Obišao je sva mora i planine, u svom ormanu ima diplome saveznog sudije, profesora fizičke kulture, menadžera u marketingu, gaji jagodičasto voće, najstariji je lovac u kraju, najbolji je igraorac, ima školu plivanja,  preko leta se bavi masažom u Grčkoj… Stalno mesto boravka selo Masurica u opštini Surdulica, u kući ispod šume gde šušti voda u kanalu iz obližnje elektrane.

On je Slobodan Trojanović. Ima 78 godina i za sebe kaže da je „polusvetski putnik“. Zatekli smo ga u dvorištu u hladu kako ćaska s prijateljem. Njegova plava majica privukla nam je pažnju zbog napisa: „Ispuni godine životom, a ne život godinama“, dok na poleđini piše – Masurica. Njegov prijatelj kaže da izgleda kao Tarzan kada se svuče na bazenu, a na bazenu je jer ima školu plivanja „Trole“.

„Šta da vam kažem, mislim da radim kao mladić jer se osećam tako, a mislim da je tako što živim u zdravoj sredini. Evo iznad kuće je gusta šuma, ispod bistra voda, hranim se više voćem koje sam uzgajam. Sadim maline, borovnice, aroniju, ribizle, kupine, zatim jostu, ukrštena borovnica i ribizle, ukrštenu jagodu i malinu i jedino ja u našem kraju ukrštam jagodičasto voće“, priča.

On je najpre bio učitelj, pa je vanredno postao nastavnik, pa završio DIF. Bio je prvi profesor fizičke kulture u Surdulici i sada su generacije njegovih učenika rasute po Srbiji i svetu.

„Jednom sam učeniku iz Bitvrđe bio učitelj, pa nastavnik pa profesor. Kada me sretne on me pozdravi ovako: Zdravo učitelju, nastavniče i profesore, a kada odem u Prokuplje, na primer, pola Prokupčana mi se javlja jer sam ih mesecima učio plivanju“.

Sa 59 godina života i sa 40 godina radnog staža je otišao u penziju. I tada je nastupilo drugo doba, ono, kako kaže, koje je ispunjava životom u kome godine ne broji.

Iako je na pragu 80-e, on još zida i uređuje fasade jer je u međuvremenu završio i zidarsko fasaderski zanat.

„Tek u penziji sam dobio šansu da putujem, da vidim svet, obiđem Srbiju sa folklornim društvom igrajući, a odličan sam igraorac, prosto nema kola kojeg ne znam da igram. Puno putujem po Evropi, ali se poslednjih godina najviše zadržavam u Grčkoj“, objašnjava.

Njegova kći je, naime, fizioterapeut i radi na ostrvu Evia. On preko leta odlazi kod nje. Naučio je i masažerski zanat, masažu sa bambusima.

„Odlično prolazim i vrlo sam tamo popularan masažer“, dodaje.

Svoju životnu devizu, koju nosi na majici: „Ispuni godine životom, a ne život godinama“, prihvatio je od jedne starije Bugarke pre nekoliko godina dok je bio na skijanju u Bugarskoj i usput se bavio masažom.

„Masiram jednu Bugarku i ona mi kaže: Profesore, ispuni si godini sa život, a ne da živeje za godini. I ja sam skicirao, preveo i odštampao na majici, a sada svi traže baš takvu majicu i mnogima sam poklonio“.

Slobodan Trojanović je novinaru Jugmedie ispričao samo delić onoga što radi na pragu osamdesete godine jer smo se žurili, a pri pozdravu kaže da bi o njegovom životu mogao roman da se napiše. Dole u Surdulici ga svi znaju. Kažu da je on i bukvalno turistička atrakcija.

Okrećemo se dok koračamo do parkiranog automobila. Posmatramo Slobodana. Hoda uspravno, brzo, sportski. Još nije ni stigao do kanala ispod kuće on se sprema za skok, jer preko kanala se mora pažljivo. Preskočio je kao mladić, hitro seo na stolicu i nastavio sa ćaskanjem. Čujemo potom gromoglasni smeh i prisećamo se, sa malo ljubomore, priznajemo, njegovih planova za budućnost o kojima ovde nismo pisali.