Nešto mislim, kada može Medousti Alek Trasformer Weber Konstantinović al Rašid, u pandemonijumu SNS zaljubljenika poznat pod legendarnim imenom Al Ek Sandar Alal Vera, a na leskovačkom “Procepu” kod autobuske stanice, kod ljubitelja

“domaće” šljivovice zvane brlja – pod imenom AV, AV – da se obraća, nebulozama i javno piše srpskoj eliti – pa, mogu valjda i ja da se autorskim tekstom obratim čitalačkom publikumu Jugmedije.

Prošlo je skoro godinu dana kako se “del boj” iliti “Leistoričar” u svojim komentarima na moje kolumne obrušio neviđeno presnim lažima, školskim primerom ad hominem na moje “nekakvo pisanje i pljuvanje“ pokojnog premijera Đinđića. Išao je toliko daleko da je više puta napisao: “…Nisi se dokopao vlasti, pa si posle nazivao Zorana Đinđića kriminalcem! Zašto si učestvovao u kreiranju takve atmosfere? Zašto se ne izviniš za to? Zašto, objasni, jer ako ti ne objasniš, ja ću. Još se nisi izvinio za onoliko pljuvanje Đinđića pa da ti oprostim.”

1. “Leistoričaru“, lažima i mržnjom ne dokazuje se ljubav i poštovanje prema pokojnom Z.Đ., utuvi to sebi u glavu. Zašto nisam odmah uzvratio? Pa, čekao sam da “del boj” iliti “Leistoričar” objasni, on zna kada i gde sam loše govorio i pisao o Z.Đ. “Imam napismene dokaze”, piše dalje. Odlično, daj ih na svetlost dana! Čekam! A oprost? Ma, kakav, bre, oprost, kakvi bakrači?! Ne tražim oprost, čak i u dane Velikog Vaskršnjeg Posta, od ljudi koji gnusno, i što je još strašnije, opasnije i odvratnije – namerno lažu: niti ga tražim, niti mi treba, niti ga želim! Zato, “del boju” odnosno “Leistoričaru”, od Vas, koji iznosite na stranicama Jugmedije gnusne laži u želji da ih koristite kao gasne komore, oprost mi nije potreban. Oprost za sve ovozemaljske, namerne ili nenamerno učinjene grehe, kojih je strahovito mnogo, potražiću ja sam, kada se u budućnosti budem pripremao za izlazak licem pred Njega. Dotle, mukla tišina s moje strane za patološke lažove. Tek toliko da se zna. Tačka.

Da li se pišući ovaj tekst pravdam? Ma, jok more! Ič! Ma, na pamet mi ne pada! Ne znam zašto bih se pravdao, zbog čega i kome! Pa, zašto onda pišem ovaj tekst? Pišem, jer je vrlo opasan protok vremena. Pogotovu u Srbiji, gde se istorija, odnosno događaji koji su se odigrali u prošlosti, stvara i uči kafanskim alapačarenjem, a ne iz školskih udžbenika. “Zato je naša prošlost mnogo neizvesnija od budućnosti.” Pišem zbog sebe samoga, ali i svoje porodice, da ne ostanu o mom bitisanju na ovom svetu pogrešni tragovi u vremenu; da moji naslednici čitajući laži ne donesu pogrešan sud o svom pretku – o meni. Eto, zato. Tek toliko da se zna.

Za ostale dobronamerne čitaoce Jugmedije, o mom odnosu prema Zoranu Đinđiću – ukratko.

To je bio čovek koji je imponovao znanjem, stavom, pojavom, otmenošću i nikada, ama baš nikada, nisam napisao nijednu lošu reč o njemu.

Dva puta sam ga sreo. Prvi put sam susreo i upoznao Z.Đ. 1990. god. kada je kao predstavnik DS išao za Bojnik, gde je učestvovao na tribini koju je organizovao Inicijativni OO DS Bojnik. Iz Beograda je došao sa Radulovićem (ili Radovanovićem, ne znam tačno) i kolima smo otišli i posle održane tribine i dogovora s ljudima iz Inicijativnog OO DS Bojnik vratili se za Leskovac. Gospodin Đinđić je odmah, bez zadržavanja, nastavio put za Beograd. Zajedno smo proveli 2-3 sata. Zašto sam ja, tadašnji predsednik OO SPO Leskovca, išao sa Đinđićem za Bojnik, a niko iz OO DS Le. nije išao, pitajte tadašnje rukovodstvo DS u Le.

