ШМЕКЕРСКО  ЋОШЕ – АН  ПАСАН

ШМЕКЕРСКО  ЋОШЕ –  АН  ПАСАН
Podeli:

 

Идеју да пишем о начину облачења мушког света добио сам својевремено, пре седам година, читајући колумне под насловом „Мој мушки живот“, мудрог и изузетног новинара  недељника „Време“ Милоша Васића.  Он (Милош Васић) је добио идеју, да о томе пише –  цитираћу самог господина Васића: „Наслов ове редовне колумне сасвим бестидно сам преузео од Филипа Рота, признајем одмах.“ Од почетка ове 2018.године господин Васић поново наставља своју колумну у „Време“, док колумну у истом недељнику, о облачењу, под насловом: „О нелагоди одевања“ почиње да пише чувени новинар Љубомир Живков. Милош Васић је старији, а господин Живков нешто млађи од мене – тек толико да се зна. Код мене је наслов мој, али је сама идеја Ротова, односно Мише Васића.

Ето, то су моји плагијати.Све остало је моје.

Првенствено пишем за  средњовечни мушки свет, под којим подразумевам све „мушкије“  од 35 година па надаље, докле се претекне, и док црвима не кажемо- здраво; као и за ону врсту мушкараца-господе којима Немци „тепају“ и које зову  Feinschmeckerчовек од финог укуса, а ми Лесковчани их зовемо „Шмекери“. Одатле и „Шмекерско ћоше.“

Пишем за њих, и то не из старачке мрзовоље и злурадости, већ зато што сам се мандајући по свету свега нагледао и накуповао, што сам давно усвојио и у пракси применио, мисао рођеног путника Ћ.С.: „Иди од куће, да света видиш! Нека код куће остане мачка. Колико ниси путовао, толико ниси живио.“ Немам илузије да текстове које пишем о лесковачкој тужној свакодневници, а сада и о начину облачења „мушког света“,  могу нешто да промене; то је нека врста бесмисленог и мукотрпног посла, односно ангажмана, који је у својој суштини бесмислен и који ја радим из хобија; то је моје чепркање по сопственој глави, да бих одржао ментално здравље. То су текстови, који садрже много личне емоције, без било каквог покушаја и жеље да будем „аналитичан“, или да дајем дефиниције типа: ово је истина, а ово лаж. Не спадам у оне који мало- по мало, па ће:  У наше доба, што беше… бла,бла,бла! Који све што је било – најбоље је било; то што они знају то нико на зна.

Таман посла.

Врло сам критичан према прошлим временима; нема код мене ни трунчице „жал за младост“! Такву врсту текстова остављам, уз дужно поштовање, за високе критеријуме, рафинман и деликатност, коментаторским дамама и господи, који бајаги нешто знају о моди и материјалима, да их објаве на страницама портала у Доњим Црвенбановцима на радост и весеље тамошње господе.

Међутим, не дозвољавам ни шиљокуранима да ми у овим годинама, зато што, као знају да претражују интернет, спочитавају о томе како се облачим, и шта пишем. Моје године, моја ствар! И даље се скитам по белом свету, и даље играм тенис и ватерполо, на турским, туниским и египатским теренима и базенима. Нисам, нити ћу, бар још једно 30 годинa, „дићи руке“ од себе.

Не дао Бог! Не желим, нити умем да држим придике, нити  дајем савете о моди. Ма, јок! Не пада ми на памет. Никада нисам слушао савете других, нити желео да ми држе придике, па и ја то не радим, и не намећем их другима. Нисам се родио са већ изграђеним принципима, стилом и укусима, стицао сам их годинама, трагајући за њима, налазећи их и негујући њихово настајање, обликовање и усавршавање.

Животни пут и стил у одевању тражио сам и налазио првенствено гледајући друге; учио сам од дивних људи, сјајних, бољих. И не само гледајући друге, и не само оно што сам видео, већ и шта сам осећао и доживљавао, као код Егзиперијевог Малог Принца: „…само се срцем ствари могу видети исправно; оно што је битно, то је невидљиво оку.“

Зато ово што пишем не доживљавам као неки еталон, као једину истину. Као, једино, ја знам. Као, ја имам „монопол над истином.“ Није, брате. Није, чак ни у шали! Када бих тако мислио, и када би то било тачно, била би То страшна трагедија за Лесковац. Зато сам одлучио да у овом тексту не износим само моја мишљења, о начину одевања „мушког света“, него да износим аргументе и размишљања неких људи, које изузетно ценим и поштујем, а који много знају о етикецији и  начину облачења, нас мушкараца.Ово је довољно за почетак, недовољно за крај. Међутим, како ми ђаво није дао мира, пишем од данас па во вјеки вјеков под мојим условима. А, то су следећи.

