LESKOVAC/BEOGRAD – U izložbenom holu RTS-a od sinoć do 13. februara otvorena je multimedijalna postavka „Zlatno doba Leskovca“.
Izložba je dokumentarno svedočanstvo o Leskovcu, koji su između dva rata nazivali i srpski Mančester, jer je od orijentalne varoši izrastao u moderan industrijski grad.
Postavku čine četiri tematske celine: centralna je leskovačka čaršija, slede društveni, privredni i politički život. Na izložbi – mnogi detalji koji čine duh jednog mesta: fotografije, dokumenti, autentični eksponati.
Na otvaranju, kome je prisustvovao i ministar kulture i informisanja Republike Srbije Ivan Tasovac, govorili su v. d. generalnog direktora RTS-a Nikola Mirkov, autori izložbe Mirjana Ninošević i Veroljub Trajković i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
Izložba prikazuje period od kraja Prvog svetskog rata do početka Drugog. O vremenu napretka, graditeljskog, industrijskog, trgovačkog i bankarskog zanosa kada je od orijentalne varoši Leskovac izrastao u moderan evropski grad.
U prigodnom programu na samom otvaranju učestvovali su glumci Leskovačkog pozorišta Suzana Grujić, Maja i Ivan Janković, muški vokalni sastav „Libero“ i solistkinja Aleksandra Mitrović, maturant srednje Muzičke škole „Stanislav Binički“, koji su se predstaviti starim gradskim pesmama iz ovog kraja.
Uskoro se očekuje i premijera istoimenog dokumentarnog, potom i igranog filma o istoriji Leskovca.
Beograđani će moći da uživaju u ovoj postavci u galerijskom prostoru RTS-a do 13. februara.
Izvor: RTS
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Imamo igre, a hleb?
Izlozba jeste mozda lepa na oko i jeste afirmativna za Leskovac, ali je cisto prekrajanje istorije i prikazivanje jedne strane medalje zivota u nasem gradu. Izlozba je rezultat saradnje muzejskih istoricara sa veoma slabim poznavanjem svojih zbirki, jedan od autora i nema zbirku a radi u muzeju vise od 2o godina i gospodina Simuneca o kojem nemam nista afirmativno da kazem.
Na izlozbi koja se zove Zlatno doba Leskovca prikazan je zivot naseg grada izmedju dva svetska rata, kada je Leskovac bio poznat po svom industrijskom kapitalu koji je bio medju najvecima u Srbiji. Iz zelje za afirmacijom ovih vrednosti prikazana je samo jedan aspekat zivota, zivot gledan iz ugla industrijalaca, cinovnika i trgovaca koji su cinili mali procenat stanovnika koji je uzivao u blagodetima leskovackog industrijskog cuda.Leskovcani su prvi Srbi liberalni kapitalisti.
Sa druge strane veliki deo stanovnika cinili su radnici sa veoma malim nadnicama i dugim radnim vremenom, koji su ziveli u catmarama koje su bile sklepane od tugli, dasaka i pod napravljenog od nabijenog blata. Veliki broj maloletne dece bio je zaposljen u fabrikama za jos nizu dnevnicu, a i nesto nisu imali vremena za skolovanje. Leskovac nije imao moderne ulice, vec kaldrmisane ulice bez kanalizacije, pa je svaka kisa ili poplava od Leskovca pravila jezero.. Uporedo sa ovim u Leksovcu su vladale mnoge bolesti od kojih se istice sarlah, a gradska bolnica je imala 60 kreveta. Ceo grad je smrdeo na konoplju, a Veternica je bila crna od prljavstine nastale topljenjem konoplje u centru grada. I jos mnogo toga…..
Autori izlozbe nisu imali zadatak da posetiocima prikazu zivot u gradu izmedju dva svetska rata, vec u skladu sa svojim komunistickim vaspitanjem ciju su ideologiju izdali,ali metode zadrzali, usmereno vode posetioce u pravcu u kome oni zele.
Sto se same izlozbe tice i ona je na niskom nivou, uglavnom panoi sa slikama, pola imaju legende pola njih nemaju, mnogo slovnih gresaka, mapa sa ulicama puna gresaka i itd.
Nas problem jeste sto u selu slepih jednoki su kraljevi. Leskovcani su zeljni kulturnog zivota kojeg nije bilo dugo vremena,mnogi su zaboravili kreiterijume za uspesne koncerte i izlozbe, u nedostatku istih poceli smo da velicamo sve i svasta sto nam se baci kao koska.
Svako vidi ono što hoće, pa tako i vi.