Drugi put sam sreo Z.Đ., tada već predsednika Vlade Srbije, kada je dolazio u Leskovac povodom turneje “Srbija na dobrom putu”, gde je održao čuvenu tribinu u Domu JNA. Pre tribune održan je sastanak osmoro nas sa Z.Đ. S njim su bili Đelić, ambasador Nemačke i još neki ljudi. Razgovor je trajao puna dva sata. Od predstavnika leskovačke vlasti bili su prisutni Gaga Živković, kao predsednik Opštine Leskovac i g. Miličević, kao načelnik Jablaničkog okruga. Govorio sam ja, Rade Ivanović, Olja R. iz Elektrodistribucije, koja je, uzgred, „rasturila” g. Miličevića jer ga je u njegovom prisustvu i u prisustvu Z.Đ. optužila kao neradnika i lopova koji krade struju, iznoseći tom prilikom dokumentovane podatke. Zašto smo samo mi bili pozvani i ko je još na tom sastanku od Leskovčana govorio, više se ne sećam, i ne interesuje me.

Posle tog sastanka održan je koktel na kom smo se u neformalnom razgovoru zadržali još otprilike sat vremena, tako da je Z.Đ. na tribinu u Domu JNA kasnio sat i po. Sve što sam imao i želeo da mu kažem, ja sam mu tom prilikom rekao u lice. Da li sam ponosan na te susrete sa Z.Đ.? Ne! Uopšte! I ne znam zbog čega bih bio! Da li sam zadovoljan svojim odnosom sa Z.Đ.? Da! Kako da ne. Bio je izuzetno korektan. Tek toliko da se zna.

Međutim, gospodo DS – fanarioti, dok ste vi hvatali zjale po internetu i komentarisali proslavu gradonačelnikovog rođendana sa (138+107+110+60) 415 komentara, kako to da vam je promakla činjenica da je članak o godišnjici ubistva Z.Đ. imao samo 4 komentara? Od toga 3 ogavna i što je još bolnije, sva ta tri komentara imala su samo (+) pluseve bez ijednog minusa, što znači da su se svi na Jugmediji s takvim komentarima slagali. Pa gde je članstvo DS-a u Le. da izudara bar minuse ako ih već mrzi da pišu. Zašto vi iz DS-a u Le. niste, u odbranu lika i dela i u znak sećanja na Đinđića, organizovali protestnu šetnju ulicama Le., tribinu, okrugli sto posvećen liku i delu ubijenog premijera? Vi svi šunel! Ni glasića o Z.Đ. Tolika je vaša „ljubav“?! Gde je bio „Leistoričar“ da urlikne od bola za Z.Đ, ili da se samospali ispred Robne kuće, da napiše kolumnu o filozofskoj misli pokojnog premijera, da povede kolonu istomišljenika ulicama Le. i svima stavi do znanja da je još živo sećanje na sve ono dobro što je uradio Z.Đ. za Srbiju?!

Da odgovorim, na njegovo praznoslovlje, niku “Aleksandar”, koji ne samo što denucira, nego i prejudicira kao da je, bože mi oprosti, Đeržinski. Šta ga znam, možda i radi gde i Feliks!

Gospodine “Aleksandre” nikada mi niko iz Leskovca nije vršio lekturu mojih tekstova objavljenih na Jugmediji. Nikada! Pre nego što sam počeo da pišem za ovaj portal, pisao sam i objavljivao tekstove u stručnim časopisima na teme: Ideologija desnice; Religije i ljudska prava; teologije. Sve te tekstove lektorisala je osoba koja sigurno, bar tako mislim, pripada redu najobrazovanijih ljudi koje ima Leskovac; koja je magistrirala, odnosno specijalizirala lekturu na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za srpsko-hrvatsku književnost i jezik.

Svaku kolumnu koju sada objavljujem na Jugmediji lektoriše supruga moga sina – moja snaja, profesor srpskog jezika, koja je diplomirala, magistrirala, sada je doktorand, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za srpsku književnost i jezik.

Lekture mojih kolumni, ovde objavljenih, njeno su delo, gospodine “Aleksandre”. Moje kolumne koje na ovom portalu objavljuje moja drugarica Milica su obavezno lektorisane zbog velikog respekta koji imam prvenstveno prema čitaocima, Milici i zbog velike odgovornosti prema sopstvenim tekstovima. Tek toliko da se zna! Tačka.
@ ema k kaže: Ovo bi mogla da bude dobra kolumna da kolumnista sve vreme ne pokušava da nas ubedi kako je obrazovan do bola. Potpuno ste u pravu, draga gospođo. Da bih Vas zadovoljio, od sada pa nadalje, počeću da se prostački ponašam i da pcujem. Važi?
Moje pitanje za moderatore Jugmedije: ako je dozvoljen komentar samo ad hominem, to treba javno naglasiti i napisati, kako bi pisci kolumni, čitaoci, a pogotovo komentatori to saznali, pa samim tim i doneli odluku o sopstvenom učešću na portalu! Batalite, gospodo iz Jugmedije, taj vaš simulacrum pravednosti i nevinosti u odabiru i prezentovanju komentara.
Vjačeslav Nešić