Kroz roštiljski dim i gotovo vašarsku atmosferu čuvene leskovačke Roštiljijade, probijaju se zvuci električne gitare i bubnjeva i čuju frenetični aplauzi publike, po nekoliko hiljada fanova.

Jače od trubača na štandovima, jer je njih sve manje na bini, iako, pljeska, pivo i truba nekako idu ruku pod ruku.

Roštiljijada i rokenrol! Nekada nezamislivo, naizgled nespojivo, ali u Leskovcu je to minule nedelje odlično funkcionisalo. Kao i prethodnih godina, ovaj muzički pravac, nastao pedesetih godina prošloga veka a svoj vrhunac doživeo u vreme hipi revolucije, postao je zaštitni znak Roštiljijade.

Organiztore Roštiljijade treba ponovo pohvaliti i za sjajni Tropiko bend, ubedljivo najpopularniji među Leskovčanima

Na desetine hiljada ljubitelja roka uživalo je u hitovima Riblje čorbe, Van Goga i Atomskog skloništa, napisanih i prvi put izvedenih dok se najmanje polovina publike nije ni rodila. U nepreglednim masama ljubitelji roka od sedam do sedamdeset godina.

Prilika da se čuje ono čega nema u pinkovizovanim mas medijima, u leskovačkim diskotekama, restoranima, kafićima…

Rok nije propao ko to kaže, on laže!

I neće! On je klasika, kao takozvana ozbiljna muzika, neće sve dok traje ovaj svet jer je rokenrol bol, način mišljenja, način života, način da se izrazi bunt, ljubav, nada…

Neće, pa makar se opet čuo iz podruma, neće jer se zvuk prenosi s kolena na koleno, i neće sve dok ima poznavalaca muzike sa dobrim ukusom,  organizatora koncerata  kao u slučaju leskovačke Roštiljijade.

Umesto vrištećih i skupih folk zvezda, Turistička organizacija Leskovac i grad Leskovac doveli su rokere. Za građane besplatni užitak, za njih veliki poen.

A to što umesto u muzičkim studijima, halama, salama, diskotekama i kafićima, rokeri pevaju na gurmanskim manifestacijama, ne umanjuje vrednost. Tu bina, tu publika, tu ozvučenje, tu rokerski majstorluk…A dim i mirisi, pa vreme je za prilagođavanje i nove izazove.