешкој, Француској, подсећајући на тај начин европске народе, да су букетима мирисног јоргована пре 76 година сусретали  и поздрављали своје ослободиоце – борце Црвене Армије.

Веома се поносим својим јоргованом „Радмила“, као и новим сортама на мој предлог узгајеним „НИКОЛА ТЕСЛА“ и „ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА“!

Моје учешће на овој Конференцији је било веома запажено и оцењено као стручно, емотивно изложено и пропраћено дивним фотографијама.

Наша мила Србија је заслужила поштовање и високо место у светској историји, а то јој могу да омогуће првенствено родољуби и прави научници у многим областима својих интересавања и деловања. Отаџбина се воли и брани и пером, и умом, и лепотом, а у нашој Србији већ 8 векова цветају и опојно миришу најлепши и најстарији јорговани на свету!

Пише: Академик, проф. Радмила Тонковић

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

1 Komentar
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Jorgovanaka
25.02.2021. 23:31

Ime mi je Jorgovanka, ali zaista, po očevoj majci. Voleal je jorgovane i dvorište nam je u proleće bilo u ljubičastoj i beloj boji. Još te mirise nosim sa sobom. Kada sam se udala posadila sam jednu stabljiku bakinog jorgovana u sada mom dvorištu. Prihvatilo se, no i posle 15 godina izbaci tek po nekoliko cvetova. Majka mi kaže da sam uzalud ponela ime Jorgovanka. A volim jorgovane. Svoje ime ne volim jer su mi se podsmevali u osnovnoj i srednjoj školi.