Divlje deponije stalni problem u Vranju, grad nema dovoljno novca u budžetu za njihovo rešavanje

Divlje deponije stalni problem u Vranju, grad nema dovoljno novca u budžetu za njihovo rešavanje
Podeli:

Na području grada Vranja registrovano je oko tridesetak divljih deponija, zbog čega građani ukazuju da su one jedan od najvećih problema u gradu i pojedinim naseljima, a u blizini romskog groblja u naselju Raška je prava ekološka katastrofa.

„Nepodnošljiv je i smrad koji se oseća. Nekada su ovde bili pašnjaci na kojima se napasala stoka, a danas umesto toga, vidimo gomilu otpada različitog porekla“, žale se ljudi koji žive u tom naselju.

Prema rečima gradskog većnika za ekologiju i zaštitu životne sredine Žikice Antanasijevića, ključni problemi na području grada Vranja jesu divlje deponije koje nastaju zbog nemara naših sugrađana, a dovoljno sredstava u gradskom budžetu za njihovu sanaciju, nažalost nema.

„U gradskom budžetu, nemamo dovoljno novca za ove namene, ali planiramo da veliki broj divljih deponija rešimo konkurisanjem kod raznih fondova. Na deponiji Meteris se trenutno radi studija izvodljivosti koja je pri kraju, a ja se nadam da će se u narednom periodu uraditi projekat za proširenje deponije, kako bismo već naredne godine počeli sa realizacijom tog proširenja da bi se nesmetano vršilo odlaganje smeća“, objašnjava Antanasijević za Jugmediu.

On dodaje da postoji mogućnost da se naprave i neki reciklažni pogoni, u zavisnosti od raspoloživih sredstava.

„Radimo na tome, i JKP „Komrad“ je maksimalno uključen u sve što se tamo dešava. Drugi korak je projektno tehnička dokumentacija, a onda izgradnja proširenog dela deponije. Što se tiče smetlišta u naselju Palestina, posao je poveren institutu Vinča koji radi na projektu njegove sanacije. S obzirom na to da mi kao lokalna samouprava nemamo dovoljno novca za sve to, u kontaktu smo sa nadležnima iz Ministarstva zaštite životne sredine koji imaju pristupne fondove za sanaciiju divljih deponija“, kaže Antanasijević.

Jedan od načina kako rešiti problem „divljih deponija“ je stalna edukacija građana koja je i dalje i te kako neophodna.

„Moramo da radimo na podizanju svesti kod svih nas, ne samo kod dece. Svedoci smo toga da postoji loša navika kod naših sugrađana koji nikako da se nauče da sav veći otpad odlažu na mestima predviđenim za to. Komrad ima svoju deponiju kod sela Bunuševac koja je otvorena za sve, gde se ništa ne plaća, nego samo treba otići i odložiti otpad, ali mnogima je lakše da nekoliko metara dalje od deponije, pored puta ili kod neke reke i potoka skladište taj otpad, nego da isti odvezu do deponije“, napominje Antanasijević.

Drugi način je, kako kaže, pooštravanje i uvođenje kaznene politike.

„Izgleda da ćemo morati da pooštrimo i uvedemo kaznenu politiku jer samo takva politika podiže svest građana. Razmišljamo o tome da uvedemo kazne za sve nesavesne građane u budućem periodu. Veliki je problem svake godine izdvajati određena sredstva za uklanjanje nekih deponija kada će se one opet pojaviti, a kritični su i prilazi gradu gde se svakodnevno pojavi neka divlja deponija koja mora brzo da se očisti“, zaključuje Antanasijević.

 

 


Podeli:
  1. Evo predlog za vrlo lako resenje, nadam se da ce doci do nekog na poziciji. Potrudite se da uhvatite ljude koji prave te deponije, cim uhvatite nekog da istovari kamionce smeca, kazna, da ocisti celu deponiju. Nece ni dinar da kosta, a oni ce da razmisle onda sledeci put jer ce to ciscenje njima da oduzme i vremena a i novca.

Comments are closed.