Marici i Zoranu Stojmenoviću iz sela Šaprance kod Trgovišta i ove godine su po ustaljenoj tradiciji pravoslavnu Novu godinu, u narodu poznatijoj kao Mali Božić, prvi čestitali Sirovari, obredna grupa mladića maskirana u svadbenu povorku koju su činili nevesta, mladoženja, svekrva, stari svat, svatovi.

Oni su i ovoga puta uz zaglušujuću buku zvona i trakataljki došli pred njihova vrata da oteraju nečiste sile i karakondžule koje su bile veoma aktivne u vreme nekrštenih dana, a koje mogu i te kako da naštete ljudima, stoci  i usevima. Domaćine su pesmom pozivali da im otvore vrata:

Sirovo, borovo!

Otvorite vrata,

dajte braš’nce,

dajte meščinku,

dajte slaninku,

ako može i gostinku.

Da mesimo na mečku poparenicu,

da iskara karakondžulu.

Stojmenovići su im i ovoga put širom otvorili vrata, a dobronamerni gosti su uz blagoslov, smeh i šalu ušli domaćinima u kuću. I dok im je domaćica spremala poklone u vidu rakije i mesa, Sirovari su domaćinu predstavili učesnike svadbene povorke koji su mu ponaosob blagosiljali čeljad i kuću. Ova obredna povorka nije se dugo zadržala kod Stojmenovića jer je takav običaj, a prilikom odlaska vodili su računa da se ne sretnu sa novom grupom Sirovara kako domaćinima ne bi nešto krenulo po zlu.

Zoran, koji je nekada i sam bio deo obredne grupe Sirovara, kaže da je veoma ponosan što se ovaj običaj u njihovom selu održao do današnjih dana.

“Uprkos zabranama ovaj običaj smo negovali i u vreme komunističke vlasti. Sećam se da su učitelji u našoj školi kažnjavali učenike koji su bili deo Sirovara. Niko se, međutim, nije obazirao na to jer smo želeli pošto, poto da očuvamo našu tradiciju i identitet.”, priča Zoran.

On pamti mnogo dogodovština iz vremena kada je i sam bio Sirovar. Kaže da je najlepše bilo kada su se po završetku obreda svi učesnici okupili u nekoj kući gde su pravili poparenicu od kukuruznog brašna, mesa i slanine koju su dobijali od domaćina, a koju su uz slast jeli uz grejanu vruću rakiju.