Ko hoće vidi u svemu nešto lepo i pozitivno i to ističe, a ko hoće u svemu može da nađe nešto crno i negativno i da to ističe.
Mi ne bismo bili Srbi da ne pljujemo jedni po drugima i ogovaramo svakoga ko hoće da se potrudi da nešto uradi koliko je u njegovoj moći. Zato nam tako i ide. Jer se svako bavim tuđim poslovima, a ne svojim.
I vi niste bez slovnih i drugih grešaka pa ste ipak izneli svoj stav i razumeli smo vas odlično.
Izlobu moze svako da tumaci kako hoce, ali iza ove izlozbe kao i proslih krije se veliki trud muzejskih uposljenika od autora do tehnicke podrske koji se u vremenu kada se za kulturu izdvaja sve manje novca trude da nas grad dobije jednu lepu afirmacije kao sto je ova. Na izlozbi je predstavljeno ono cime treba da se ponosimo kao grad, sto je i normalno. Ono sto je vazno jeste da je ovu izlozbu videlo nekoliko hiljada leskovackih osnovaca i srednjoskolaca sto je veliki uspeh u ovom vremenu i situaciji. I ono sto cesto cujem a sto nervira jeste Stalna Postavka, svi kazu da su je videli da su je prosli a kada nekog pitate za istoriju Leskovca onda muk,takodje zaboravljate da svake godine stizu mladi narastaju koji je nisu videli. Takodje svake godine muzej organizuje festival Arheoloskog filma odmah posle Beograda, bespalatan ulaz, najnovija produkcija i u proseku 30 posetilaca po filmu. U muzeju postoje i cilusi popularnih predavanja iz arheologije Leskovca i okoline, besplatna su i u proseku dodje 30 coveka. Sve ovo na grad od 70.000.ljudi. Jeste, postavka jeste komunisticka, ali to uposljenike ne cini komunistima, ovo treba da bude motiv vise da se poseti muzej i vidi kako se tada pisala istorija,jer uskoro i ovaj deo muzeja odlazi u istoriju.
Muzej i njegovi uposljenici svake godine se trude da uz neimastinu obezbede kvalitetan i interesatan sadrzaj, mali broj Leskovcana to ceni, ali veliki broj se uvek zali. Manje se zalite vise idite u muzej !!!!
Bravo. Manje se zalite i idite u muzej .Svaka cast svima za izlozbu!
Lep i poucan komentar pod nazivom Sandro.
Prikazujemo stvari kakve nisu, a ne objektivno i istinito.
Ne treba ziveti u proslosti, jer kaze se se proslost je iluzija, buducnost misterija a sadasnjost je realnost.
To su i zapazanja stranaca koji nas vide na taj nacin.
Treba postovati proslost, izvuci pouke ali fokusirati se na sadasnjost u svemu.
Tema izložbe jeste ‘Zlatno doba Leskovca’. ‘Zlatno’ u smislu vremena napretka,graditeljskog zanosa, dinamičnog razvoja tekstilnih fabrika, preobražavanja Leskovca iz turske kasabe u moderni evropski grad.
U almanahu koji su posetioci izložbe dobili na ulasku u hol RTSa lepo piše da se u Leskovgu u to vreme kristalisao jedinstveni leskovački duh pun suprotnosti, dovoljno širok da prigrli i starinske krčme i i tursku kaldrmu i stare zanate,jednako kao i blistava zastupništva evropskih modernih preduzeća i moderne hotele u centru grada sa elitnim balovima i projekcijama ton filma.
Kaldrmisanih ulica bez kanalizacije, siromašnih slojeva i teško izlečivih bolesti bilo je i u drugim gradovima. Toga, nažalost, ima i danas.
Pozdravljam napor Leskovčana u realizaciji ove ideje, inicijatora i nameru da se o ovom dobu snimi film, kao i veliku podršku predsednika opštine Gorana Cvetanovića.
Odvažiću se da predložim da naslov filma sadrži u sebi reči srpski Mančester, a ne ‘Slavujevo doba’, ako sam dobro razumela na veoma posećenoj izložbi u Beogradu. Slavuja ima svugde (slavuj iz Gruže), a mali Mančester je samo jedan.
Pozdravnu reč na otvaranju izložbe dao je v.f.direktora RTS pričom o VOJNIKU, SIRU i dalekoj hiljadu devetsto sedamdeset četvrtoj godini. Ta priča govori sve o Leskovčanima.
Pozdrav, Leskovčanka iz Zemuna.
Napokon da i mi budemo ti koji ćemo dobiti svojih pet minuta u Beogradu.Izuzetna izložba svaka čast.