Prvomajska istorijska učionica na Caričinom gradu, turisti sa celog Balkana

Prvomajska istorijska učionica na Caričinom gradu, turisti sa celog Balkana
Podeli:

Na ulazu u sam lokalitet kustos arheolog i muzejski vodič Nebojša Dimitrijević upoznavao je posetioce iz okoline, ali i čitave Srbije i Balkana sa ovim lokalitetom, životom njegovog graditelja, cara Justinijana, kao i istorijatom arheoloških iskopavanja.

Zidine rodnog grada rimskog imeperatora Justinijana Prvog posebno su posećene tokom prvomajskih praznika, ali ovoga puta se njihov broj udvostručio u odnosu na prethodne godine, pa je Narodni muzej Leskovac organizovao pojačano dežurstvo sa profesionalnim vodičem.

Posebnu pažnju, naročito kod najmlađih posetilaca, izazvala je legenda o svinjaru u carevoj kćeri i kako su lokalna naselja dobila imena kao i sam lokalitet Caričin grad.

Tokom praznika na lokalitetu je bila prusutna i direktorka Narodnog muzeja Mira Ninošević, koja je želela da iz prve ruke čuje utiske i sugestije posetilaca.

Obogaćena je i ponuda za turiste, pa su posetioci lokaliteta mogli da kupe suvenire i magnete za frižidere sa motivim iz samog lokaliteta kao i višejezične brošure sa prikazom 3d rekonstrukcije grada.

Takođe, tokom prvomajskih praznika na lokalitetu je bilo pojačano prisustvo službe obezbeđenja Narodnog muzeja koja se starala o bezbednosti posetilaca kao i zaštiti ovog izuzetnog kuturno istorijskog spomenika.


Podeli:
  1. Bila sam danas. Zaista prelepo. Vodič je odličan, a i hrana u Teodori




    15



    21
  2. Potpuno drugi dozivljaj kad nam je covek objasnio…divan lokalitet, vredniji od Viminacijuma samo da je vise para…makar wc ljudski da urade. Vodicu kustosu svaka cast!




    9



    12
  3. Kad će ljudi posetiti Caričin grad i saznati nešto o vrednom arheološkom lokalitetu u našem kraju ako ne u dane praznika i nedeljom kad su slobodni od radnih obaveza. Sve čestitke direktorki Miri Ninošević na organizaciji i prisustvu na Caričinom gradu i kustosu i vodiču Nebojši Dimitrijeviću na vođenju i priči o lokalitetu koji će nadam se uskoro ( ako „požure“ stručnjaci sa papirologijom) biti na listi UNESKA kao svetsko kulturno dobro.




    5



    11
  4. Pazi da nije vredniji od Viminacijuma. Sve uraslo, nista konzervirano. Ono malo na vrhu sto ima da se vidi, ostalo nista. Brosura na francuski, nema na engleski jezik. A price o prasetu , svinjaru i Jusrinijanu….




    12



    8
    • Nije mozda vredniji, ali nije ni manje vredniji od Viminacijuma. Da ste se malo odvojili od praseta tokom praznika i otisli da cujete pricu o ovom gradu i Justinijanu Velikom, mozda bi vam se manje prividjali prasici. Uvek je bolje tudje, a da nemamo pojma o vrednostima koje cuvamo na nasim prostorima.




      5



      10
    • Uraslo je i nije konzervirano jer drzava nije zelela da ulozi u taj lokalitet kao u ostale koji nisu na jugu. Kao neko ko preko 20 godina obilazi isti znam da ima mnogo vise zakopanog bas radi ocuvanja. Toliko stranih arheologa je istrazivalo godinama i svasta je nadjeno ali kad nema plana za detaljno uredjenje sve otkriveno se slika i kategorizuje i ponovo zakopa. Veci je to lokalitet od ovih uredjenih i lokacija je dobra samo treba para da se uradi. Samo.




      1



      3

Comments are closed.