VRANJE – Aktivisti Udruženja za zaštitu životinja „Najbolji prijatelj“ tvrde da azil za pse u Davidovcu, nadomak grada pod Pržarom, funkcioniše protivno svim zakonskim regulativama, o čemu su obavestili nadležne organe.

Iz Veterinarske stanice u Vranju, u čijoj je nadležnosti azil, međutim tvrde da su optužbe smišljene i  neosnovane.„Tamo se dešavaju, u najmanju ruku, veoma čudne stvari. Lično sam odlazila par puta da udomim psa, i frapirana sam prizorom da se životinje nalaze u malim boksovima, okruženi fekalijama, dok se hrana nalazi na suncu ili leži u mokraći… Radno vreme jedinog zaposlenog je od osam do devet ujutro, te od 13 do 14 sati, a inače su psi prepušteni sami sebi. Saznala sam i da se boksovi, i leti i zimi, peru šmrkovima, a u i onako malim boksovima neretko su po dva psa „, ispričala je predsednica udruženja „Najbolji prijatelj“ Rosa Drmonjić.

O azilu za pse najpre su brinuli nadležni iz gradskog komunalnog preduzeća, a zatim je sklopljen ugovor sa privatnom veterinarskom stanicom.

„Naša nadležnost prestaje hvatanjem i dovoženjem pasa lutalica. Zaposleni u šinterskoj službi, prilikom predaje pasa, sačinjavaju zapisnik, ali su nega i briga o životinjama posao za zaposlene u azilu“, objasnio direktor „Komrada“ Dejan Ilić.

 Jedan od vlasnika Veterinarske stanice, dr Dejan Tričković ne negira da uslovi nisu idealni, ali oštro demantuje konkretne optužbe.

„Azil je takav kakav jeste. Mi ga nismo gradili i, u okviru postojećih uslova, o psima brinemo na najbolji mogući način, pokušavajući da budžet koji imamo optimalno iskoristimo za rešavanje ovog velikog gradskog problema. Ne negiram da se događaju propusti, da zateknemo pokidanu žicu ili slično, ali sve ostalo je netačno“,  kaže dr Tričković.

Iako ni on, ni ostali nadležni ne žele da kažu koliko se iz budžeta godišnje izdvaja za održavanje azila, nezvanično saznajemo da je reč o sumi od oko dva miliona dinara.

„Zaista nemamo zvanične podatke o tome koliki je njihov budžet, ali osnovne stvari se ne poštuju. Kada udomite psa, vi plaćate 1.700 dinara, a dobijate priznanicu na hiljadu, i to sa blanko potpisom veterinara. Dakle, 700 dinara naplaćuju za pasoš i vakcinaciju, iako se za to izdvajaju sredstva iz opštinske kase“, tvrdi Rosa Drmonji

 „Kada  sam 12. aprila sa prijateljicom posetila azil, unutra je bilo petnaestak pasa, a kada smo posle Uskrsa, 15. aprila, ponovo otišle, nismo zatekle nijednog. Rečeno nam je da su udomljeni, u šta mi sumnjamo, jer takvu frekvenciju udomljavanja nemaju ni mnogo veći azili. Zato, ako ne uspeju da dokumentuju svoje tvrdnje, imaće posla sa policijom“, odlučna je kaže Rosa Drmonjić, dok Natalija Aleksić, aktivistkinja Udruženja, otkriva kako sumnjaju se psi ostavljaju bez vode i truju…

Izvor: Večernje novosti

Autor: J.Stojković