Majke poginulih oprostiti neće – 19 godina od granatiranja voza u Grdelici

Putniči voz broj 393 gađan je iz aviona 12. aprila 1999. godine, dok je prelazio preko mosta i pretpostavlja se da je u napadu poginulo najmanje 15 civila
Majke poginulih oprostiti neće – 19 godina od granatiranja voza u Grdelici
Podeli:

Na ulazu u Grdeličku klisuru danas je obeleženo 19 godina od pogibije i ranjavanja velikog broja putnika u vozu koji je tokom napada na Srbiju 1999. godine pogodio bombarder NATO.

Voz je pogođen u 11.40 sati, kada su lokomotiva i dva vagona puna putnika bili na železničkom mostu iznad Južne Morave. NATO je najpre demantovao da je bombardovao most, a potom stradanje civila proglasio „kolateralnom štetom“

Rodbina je u suzama i tišini odala poštu svojim najmilijima. Majke kojima su poginuli ćerka i zet, sin i snaja u ovom zločinačkom aktu, neutešne su i kažu da nikada neće zaboraviti i oprostiti.

Šestogodišnji Branimir Stojanović stradao je zajedno sa majkom Divnom i ocem Vidosavom u jednom od pogođenih vagona. Krenuli su da posete rođake u Vranju. Njegova rođena sestra Jovana, 19 godina kasnije je neutešna. Izgubila je sve, ali i dalje traži pravdu.

Ljuta sam jer još uvek nije odgovarao za taj zločin. Ja sam sve izgubila tog dana, a pravdu mi nikad nisu doneli, ni država, ni svet“, priča kroz suze ova devojka.

Osamdesetdvogodišnja Ljubica Petković svake godine nudi prisutne da se posluže za dušu njenog supruga koji je, tada u 64. godini, pošao iz Aleksinca za Surdulicu da obiđe imanje.

Prepoznali smo ga po parčetu odeće. Kosti smo mu skupljali po ovoj livadi da bi nešto od njega sahranili. Tog dana mi je i sin bio mobilisan u rat. Služio je upravo ovde u Grdelici“, priseća se ova starica.

Biljana Ljubenković je svoju dvadesetdvogodišnju ćerku Ivanu videla poslednji put tog dana koja je sa svojim verenikom, trudna, krenula u jedno selo pored Vranja da upozna njegovu podoricu. Njen lelek za izgubljenim detetom prolamao je metalne šine kojima je nešto kasnije prošao voz  i zagušio njenu tugu.

Komemorativni skup je počeo dolaskom putničkog voza koji se tačno u 12 sati i 20 minuta zaustavio na 100 metara pre mosta. Dok je voz stajao, vence i cveće na spomen obeležje položili su predstavnici JP Železnica Srbije, leskovačke lokalne samouprave, Vojske Srbije, udruženja veterana ratova, rodbina i prijatelji nastradalih.

Prema rečima gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića, 12. april 1999. godine je datum koji ne može da se zaboravi, kada su dva projektila aviona NATO snaga pogodili međunarodni putnički voz dok je prelazio preko Želežničkog mosta u Grdeličkoj klisuri.

Ukupan broj stradalih u vozu nikada nije precizno utvrđen, a patnja će ostati zauvek jer ne mozemo da povratimo žrtve„, naglasio je Cvetanović i dodao da se obeležavanjem tog datuma održava sećanje na njih i opominje da se takva stradanja ne smeju dešavati nigde u svetu.

Nakon polaganja venaca putnički voz je uz jednominutni zvuk sirene prešao preko Železničkog mosta u Grdeličkoj klisuri.

Tokom 78 dana bombardovanja, prema procenama poginulo je oko 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.


Podeli:
  1. ne samo majke, niko ne treba da oprosti.

  2. Pop beli listić 12.04.2018., 20:21

    Oprost znači zaborav. Tako da ona nekadašnja floskula „opraštamo a ne zaboravljamo“ odavno već na važi, pogrešna je i neprimenljiva.

Comments are closed.