САТ

САТ
Podeli:

Још сам ишао у основну школу, када се мама појавила са две луксузне правоугаоне кутије. За брата и мене, то су вероватно били обични сатови, сатови који показују време. Мама је, са друге стране, крваво радила по неколико послова, не би ли својој деци приуштила по коју лепу ствар.

Можда је хтела само да имамо накит на руци, нашто што ће да „шљашти“, али направила је можда и најбољу куповину у свом животу.

Сеико 5 је класика, аутоматик, а опет, нешто најприближније врхунцу људске инжињерије, савршенство за мали новац

Изузетно поштујем сваку пару, и сто евра, колико сада кошта петица,  не схватам као симболичну суму, ипак, ако би ми пред очима растурили механизам до најситнијих делова, и рекли да их је људска рука направила, и да их склапа на стотине хиљада, вредност сата би ми била много већа од новца који се за њега даје.

Оба су била од нерђајућег челика. Један је био коцкаст са светлоплавим цифером и платинастим бројчаником, док је други имао округло кућиште и цифер бледосиве боје која је вукла на браонкасту, са златним казаљкама, обложени минералним стаклом. Поседовали су и показатеље за дан и датум.

Као старији, имао сам право на први пик, и иако сам био јако млад, и привучен бљештавом бојом коцкица, зрелост ме је одвукла да узмем онај са „пензионерским“ изгледом. Не знам где је братов сат, и да ли га чува, ја сам мој носио, све до скора.

Нажалост, пре неку недељу, од пада, иако стакло није пукло, скинули су се знак петице и оквир око датума. Механизам још увек ради, али се казаљке каче за отпале делове. Поправка ће бити најмањи проблем, комшија и један од најбољих пријатеља је сајџија.

Нешто друго сам имао на уму.

За неку годину, мој сат, напуниће тридесет банки. Није очуван као нов, носи ожиљке живота мога, и понеку тучу, баскет, фудбал, пијанке. Мислим да га средим и пензионишем. Већ ме је уткао, има ме, заслужио је одмор и повремену смотру.

За сваки дан, мораћу да пронађем нову играчку. Боље рећи друга, јер, иако нисам колекционар, нити врхунски познавалац сатова и хронологије, знам подоста, и знам да следећи мерач времена, као и претходни, неће имати кварц. Имаће душу.

Сат поред мерења времена има и компликације. За мене је, док нисам спознао израз за друге корисне функције,  компликација била јако негативна ствар. Нешто што би требало избегавати.

Компликације на сату су они мали кружићи који могу бити штоперице, прикази месечевих мена, вечити календар…

Да дочарам и додам једну компликацију овом тексту.

Поред Спилберга, један од омиљених редитеља ми је и Скорсезе. Пре него што сам почео да пишем о сату, одмах сам се сетио његовог филма Хуго. Изузетно, изузетно емотивно јак филм.

Скорсезе је помоћу њега хтео да да омаж почецима снимања, како је све настало, oмаж биоскопу и филму. Ипак, стицајем околности, прича је била толико јака да је основну идеју збацила у страну.

Мали дечак, Хуго, сироче, од оца, који је на железничкој станици био радник на одржавању сатова, једино што му је остало од њега, био је механизам, робот.. Сличан, управо сату. Нажалост, иако је знао да га састави, фалио му је део за навијање. Одрастајући на перонима, навијајући сатове, упорно је трагао за кључем.

Временом, научио сам да ценим рад

Железничка станица у потпуности осликала данашње животно окружење;  а Хуго, мали дечак, прави представник обичног човека, пропаћеног, урабљеног и ишибаног, човека који и поред тога није изгубио осећај за оне око себе, чак ни за оне који га одгурују, а није изгубио ни осећај за културу, за наслеђе.

Хуго, фантастичан ванвременски јунак.

Дакле, компликације могу бити јако корисне, али само ако су ми заиста потребне. Мени сат треба да има казаљке,  бројеве, по могућству римске и датум. Све друго превазилази ми дневне потребе.

Гледајући данашње тржиште сатова, могу рећи да су сатови као и људи. Прилагодили су се новом времену. Униформисали, постали издржљивији, штедљивији, прецизнији, ефикаснији, а још су и појефтинили. Све што захтевају је да им на неколико година променим батерију и радиће свој посао док не цркну.

Шта бих још хтео поред тога? Ништа нарочито, само да када га принесем близу главе, чујем откуцаје срца,  а такав, такав већ тражи више времена, скупљи је, тражи да се одржава, а зна и да погреши, закасни. Шта ће ми који ђаво тако нешто!?

Када сам  добио свој први, и једини ручни сат, нисам у њему видео више од украса. Временом, научио сам да ценим рад. Прво, своје мајке, па и оних мајстора који су га направили. Касније, са новим сазнањима, још сам више ценио рад оних који су механизам сата изумели.

Мајка је сатом унела одређену револуцију у мом животу, међутим…

Много више од аутоматских сатова, новина, књига, грамофона, много више од турске кафе, видео касета, боросана, много више од лимара, казанџија, кујунција, много више -биће важније какав ћу учитељ бити ја.

Хоћу ли своју децу научити да поштују туђи рад и туђе време. Хоће ли док им се по рукама врте разне справице, моћи да схвате да то неко прави, ради, хоће ли моћи да цене?

Ако до њих не допрем, ако схвате све касно као и ја, какав ћу сат купити, биће обичан популизам!


Podeli:
Označen sa
  1. У ЗЦ „Дезерт“ или да поставе нови или да поставе нови, кад поправе плочице -плочке на Булевару Ослобођења испред ЗЦ Дезерт.

    3
    1
  2. Људи изигравају акробате а жене изврћу штикле због улегнућа плочица на тротоару оваквс несигурност и непоузданост у тачно време стоји од апотеке до апотеке…

    2
    4
    • Volom Srbiju 03.08.2018., 17:02

      Ljudi izigravaju i pisce ko ti i ovaj, al ċe Srbija i to da izdrži!

      11
  3. И поред температуре у целзијусовим степенима варирају до тачног времена…

  4. Мислим да град на Ветерници заслужује јер у ужем и строгом центру града не постоји сат који би показивао тачно време.

  5. I ja volim satove 03.08.2018., 11:13

    Prijatelju, tekst si počeo jednim a završio sasvim nečim drugim. Iskreno, ne znam kakve veze ima mehanika sata sa vaspitanjem dece? U svakom slučaju, nisam zadovoljan.

    18
    1
    • Prvi kontejner je njihov 03.08.2018., 16:59

      Kako nema veze? Će viš ti kad mu M. izda knjigu u tiražu od 500 komada koju ċe moraju da kupe svi stranaĉki grebatori.

      16
  6. Vazno da je objavio kolumnu, i da ima kvalitet.Da podilazi ukusu svakog pojedinacno.Ma ajte molim Vas.

    17
    1
  7. ne obaziri se 03.08.2018., 17:15

    Divna priča. Pratim vas. Nastavite. Uprkos kritikama. Kao Leskovčanin, znate kakvi smo ljudi. U pljuvanjima su najmnogobrojniji oni što nikada ništa nisu uradili, najpre za sebe, a onda za zajednicu.
    Njima poruka i pitanje: Svako ima pravo na političko opredeljenje, ma kakvo da je. I njabolji pisci na svetu su ga imali. Zašto ne bi mogao kolumnista lokalnog sajta?

    22
    • obazir obazir 03.08.2018., 18:25

      Dubokoumni. Komentar. Zasenio. Mudrošću. Nastavite. Redakcijo.

      15
      • Obazrivi neobraziv 04.08.2018., 11:51

        Ne moze da pise kolumne, vrlo je prosto.Oni preko Aleksandra ruse Aleksandra, ubedjeni su da iza Aleksandra stoji Aleksandar.
        Zamisli da jednog dana ode Vucic, da im nisam u kozi. Ce bude veliko tepanje izmedju nji ko je pisao ovija komentari.
        Bas gledam koji cu za sebe da odaberem, ovaj @Volim i ja Rolex i rado ga se setim, jako mi se svdidza.
        I tebi bi preporucio jedan da odaberes na vreme, ono istice, samo sto se oduzilo, ali zato ima puno komentari, ce ima za svi po jedan, svi ce se spasev, moz cak i Aleksandar, on pise protiv Aleksandra, zlu ne trebalo. Uzdravlje.

        3
        2
        • Neobazir a i zabole ne 04.08.2018., 15:04

          Da be, evo sve ċu gi otkupim (komentari)
          ha ha ha

        • Prvoborci sa Jugmedije 04.08.2018., 15:15

          Redakcijo. Ovo. Je. Bilo. Baš. Bedno.

          12
          • Zadnjeborac 04.08.2018., 18:23

            Ko voda sa Kaludjerskih skokova, hladan i bucan, diskutabilno vulagaran poput miljokaza u Beloj Palanci, ide komentar, glup a duhovit. Svi u njega buljimo, konstatujemo, ocenjujemo, osudjujemo – beda.
            I one cike i tete sto gledaju farme, zadruge, znaju sta je dobro, sta ne valja. I oni nisu deo sveta svoga, odbacuju ga, ne ucestvuju, uzviseni.
            Kada bi jedan vatreni mac pravde sa nebesa pao na JG, u prave ruke, u ruke junaka, sto intermitentnim obracanjem rusi mostove ljubavi i prijateljstva, priprostih ljudi, drugara starih, mogao bi tim ognjem, zamahom jakim, da zauvek ureze mir. Tisinu.
            Da poslednji komentar bude bas ovaj.

            2
            3
  8. Tacno sam znao da ce ponovo pokusati da imitira Nesica. Ali mrka kapa. I vidi se, odmah, velika razlika izmedju njih. Nesic nosi Safhauzen od 10 – 12 000 evra(ne znam koliko je tacna cifra, ali tu nekako je), a ovaj Seiko od 10 evra! Tako i u pisanju, tolika razlika.

    • Ti Big Ben da stavis na ruku ne bi mogao da napises ovakav tekst. Zi mi VI!

      1
      10

Comments are closed.