Дошла нека чудна времена. Xоћеш да хвалиш, а не знаш да ли смеш, и то не због себе, већ због оног кога хвалиш. Да му не нанесеш зло. У Реторици, постоји систем да ако немаш став, онда га измисли да би, као бајаги, могао да развијеш дебату и расправу. Сада, када је границу Србије померио од: Карлобаг, Огулин, Карловац, Вировитице, на: Врање, Лесковац, Доње Љуби, Ниш, наш Месија, исписујући најсрамније странице у нововековној историји Србије, кренуо је на проналажење и раскринкавање, измишљене „вишеслојне агентуре“ у редовима опозиције, али и владика и монаха СПЦ ”агентурно повезаних” у епархији Рашко-Призренској са централом у манастиру Високи Дечани.
А на челу те ”опасне агентурне групе” је нико други до митрополит Амфилохије, епископ г.Теодосије и дечански игуман – отац Сава, и да је та ”агентурна мрежа део других агентурних мрежа” које раде за независно Косово. Онда хајку наставе, са: бла, бла, бла, и осталим неопеваним вербалним излучевинама, непатвореном мржњом, мрсомуђењем, поганлуком и пасјануком – људски испљувци, фукаре и менталне наказе – Цареве најближе подивљале пудлице и подгузне муве!
Сачекао сам ових дана да саслушам и прочитам све квалификације које су представници београдског режима лично изговорили и написали о високодостојницима СПЦ. Не памтим такву медијску хајку на саму Српску Цркву – сада када је њена одговорност за опстанак Србије огромна, судбоносна – од стране злогласних сотониних и рогоњиних синова и кћери!
Нека им Бог буде у помоћи, знају шта раде
Е, То је Та измишљена дебата?! А, где је онда тај толико хваљен и тражен „унутрашњи договор“, и са ким ако не са СПЦ, као националном институцијом од највећег поверења грађана Србије!? Нема га! Сви они који не мисле као Месија, који се не слажу са његовом политиком, и имају различите погледе на многа питања стављени су у исти кош и етикетирани на најгори начин. Јер свако, ко не мисли као Цар, проглашаван је за државног непријатеља, и нико није постао имун од прогона доконе „чаршије“ која увек верује вођи, тоталитаризму и диктатури.
Рећи и написати да сте против власти и Цара у Србији данас захтева неку дозу грађанске храбрости и куражи, скоро као седамдесетих рећи да сте против СКЈ и Јосипа Броза
Полако нестају слободе мишљења и говора. Е, онда су почели да стижу телеграми, писма, поруке подршке, Цару и његовим истомишљеницима. Cтари и опробани рецепт комунистичке и Слобине диктатуре. Упрегло се све то шуто и рогато, кусо и репато у синопис овог новог „догађања народа“, па су кренула „писма подршке“ Цару и његовој политици, али „писма подршке“ у којима су нескривени изливи мржње према сваком ко другојачије мисли и са патетичним рецитацијама о угроженом српству, а чији је једини спаситељ, Он. Јер, ко друкчије каже, клевеће и лаже – осетиће нашу песницу.
Све то глуматање, сву ту синфонију зла оберучке су прихватили, са неподношљивом лакоћом прихватања – туђег мишљења – градоначелници у Србији и на Косову, као и остали „чланови позоришног ансамбла“: полтрони, мизерије и дупеувлакачи. Само се питам: како се не гаде сами себе? Једног дана ће их рођена деца пљувати, јер ће бити обележени као издајници. Не дај Боже да буде онако како своједобно записа Станислав Винавер: „Један Србин – једна политичка партија, два Србина – две политичке партије, три Србина – пет политичких партија, четири Србина – светски рат.“
Међутим, иде, играју коло, Мара и сватови. Иде луда Наста. И мечка Божана путује. А, Рогоња не мирује, не држи га место – чека својих пет минута. Немој после нисмо знали, као они што су они у не тако давној прошлости изазивали катаклизме па се после на судовима клели и плачући уверевали да нису знали. Тако ће и наши бити плачипичке када дође ред на њих. Ово није позив нити претња било коме, ово је само подсећање.
Aли, o свему овоме пишу и све престоничке новине, па не бих да додајем, нити да Југмедију доводим у незгодну ситуацију. Читајте сами.
Него да се вратим на почетак текста, и објасним шта сам то хтео да разастрем пред лесковачким грађанством?
Кога то хоћу да похвалим, али ме страх? Да не нанесем зло? Па, ево. Нигде, ни у једним новинама не прочитах, нигде не чух, птичица ми не дојави, да је наш, лесковачки, Лордмер: алапачарио, карао, опањкавао, извређао, нагрдио, изгрдио, претио, било шта лоше рекао: опозиционим првацима, монасима, владикама, митрополиту, не дај Боже, патријарху Иринеју или самој СПЦ, због њихових ставова у вези косовског проблема. Нигде, ни на једном месту.
Ово ми је ужасно важно и много ми значи, као човеку, као Лесковчанину, што се, наш градоначелник, није сврстао уз све те але и вране, у полтронски башибозук и олош. Мора да је,својим истанчаним искуством дугогодишњег политичара, а и добрим породичним васпитањем, схватио и проценио да ће ћар од кампање јебати вајду и да свака реч лети на образ онога ко је изговара. И ту остаје! За историју и сведочанство! Код лесковачког Лордмера „ разум грми у свом гневу“. Сигуран сам да је питао „тамо где треба“: „Шефе, да ли ти је добро? Ово се не ради при здравој памети.“ Градоначелнику свака част, моје уважавање и наклон.
Овде стајем, и настављам у суботу. Више ни онако не би стало у ваше главе.
Какво је окружење ја сам, фала богу, добро. Вама желим леп дан, и свако добро. Ма где били.
Вјачеслав Нешић
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!