Braća Jenisej (27) i Nikita (24) Ramić iz Vranja, 18 godina žive u prestonici Francuske gde su završili najprestižnije muzičke škole, ostvarili svoje snove iz detinjstva i postali poznati, uspešni pijanisti.

Stariji brat Jenisej, završio je najprestižniju školu u Francuskoj koja godišnje školuje samo 15 studenata iz cele države i kao neko ko nije Francuz, kaže da je ponosan jer je uspeo da završi master na svetski poznatom konzervatorijumu „Conservatoire National Supérieur de musique de Paris“.

„Učio sam i učim od najboljih pijanista. U početku je svima bilo teško kada nismo poznavali jezik. Jedino što sam na francuskom znao da kažem bilo je „ja ne pričam francuski“, priča Jenisej za Jugmediu.

Ali, kako kaže, roditeljima je bilo teže da savladaju jezik jer su stariji, dok danas u kući, sa ocem pričaju na romskom, a sa majkom na ruskom.

PROFESIONALNA DŽUNGLA

Braća Ramić potiču iz muzičke porodice, njihov otac Jaško Ramić virtuoz na harmonici, doktorirao je klavir na moskovskom Konzervatorijumu, a majka Svetlana Makridina Ramić, pijanistkinja iz Rusije, grada Rostov na Donu.

„Majka je izučila pravu rusku školu sviranja na Konzervatorijumu u Moskvi, kao učenica čuvenog pijaniste Evgenija Libermana. Sa njom smo vežbali do šesnaeste godine. Roditeljima smo zahvalni što su nas usmeravali i pokazali nam kojim putem da idemo sami“, kaže Nikita, mlađi brat Jeniseja.

Nikita je završio privatnu školu „Ecole normale de musique Alfred Korto“ u kojoj su predavači poznati pijanisti i muzičari, a škola jedna od najskupljih u Parizu.

„Svesni smo da roditeljske nesebične pomoći ne bismo uspeli. S druge strane, i sami smo pokazali volju i želju da postanemo dobri muzičari. Kada smo počeli da sviramo kao deca, nismo mogli da biramo. Sada, kada smo ozbiljno kročili u svet muzike, ne želimo da izađemo iz njega. Što više sviramo, sa više ljubavi to radimo“, dodaje Nikita.

Posle usavršavanja, kaže Jenisej, treba još više da se radi jer se ulazi u „profesionalnu džunglu“, pa se sviranje vežba svakodnevno.

„Sviranje je kao sport. Ispadaš iz forme ako ne vežbaš. Mi uživamo u svakom žanru muzike. Kad ne sviramo, slušamo džez, rep, hiphop, cigansku muziku. Moja inspiracija dok sviram je sam život. Nekad sam tužan, nekad srećan i zaljubljen“, opisuje Jenisej.

Sve te emocije, on proživljava za klavirom, a za muziku kaže da je ozbiljna stvar, i da je jednim zvukom moguće rasplakati, hipnotisati ili omađijati čoveka.

Inspiraciju nalazi u lepoj devojci, u muzeju, na ulici, u dobroj knjizi, a muzika je za njega teatar zvuka.

„Sve što sam prošao, ono što sam doživeo, ispoljavam preko muzike na publiku. A uspeo sam onda kada ljudi to osete“, ističe Nikita koji je kao i njegov stariji brat prvi put nastupio kao četvorogodišnjak u vranjskoj Muzičkoj školi.

LJUDSKOST I HUMANOST

Braća Ramić učestvovala su zajedno na brojnim koncertima humanitarnog karaktera, a i danas ukazuju na lošu situaciju koja može da zadesi ljude bilo gde u svetu, i na to da čovek u skladu sa svojim mogućnostima, treba pružiti neophodnu pomoć ugroženima.

„Važno je pokazati ljudskost i humanost, a moj način za to je muzika i organizovanje koncerata. Humanitarne koncerte danas podržavamo i učesnici smo istih da bismo koliko je moguće, učinili ovaj svet boljim”, ističe mlađi Ramić.

Kao deca, sećaju se, svirali su za čokoladu, a danas imaju nastupe u Rusiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Srbiji.

Obojica su mišljenja da je trebalo otići iz Vranja jer se karijere, kako kažu, najbolje „lansiraju” na zapadu.

„Vratili bismo se u Srbiju, ali znamo da ovakve rezultate ne možemo da postignemo tamo i ne bismo ih ostvarili da smo ostali. Srbi imaju poseban duh koji nas izdvaja od drugih i to nam se najviše sviđa. Ljudi su otvoreniji, prirodniji, gostoprimljivi, a kontakt sa takvim ljudima i te kako prija”, priznaje Nikita koji sa porodicom dolazi jednom godišnje u svoj rodni grad.

Kada su Francuzi u pitanju, prema njihovim rečima, prednjače u svemu. U modi, glumi, umetnosti.

„U Parizu se sve dešava. Izabrali smo Francusku jer je mamina želja oduvek bio život tamo. Radi kao profesor klavira u muzičkoj školi, a otac svira po celoj Francuskoj“, sa ponosom kaže Jenisej.

Talentovana braća imaju još jednog najmlađeg brata Maksim koji ima 15 godina i koji je takođe pronašao svoj put ka muzici kao violinista.