Nesnosni smrad širi se u četiri od 13 ulica u delu naselja Slavka Zlatnovića u Leskovcu u kome žive Romi, posebno u ulicama pod brojevima, ali bez kanalizacije, delom i bez vodovodne mreže i struje.

Ni jedna od 13 ulica u ovom naselju sa više od 2.000 pripadnika romske nacionalne manjine, nije asfaltirana, a u 4 nema kanalizacione mreže, delom ni vodovodne, a u jednoj ni električne energije.

„Uslovi za život u 21. veku su katastrofalni“, pričaju u glas stanovnici jedne od te četiri ulice, koje nemaju ime, već samo redne brojeve.

Prvi stanovnici u naselju Slavka Zltanovića, spojenim sa gradom, počeli su da se naseljavaju pre 60 godina, Romi tri decenije kasnije. Gradilo se na divlje, bez planova i dozvola, s tesnim sokacima, na vodozahvatnoj zoni. Ono što bi danju porušile inspekcije, noću bi se ponovo sazidalo, pa se vremenom odustalo od takvog načina sprečavanja divlje gradnje.

Sada su svi u problemu, i stanovnici i vlasti koje nisu u stanju da skromnim budžetom ispune sve zahteve. Ipak, u ulicama iz kojih se širi nesnosni smard vlada ogorčenje.

„Nemamo kanalizciju, septičke jame su nam prepune, jedan klozet koristi po nekoliko kuća, kupamo se u koritu. A mi smo gradski ljudi, mi živimo u gradu“, jada se Ratko Ibraimović sa višečlanom porodicom, dok posmatramo kako cisterna iz spoljnog WC-a crevom crpi baš septičku jamu.

Celo naselje je obavio nesnosni smrad.

„Mi smo navkli, veli Dejan Maksutović. Svaki dan se čisti po jedna septička jama, a u svakoj kući po jedna beba“.

U Naselju Slavka Zltanovića žive i Srbi i Romi, razdvaja ih zajednička središnja asfaltirana ulica, koja je prošle godine produžena asfaltom, a asfaltirano je još nekoliko poprečnih ulica, one za koje su mogla da se pribave dokumenta. Odustalo se od asfaltiranja glavne uluce kroz romski deo naselja jer nije dobijena saglasnost od Elektromreže Srbije zato što se iznad nje nalaze glavni električni vodovi.

Ranije su u toj ulici postavljeni samo ivičnjaci i ona je čini se, najizrovanija i pri prvoj kiši najneporhodnija.

„Kada padne veliki pljusak, ovde se ne može pešice“, žali se mlada majka koja s dečjim kolicima pokušava da zaobiđe bare.

„Od glavnog asfalta deli nas dve stotine metara, ali veoma dugačkih kada padne velika kiša i kada se od blata ne može proći. Dok deca dođu do asfalta ona su sva umazana i tako umazana idu u školu i podsmeh su drugoj deci“, žale se Ibraimovići.

I ispred kuće direktora Hemijske škole Leskovac Tane Kurtića voda i blato.

„Biće, ne gubim nadu“, veli ovaj član Nacionalnog saveta Roma, dok čisti cipele na ulazu svoje blistavo čiste kuće.

Nadu su, međutim, izgubili Zoran Ademović, koji sa 16-godišnjim sinom živi u nedovršenoj kući pored blatnajve ulice i Bračni par Asanović sa lepom kućicom i dvoje male dece.

Ove dve porodice, pored toga što nemaju asfaltiranu ulicu, kanalizaciju i vodu za piće, nemaju ni struju u svojim kućama. I nisu jedini.

„Teško je. Od dobrih komšija vučemo jedan kabl samo za sijalicu i televizor. Ne znam dokle ćemo živeti u mraku, strašno je“, priča David Asanović.

Novica Stamenković, predsednim Sveta mesne zajednice Veternica kaže da leskovačke vlasti žele da reše problem ovog naselja, ali i probleme svih prigradskih naselja.

„Lokalne vlasti su u Slavka Zlatanovića prošle godine asfaltirale dve ulice u kojima žive i Romi i još dve ulice u istom naselju, ali deo o kome vi pričate je prepun problema. Tamo su najveći problemi oni imovinsko-pravne prirode i taj deo je najteže rešiv jer u velikom broju slučajeva zavisi isključivo od samih stanovnika – komšija. Na pojedinim mestima su bandere na sred ulica. Ne znam kako će se rešiti problem dalekovoda, ali je izvesno da najpre treba krenuti od toga da sve kuće dobiju vodu i struju, a nema ih mnogo, zatim 4 ulice da dobiju kanalizaciju, pa će se onda razmišlati o asfaltu. U svakom slučaju, ovde 30 godina niko ništa nije uradio, a mi rešavamo jedan po jedan problem“, objašnjava predstavnik leskovačkih vlasti.

Inače, preko puta ovog mešovitog romsko-srpskog naselja je naselje Obrada Lučića, isključivo nastanjenog Srbima. Ni ovde nije asfaltirana ni jedna jedina ulica.

Asfalt je u Leskovcu najskuplja reč jer do 2013. godine ovde je bez asfalta bilo čak polovina gradskih i prigradskih ulica. U međuvremenu je asfaltirano nekoliko desetina, no, proces asfaltiranja ide sporo, što zbog nedostataka novca, što zbog glomazne papirologije, ali i nameru lokalnih vlasti da se ispod asfalta nađu sve cevi i svi kablovi, što poskupljuje i usložnjava posao.

I dok se svi problemi ne reše, stanovcima Naselja Slavka Zlatanovića u Leskovcu ne preostaje ništa drugo nego da se naoružaju strpljenjem i da svoje zahteve  transparentije i upornije izlažu.

Milica Ivanović

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva