Dvanaestogodišnjeg Darka Barjamovića, koga je juče usmrtio nadgrobni spomenik na Špitaljskom groblju, ispratilo je juče do večne kuće na Svetoilijskom groblju, tamo gde se ispod puta sahranjuju Romi, nekoliko stotina ljudi u koloni koju ju predvodila njegova majka Anika.

Obeznanjena od bola pritiskala je na grudima uramljenu sliku svog sina. Dok su se iz mase čuli leleci i naricanja, Anika je rukom gladila sliku svog deteta i samo ponavljala: „Sine, sine moj, lepoto moja, dušo moja“.

Malo dalje otac Zvonko stajao je bez reči, bez suza, okamenjen. Prijatelji i rođaci pričaju da su se oboje nekoliko puta onesvešćivali i da su pod sedativima.

Niko pouzdano ne zna kako je došlo do tragedije, u kojoj je dečaku odvaljeni nadgrobni spomenik od preko 100 kilograma smrskao glavu. Portparol PU Leskovac Boban Zdravković kaže da je „dete stradalo usled pada spomenika“, dok radnica na groblju tvrdi da se dečak navodno popeo na spomenik i pao zajedno s njim.

Darko i njegov brat blizanac, usvojeni su iz Doma za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Anika i Zvonko, koji žive u leskovačkom kvartu Podvorce, godinama nisu imali decu pa su se odlučili na usvajanje.

“Bili su stari godinu dana kada su ih doveli u svoju kuću. Njihovi novi roditelji su se tresli nad njima. Deca su bila najlepše obučena, nikada zamazana, nikada gladna. Iako su bili vrlo nestašni, Zvonko i Anika na njih nikada nisu ruku podigli, a dečaci su nekako bili miljenici celog naselja. Svi smo ih voleli”, pričaju okupljene komšije oko iskopane rake dok čekamo tužnu povorku.