NIJE tačno da smo (ne) kulturni, nije tačno da su mladi okrenuti kafanama, diskotekama i kafićima postoje i oni koji bi radije ogledali film, otišli na promociju knjige, predstavu  ….

Da li ste ikada čuli za BEMUS?

Nisam ni ja…

Da li ste ikada čuli za BELEF?

Ne krivim vas, nisam ni ja…

A za Nušićijadu?

Ni ja nisam znala da to uopšte postoji…

Da li je neko od vas bio na Tešnjaskim večerima?

Do pre pet minuta ni ja nisam znala ništa o tome…

Da li shvatate koji je naš problem? Nedovoljno smo informisani.

BEMUS je međunarodna manifestacija prvi put održana 1969 godine a danas predstavlja najstariji I najvažniji muzički festival u Srbiji. Član je Evropske asocijacije festivala od 2002. godine.

BELEF je Beogradski letnji festival koji objedinjuje tri umetnost: scensku, vizuelnu I muziku. Od 1991. godine postaje zvanični festival grada Beograda.

Nušićijada je festival koji se održava u Ivanjici. Osnovni ciljevi festivala su bogaćenje kulturnog života zajednice, njeno aktiviranje, aktiviranje mladih i talentovanih ljudi opštine i regiona i unapređivanje turističke ponude opštine, regiona i čitave zemlje.

Tešnjarske večeri su međunarodna kulturna, turističko-privredna manifestacija. Predstavlja smotru pozorišnog i filmskog stvaralaštva, književnika, izdavača, knjižara, vrhunskih autora u oblasti klasičnog i savremenog muzičkog stvaralaštva i ostvarenja u oblasti likovne umetnosti.

Da bih sve ovo saznala bilo je dovoljno da izguglam Manifestacije u Srbiji. Ali zašto se ranije nisam toga setila? Bila sam preokupirana drugim stvarima kao što ste i svi vi. i ja imam 17 godina, idem u srednju školu, postoje stvari koje mi više privlače pažnju od kulturnih događaja u našoj zemlji kao i sve vas, naravno. Ali zar vam nije drago kada čujete da se kod nas održava festival još od 1969. godine i da okuplja brojne svetski poznate umetnike i muzičare kao i posetioce? Naravno da jeste. Mi smo država koja ima istoriju, koja ima tradiciju I koja poseduje mnogo toga po čemu smo jedinstveni. Zbog čega je sve to zanimljivije strancima nego nama? Kada već imamo internet i neograničenu mogućnost korišćenja istog, hajde da ga iskoristimo za prave stvari. Prioriteti su nam lajkovi, komentari, statusi, profilne i naslovne fotografije. Odvojite pet minuta i pogledajte nešto o kulturi u našoj zemlji. Zanimljivo je, verujte mi.

Divimo se predstavama, koncertima i fimovima stranaca a ne znamo da sve to i mi imamo. Osvrnite se malo oko sebe. Otvorite novine, naićićete na najave za koncerte Džez umetnika na primer. Pustite radio, vrlo često dele ulaznice za predstave i filmove. Ne dozvolite da budemo slepi pri očiju. Iskoristite sve što možete na pravi način. I nije tačno da nismo kulturni, nije tačno da smo svi okrenuti kafanama, diskotekama  i kafićima (što moram da priznam i nije tako loše, ali u određenoj meri).

Postoje i oni koji bi radije ogledali film, otišli na promociju knjige, predstavu. Zamislite samo koliko čari ima u tome da devojku izvedete u bioskop na prvi sastanak umesto u kafić. Imaćete manje problema, skoro dva sata nećete morati da pričate a kasnije imate dobru temu za razgovor. Nije tako lose zar ne?

Sve je nekako izgubilo draž i više ništa nije isto. Predstave se gledaju online jer je skoro svaka postavljena na jutjubu. Filmovi se gledaju kod kuće na računaru posle izlazaka. Izložbe vise nisam ni sigurna da neko prati. Knjige se čitaju online, na računarima ili mobilnim telefonima. Sve ovo znači da još uvek ima nade, iako se na pogrešan način prati, kultura još uvek živi. Sledeći put pre nego što kupite kutiju cigareta i odete da popijete kafu u jednom od brojnih kafića, razmislite da za taj isti novac  kupite kartu za predstavu. Nećete baciti svoj novac, garantujem vam to! Kultura nema cenu!

Ovaj tekst je realizovan kao deo projekta „Pravo da znam“ koji je finansijski pomogao grad Vranje sredstvima dobijenim na konkursu za medije