U NARODNOM MUZEJU LESKOVAC OTVORENA IZLOŽBA „RATNI PUT MORAVSKE DIVIZIJE 1914 – 1918“

Priča posvećena senima, spomenu i slavi našim hrabrim precima

Priča posvećena senima, spomenu i slavi našim hrabrim precima
Podeli:

Sa preko 1000 prikupljenih fotografija, stotinu dopisnih razglednica i karata, desetine ratnih dnevnika, beležaka, memoara i predmeta, prikazan je ratni put Moravske divizije od izbijanja Prvog svetskog rata, preko bitaka u Srbiji, povlačenja preko Alabanije, boravka na Krfu, smrti na ostrvu Vido,  Solunskog fronta, povratak u Srbiju i borbi van granica tadašnje Jugoslavije.

Izložba je otvorena danas u dve galerije Narodnog muzeja, a u okviru obeležavanja 100 godina od završetka rata. Pored izložbe izadata je podacima, fotografijama i beleškama bogata monografija.

Danas je obeležen i Dan muzeja, 70 godina

O Moravskoj diviziji do sada nije pisano u srpskoj istoriografiji, osim o II pešadijskom puku, poznatom kao „Gvozdeni puk“, mnogo manje o Trećem i Prvom pešadijskom, dok o 16. puku nije bilo pisanih radova.

I zato je bila naša obaveza da i na ovaj način prikažemo taj ratni put Moravske divizije, priču o tim hrabrim borcima koji su se borili na Ceru, Kolubari, na Drni, prešli Albaniju, boravili na Krfu, na Solunskom frontu. Da prikažemo i njihov svakodnevni život“, kazala je direktorka muzeja Mira Ninošević, koja je autor izložbe sa kolegom Veroljubom Trajkovićem.

Priča je koncipirana, objasnila je, na osnovu  dnevnika, sećanja, pisama ratnika koji su kupili pile, pa o tom piletu obaveštavali svoje u Srbiji,  o njegovom rastu i o jajima.

Na frontu su gajili bašte, to su bile čuvene ratne mučenice zbog svakodnevnog bombardovanja. Prošli su ceo rat, mnogi su poginuli, osvojili su i Beograd i Temišvar, neki su se tek vratili 1920. godine. Ova izložba je upravo namenjena tim hrabrim ratnicima i to je naša civilizacijska obaveza – da ih se večno sećamo“, kazala je Ninoševićeva.

Izložbu je otvorio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, koji je ocenio da je ona veoma dragocena budući da u srpskoj istoriogrofaiji nije dovoljno obrađena.

Njome se stvara preciznija slika o prošlosti, delovanju, kretanju i životu pripadnika I,II,II i XVI pešadijskog puka srpske vojske. Njihova namera, da povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata predstave ratnu svakodnevnicu jezikom Moravaca, zabeležnim u ratnim spisima, beleškama, dopisnim kartama, rovovskim suvenirima koje su ratnici pravili na frontu u trenucima predaha između borbi, može se oceniti više nego uspešna“, ocenio je Cvetanović i dodao da je ova izložba još jedan primer profesionalnosti, ozbiljnosti rada i dobre  organizacije Narodnog muzeja.

Izložba je spremana tri godine, sa velikim brojem saradanika u leskovačkom muzeju, a materijal je, pored depoa iz leskovačkog, prikupljen iz mnogih drugih muzeja u Srbiji.

Saradnici na izložbi

Moravska divizija je karakteristična, između ostalog, i po tome što je jedina imala žene u svom sastavu. Najpoznatije su Engleskinja Flora Sends, podnarednik pešadijskog puka i Milunka Savić, narednik istog puka, kasnije najodlikovanija žena koja je svoj život završila u siromaštvu.

Na jednoj od mnoštvo fotografija može se videti ratnik po čijem je liku u centru Leskovca posle Prvog rata podignut spomenik oslobodiocu. Sve do nedavno mislilo se da je reč o nepoznatom ratniku, ali autori izložbe otkrili su da se radi o pešadijskom naredniku Aleksandru Simonoviću iz II pešadijskog puka Moravske divizije.

Inače, nakon obajve rata Austrougarske Srbiji, u Moravsku diviziju javilo se oko 34.000  vojnika i starešina. Već prvu ratnu godinui ta divizija završila je bez 7.000 starešina i vojnika.

Izložbu su finansijski pomogli Ministartsvo kulture i grad Leskovac.

 


Podeli:
  1. Sve mi se čini da je ovaj hepening napravljen najviše zbog gradonačelnika, da vidi da se kao nešto radi.

    18
    3
  2. Na petoj slici „zahvalni gojkovac“ ili „Čuujtee Srbi“.

    27

Comments are closed.