Iako osnovana još 2013. godine, Slobodna Zona u Vranju još uvek nema ni jednog investitora u svom režimu.

Trenutno se pregovara sa tri potencijalna korisnika, a razgovori sa firmom „Top sofa“ ,koja bi trebala da označi početak privrednog života u najmlađoj bescarinskoj zoni u Srbiji, se privode kraju.

Budući da nema sopstvenih prihoda ovo privredno društvo se kao preduzeće od opšteg interesa za grad i dalje finansira iz gradskog budžeta sa 7 miliona dinara na godišnjem nivou.

„Frapantan je podatak da Slobodna zona Vranje sa petoro zaposlenih ima nula dinara sopstvenih prihoda, a Slobodna zona Pirot koja ima preko 50 ljudi generiše godišnju dobit od 200 do 300.000 evra koja se uplaćuje na budžetski račun grada kao prihod. Mi se trudimo da što pre osposobimo Slobodnu zonu da sama sebe finansira i da uplaćuje ostvarenu dobit“ kaže Igor Andonov , zamenik gradonačelnika.

Budući da od osnivanja nije imalo registrovanog korisnika, Slobodnoj zoni pretio je gubitak licence zbog čega je praktično ona sama sebe upisala kao stanara. Radovi na izgradnji fabrike nameštaja „Top sofa“ u Industrijskoj zoni su na samom kraju, a sa početkom organizacije proizvodnog procesa očekuje se njen ulazak u režim Slobodne zone, što se nameće kao prioritet

„Prvi korisnik bi trebala da bude firma „Top sofa“ odnosno kompanija „Ditre Italia“ sa kojima su vođeni razgovori. Predstavnici „Ditre“ su vođeni u Pirot da vide kako sve to funkcioniše, pa ja sad pitam što jedan „Mišelin“ može da bude korisnik Slobodne zone, a „Ditre“ ne ni bi bila. Ili recimo „Geox“, zašto on nije deo Slobodne zone i ko je kriv, to ja pitanje postavljam unazad već duže vreme“, naglašava Andonov i dodaje da je proces vraćanja „Geoxa“ u sistem, obiman i težak posao.

„Drugi potencijalni investitor je iz Turske koji se bavi „offset“ štampom.Radi se o braunfild investiciji, oni su zainteresovani za rad u prostorijama „Jumka“ koji je takođe u režimu zone. Treći je najavljen od strane gradskog većnika za poljoprivredu, ali je to ostavljeno kao iznenađenje“  kaže direktor Slobodne Zone, Miroslav Mladenović.

Slobodna zona investitorima pruža fiskalne, finansijske i carinske pogodnosti. Fiskalne se odnose na dobijanje određenih sredstva po radniku u „greenfield“ investiciiji što se odlučuje na republičkom nivou.

„Što se tiče ostalih pogodnosti, može da ponudi oslobađanje od PDV na unos i promet dobara u Slobodnu zonu, kao i oslobađanje od PDV na potrošnju energenata koji su vezani za potrošnju. Što se tiče oslobađanja od carine, ono se vrši na svu uveženu robu kao i njenim držanjme u neograničenom periodu“ navodi Mladenović.

Slobodna Zona u Vranju, jedna je od ukupno 14 u Srbiji, a novih više neće biti. Ona obuhvata 105 hektara zemlje za investicije bez infrastrukture, kao i 18 hektara za investicije sa postojećim objektima i površinom od 40.000 metara kvadratnihzatvorenog prostora.

Nadležni očekuju da će se ulaskom investitora  broj korisniak povećati zbog samih kooperanta koji će se pridružiti sistemu.

Milan Zdravković