U sobičku od nekih 16 kvadrata živi petočlana porodica Pančić u selu Mokra nadomak Bele Palanke, s oskudnim mameštajem, delom regala, televizorom, sudoperom,šporetom na drva, sto i stolice i dva kauča na kome spavaju svi.

U drugom delu stare kuće u ruševnom stanju, u jednoj sobi, spavaju Sašini roditelji Nadica i Dragoljub, koji od nedavno žive sa njima.

“Tu kuvamo, boravimo tokom dana, spavamo, tu Anica piše domaće zadatke a sin Veljko je kod moje majke i svakog dana putuje u školu u Pirotu”, priča Lidija.

Glava kuće Saša Pančić (48) živi sa nevenčanom suprugom Lidijom Djurić (34) i njihovo troje dece – Veljkom(15),  Anicom (13) i četvorogodišnjom Teom.

Zahvalni su opštini što im je obezbedila materijal na naprave ovu sobu koja je od čvrstog materijala i trude se da deci stvore bolje uslove za život.

“Da nije bilo pomoći opštine Bela Palanka koja nam je obezbedila materijal za ovu sobu, ne bi imali gde da živimo. Dobili smo kompletni materijal za kupatilo. Kad su se deca radjala takodje smo dobijali pomoć od opštine”, dodaje Lidija.

Lidija i Saša su nezaposleni. Žive od socijalne pomoći i dečijeg dodatka i od Sašinih sezonskih poslova tokom leta. Anicu u školu a Teu u vrtić u Belu Palanku vozi kombi koji je obezbedila opština i vraćaju ih kući. To im je velika pomoć. Selo je od Bele Palanke udaljeno dva kilometra.

“Snalazimo se nekako da preživimo i da deci bude bolje”,  kaže Saša.

Socijalna pomoć iznosi 15.000 i dečiji dodatak 7.500 dinara.

“To su naši mesečni prihodi”, dodaje glava pordice.

Od ovih para jedva preživljavaju, ali se trude da deci obezbede bar najosnovnije.

“Sin je krenuo u prvi razred Tehnicke škole u Pirotu. Njegova mesečna karta košta 6.000 dinara a moramo da platimo struju. Oskudevamo u mnogo čemu ali se trudimo da bar deca imaju najneophodnije za hranu i da im obezbedimo odeću i obuću. Nisu gladna. Pomažu nam koliko mogu svekar i svekrva, moji takodje pomažu. Čuvali smo svinju“,dodaje Lidija.

Svi žive u jednoj sobi , koja je, kako kažu, kuhinja, dnevna i spavaća soba.

Nisu planirali treće dete.

“Desilo se i ne kajemo se zbog toga i svima bih poručila da imaju što više dece jer bez njih život nema smisla. Svako dete, pa i naša zaslužuju da žive bolje. Naravno, treba stvoriti uslove za njihovo normalno odrastanje i život”, priča Lidija, dodajući da su dobijali pomoć od opštine kad su se deca radjala.

Anica nije mnogo pričljiva, učenica je šestog razreda Osnovne škole “Ljupće Španac” u Beloj Palanci.

“Volela bi da imam sredjenu kuću, svoju sobu, kupatilo, da imam kompjuter”,. veli Anica.

Njen otac dodaje da pokušavaju da obnove kuću i naprave kupatilo.

“Dobili smo materijal od opštine, iskopao sam septičku jamu i  sada je ostalo da napravimo kupatilo kako bi naša deca i mi imali bolje uslove za život”, šriča Saša.

Roditelji traže posao

Saša leti radi mnoge sezonske poslove da bi zaradio koji dinar.

“Voleo bih da nadjem stalan posao, kaže. Lidija koja je kao i Saša na evidenciji Filijale NSZ  je konkurisala za rad u budućem pogonu firme “Trendteks“ u Beloj Palanci.

“Bilo bi lepo kad bi dobila posao u ovoj tekstilnoj fabrici i da živimo od plate a ne od socijalne pomoći”.

Tekst i foto Zoran Panić