„Preduzetnici smo 20 godina. Počeli smo tačno u januaru 1997. godine. Prodavali smo tekstil na pijaci, išli u Tursku i u Novi Pazar i onda sam pomislio – a što mi ne bismo mogli da šijemo tu robu. Supruga ima tekstilnu školu, imamo kontakte, da krenemo da radimo, pa da vidimo…  I evo, poslednje tri godine registrovani smo kao krojačka radnja“, priča svoju preduzetničku priču Leskovčanin Igor Stojanović jedan od radnika u porodičnom preduzeću Stim tex.

Supruga Marina dodaje da se najpre radilo na veoma staroj singerici.

„Suprug je krojio, ja sam šila, deca seckaju konce, svi pakujemo“, pojašnjava ulogu svakog člana porodice u poslu.

Za konkurs u Centru za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga sa sedištem u Leskovcu čuli su preko medija. Prvu sezonu su, zbog neverice da mogu da dobiju novu mašinu, propustili. Igor je onda insistirao da u drugoj sezoni konkurišu.

„Prvi put me je bilo sramota i da se pojavim tamo. A onda sam video da su ljudi na raspolaganju za sve što me je interesovalo. Bila nam je potrebna mašina za vez, hteo sam da probamo, pa šta bude. Išao sam i na obuke, svašta sam tamo naučio, a cela procedura od konkurisanja do dolaska mašine trajala je skoro godinu dana“, prepričava Igor svoje iskustvo.

„Prvo, da dobijemo nešto džabe, mislili smo to nema šanse. Drugo, kad su nas zvali da potpišemo ugovor bili smo na moru i mislili smo da je neka greška. I kad smo potpisali, ja sam bila skeptična. Onda zove čovek i pita gde je ulica, kaže stiže u Leskovac i dovozi mašinu, a moj suprug kaže – ma, on još nije ni posao, sigurno. Onda vozač opet zove i kaže – Nađi petoricu da istovarimo mašinu. E, onda smo počeli da verujemo da smo je stvarno dobili“, opisuje Marina koliko je bilo njihovo nepoverenje.

VRATA ŠIROM OTVORENA

U Centru za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga kažu da nije samo važan biznis plan već i biznis ideja koja će uz određeni grant, ovom slučaju mašinu za vez, biti inspiracija za unapređenje poslovanja.

„U slučaju Stojanovića reč je bila o USAID-ovom projektu Podrška razvoju privatnog sektora  u južnoj i jugozapadnoj Srbiji, putem koga je bilo moguće dobiti grantove u vidu opreme. Stručni tim Centra za razvoj pružio je svu tehničku i logističku pomoć zainteresovanima da konkurišu“, kaže menadžer projekata Jelena Pavlović i dodaje da na sajtu ove organizacije mogu da se nađu svi aktuelni pozivi i konkursi, a dobrodošao je i svako ko dođe u njihove prostorije u ulici Pana Đukića 42 i potraži pomoć ili savet.

Tako je nova mašina za vez, prava industrijska, vredna 7500 dolara stigla u radionicu Stojanovića. Porodični posao sada je zaokružen, a u njemu svi rade i niko ne pita za radno vreme. Zadovoljni su, kažu, može da se živi pristojno. Na pitanje ko je “gazda” uglas kažu: Dogovaramo se. Planiraju da prošire prostor radionice, a proizvodnju baziraju na narudžbinama Sin završava četvrtu godinu srednje škole, bavi se kompjuterima i trenutno sprema program za novu mašinu.

Stojanovići su svesni rizika u poslovanju jer su već dugo u privatnom poslu. To je verovatno i jedan od razloga što na zidu radionice stoji natpis: Za veresiju dođi sutra.

(Kraj)