Ni Đurđevdan nije ono što je bio, Romi podeljeni

Ni Đurđevdan nije ono što je bio, Romi podeljeni
Podeli:

Iako je Đuđevdan praznik kojeg Srbi, po verovanju, slave i pre nego su primili hrišćanstvo, on se nekako decenijama vezuje ponajviše za Rome, bar na jugu Srbije, za ritual klanja i pečenja jagnjadi, uz obavezan uranak u noći između 5. i 6. maja.

Nekada je u kvartu Podvorce – Leskovac, gde su Romi većinsko stanovništvo, bilo pravilo da svaka kuća za svečani đurđevdanski ručak pripremi pečeno jagnje, jedno ili više, u zavisnosti od broja članova porodice i broja gostiju koje očekuje na taj sveti dan. Jagnje se, po običaju kolje dan ranije i peče na ražnju ili u rerni, a od iznutrica pripremaju razne đakonije.

Danas, zapravo, već deceniju i po, situacija je sasvim drukčija.

Tek u svakoj desetoj kući jagnje se kolje dan pre Đurevdana, ili životinja čeka nož privezana za kućni prag u iščekivanju „majstora“. Stanovnici pričaju da je običaj izmenila Evangeoska crkva, koja je ovde pustila korene pre dvadesetak godina, posebno među Romima.

Kilogram jagnjetine žive vage prodaje se po 350 dinara, a koža od celog jagnjeta 300 dinara

Ranije smo uoči Đurđevdana išli u pravoslavne crkve da zapalimo sveće, a dan posle Đurđevdana da obiđemo naše pokojnike na groblju. Sada više nema toga, sve se izgubilo. Nova crkva uči naše Rome da je Isus Hristos svoj život žrtvovao za nas i da mi ne moramo Bogu da prinosimo žrtvu. A ja mislim da ovo nije žrtva za boga nego hrana za ljude. I tako, ja ću uoči Đurđevdana klati jagnje dok sam živ. I amanet sam deci ostavio da poštuju tradiciju predaka“, priča Isa Raimović.

Na terasi kuće Zorana Šabanovića klanje je završeno. Ova porodica je jedna od retkih koja se ne drži preporuke crkve i pastora.

Ovaj običaj sam nasledio od svog oca, on od svog i tako generacijama. Pečemo ga sutra zorom na ražnju i zalivamo vinom i pivom, da bude spremno za ručak, a moja supruga Bregita će spremiti čorbicu od iznutrica. Sve to serviramo uz veliku količnu salata, ali, bogami i pića“, objašnjava Šabanović.

Još u nekoliko kuća uz glavnu ulicu kroz Podvorce se kolju jagnjad ili čekaju na klanje. Na toj istoj ulici prodaje se i sveža svinjetina i roštiljsko meso i sveža piletina.

Ovo je za one koji neće jagnje. Eto, ako neće jagnje imaju drugi izbor. Kupuje se. Uprkos preporukama, svako domaćinstvo će sutra imati svečani ručak a on se bez pečenja ne može zamisliti“, objašnjava prodavac svinjetine.

Đurđevdan je, inače, hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa, pogubljenog na ovaj dan. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Đurđevdan je praznik koji slavi zdravlje i plodnost. Veruje se da je sveti Đorđe zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.


Podeli:
  1. Šteta, baš šteta, meni je iskreno žao. Ono što nije uspelo ni islamu ni pravoslavlju ni socijalizmu za nepunih 15-20 godina uspeli su pentakostalci, evangelisti i jehovisti. Ispada da su islam i pravoslavlje pa i socijalističko društveno uređenje bili kudikamo tolerantniji od ovih pseudo-hrišćanja i new age „učenja“. Doduše ne verujem da je SPC ikada imala nešto protiv svetkovanja Đurđevdana kod Roma jer je i sama napravila „fuziju“ između Jarila i Svetog Đorđa. Ne znam da li su Romi svesni na šta pristaju.

    2
    1
    • jeste, biafra, rom bez đurđevdan ko zelena salata bez sirće so i zejtin i bez činiju

      2
      1
    • covek sa malo mozga 7. maja 2018., 10:33 pm

      Velikosrpske pravoslavne izmisljotine.Romi a ni mi srbi ne koljemo jagnjad a i ne kupujemo upravo zbog tih „velikosrpskih“ manipulatora koji su nas zajahali devedestih i nikako da sjasu,uskoro necemo kupovati ni hleb jer novca NEMA.

      1
      1
      • Ne bih rekao da je isključivo materijalni momenat u pitanju. Neki Romi mi kažu da ne slave jer im u tim malim verskim zajednicama ne dozvoljavaju da praktikuju proslavu Đurđevdana i Slava jer se to kosi sa „učenjem“ crkve.

Comments are closed.