• Dvogodišnji Dimitrije iz Leskovca svoje prve reči izgovorio je na čistom engleskom jeziku i, iako odlično razume srpski, odbija da komunicira na maternjem jeziku pa su roditelji bili prinuđeni da potraže pomoć stručnjaka.

Umesto mleka traži „milk“, za njega je crveno „red“, a umesto zašto uvek priupita „why?“

Iako im je to u početku bilo interesantno, roditelji su shvatili da se suočavaju sa ozbiljnim problemom u komunikacijskom razvoju njihovog deteta.

„Nije se odvajao od bebi-kanala koji emituju crtaće na engleskom jeziku. Ma koliko da smo u početku smatrali da nam je dete napredno i inteligentno pa je naučilo strani jezik tako rano, shvatili smo da se suočavamo sa velikim problemom jer sa svojim vršnjacima odbija da komunicira na srpskom, babe i dede, kada ga čuvaju, ne razumeju ni jednu jedinu reč koju izgovori, a mi smo u čudu i strahu da će imati ozbiljnih problema u komunikaciji ako to ne sprečimo na vreme“, priča  za Jugmediu dvadesetšestogodišnja majka ovog mališana.

PRVA REČ NA ENGLESKOM UPOZORENJE NA OZBILJAN PROBLEM

U Leskovcu čak postoje dva privatna vrtića na engleskom jeziku u koje roditelji vode decu zbog prestiža

Stručnjaci iz Razvojnog savetovališta leskovačkog Dečjeg dispanzera, kojima se ova porodica obratila za pomoć, savetuju hitno „ukidanje“ takvih bebi-kanala i uključivanje deteta u vršnjačke grupe, kao i što češću i prirodniju komunikaciju sa bebom u tom razvojnom periodu.

„I obavezno je da se dete uključi u vršnjačku grupu, pošalje u vrtić, zbog razvoja komunikacije i jezika i svakako se savetuje isključivanje svih tih kanala sa crtanim filmovima na stranom jeziku“, kaže psiholog Razvojnog savetovališta Snežana Stojanović Plavšić.

Ono što bi trebalo da zabrine roditelje na ovakve pojave, budući da one mogu biti biti simptom ozbiljnijih razvojnih poremećaja.

„Pre svega iz spektra autizma. Bez potrebe da zastrašujemo roditelje, treba im skrenuti pažnju na to da ako se te engleske reči pojavljuju izolovano i ne služe komunikaciji, onda je to sigurno problem zbog koga se treba obratiti stručnjacima. Jedan od simptoma nekog od oblika autizma je da dete ima problem u komunikaciji“, upozorava Stojanović Plavšić.

Na žalost, roditelji to često ne primećuju ili ne žele da prihvate.

„Ono što oni primećuju jeste da njihovo dete govori strani jezik i ponose se time. Ali ne primećuju da njihovo dete ima stereotipnu igru i ponašanje, da se njihovo dete ne uklapa adekvatno u vršnjačku grupu i druge stvari koje su od suštinskog značaja zbog kojih oni moraju da se konsultuju sa specijalistima“, navodi ona.

ZBOG TALENTA DO STRUČNE POMOĆI

Prvi primer vanserijskog deteta koje govori engleski bolje od maternjeg je Dimitrije Mitrović iz Niša o kome su pisali i nacionalni mediji, ali su roditelji ipak morali da potraže stručni savet  jer su strahovali da ga sredina na odbaci zbog jezičke barijere.

„Svakako bi dete trebalo prvo da najpre nauči maternji jezik kako bi formiralo normalnu komunikaciju u okolini u kojoj živi. Ako poznaje i ponešto iz stranih jezika – odlično. Ipak, zna se kako se ti jezici uče: u školama, na kursevima, pa čak i u vrtićima, takođe uz stručnu pomoć nastavnika“, zaključuje Snežana Stojanović Plavšić.

Problem razvoja komunikacije kod male dece uzima sve više maha ne smo kod nas već u čitavom svetu. Kako na mališane utiču savremene tehnologije, telefoni, računari, tableti i igrice i zašto je UNICEF pokrenuo  globalnu kampanju o ranom razvoju, čitajte sutra na Jugmedii.

Dragan Marinković