Упутство за употребу                                                                      

Моја незнатност моли све којима смета: простран текст, моје име, моја слика; којима је матерњи језик (у овом случају српски) нужно зло, који не грле Правопис и Културу изражавања и којима језик није основна функција комуникације; којима је непознато значење речи – кич, интроспекција и малограђанштина; који „воле“ културу, а не воле моје философирање и супериоран тон; који су се гордо покондирили само у коментарима, а који се цеој живот облаче код: „Кинеза“, у секенд ханд продавницама, у бофл купљен на бувљој пијаци суботом код „камиони са дрва“; који  никада нису прешли границу Србије, којима је наш, многострадални лесковачки каравилајет почетак и крај света – да не читају моје колумне. Моја молба се посебно односи на све оне којима читање мојих текстова изазива: мучнину у стомаку, терет души,  узрујавање, духовну нелагоду, бес, нервирање!

Ту ситнеж, сав тај фејсбуковски јад и накот, те полуписмене тролове,  ко бога молим:  немојте даље да читате јер ја сам „душеван сват“, који не жели да неко „притропа с ноге“, и прође мојом улицом – Светилиском! Заиста сам озбиљан, и немојте да се љутите –  карам вас за ваше добро. Нема потребе да овако „сређена“Светилиска, буде преоптерећена од загушљивог паланачког полусвета, те касте недодорљивих и непрељебљивих;  да баш  они окусе све благодети новог и глатког асфалта, али и џомби, на путу од подножја  до самог њеног врха. Остали, пет до шест милиона редовних и верних читалаца, који ме са видљивим одушевљењем, широм планете, читају нека наставе да читају. Поучно је.

Јер, ако сте ономад бежали са часова и прескочили „наставу“ ово је јединствена прилика да нешто научите од пропуштеног. Да ли ће баш тако бити – видећемо!? „Нада ми је мања од стрепње.“ Господу коментаторе, који су понос и дика Југмедије, ово најозбиљније и најискреније мислим, нека испод мога текста, само ако осете  потребу, оставе коментаре какве год желе. Мени свака критика добро стоји. И, најгора!

Леп дан, и свако добро. Ма где били.

Вјачеслав Нешић

Фото:  Ја, са леве стране, у сакоу од Harris Tweeda и Чупко, са десне стране, без сакоа.


Podeli:
  1. ,,,,In perje,,uzvraca udarac,, 11.03.2018., 10:45

    ,,Da se Vlasi(bele)ne dosete,a unapred njima namenjen tekst a narociti ,,botovima neprijateljski raspolozeni,,prema GROMADI leskovacke pisanije i mode,profesor valjda iznerviran od ,,onomad,,napisanih komentara,sada bez psovki i ruznih reci odrza nam lekciju,,Uloga modnih detalja(Mirin cvet na reveru)i putesestvija na formiranje svesti o drustvu,,.Forografija na smekerskom cosku bila bi potpuna da je lik u levoj ruci drzao transparent,,brze,jace…200km/h uuu krivini,,Ocigledno,postovani profesore da ste shvatili,da ste onomade preterali sa ljubljenjem aktuelne vlast i pljuvanja po opoziciji,i umesto da se izvinite Vi nas nagrdiste,nakiciste,izkaraste..(A. Mol)Putovanja su danas u modi.Danas putuju u Bec da bi se slikali ispred Senbruna,i sliku kacili na fejsbuku,da ,,prijatelji,,komsije vide gde su bili(da crkne krava)a ne znaju da je u toj zgradi Marija Terezija menjala i 10 za noc,dok nije dosao P. Dobrnjac.Slikaju i jela.U modi su ,,punjene mamine lignje u tatinoj serpici,,Ukusno.

  2. Nesicu, kako mozes da pises o leskovackoj sirotinji i o leskovackoj politici, a nosis sako od haris tvida. Da li Leskovcani znaju koliko kosta takav sako!? Koliko kostaju cipele koje imas na nogama!? Nemoj samo ti da pises o leskovackoj bedi, jer je to DVOLICNOST!

    • Pa nije li? 11.03.2018., 14:23

      Ne mora nesto da bude skupo da bi bilo lepo. Treba imati stila,kulturu odevanja, stas…a sako od haris tvida nece biti ubojit na svacijem torzou. Dinarskim glavama i stasu ipak više pristaju otmomanske brič gaće i šips-pigs kožusi.

      1
      1
  3. ima se, moze se... 11.03.2018., 14:32

    pa se i nose ovakvi sakoi, ovakve cipele i puloveri. Samo Cupko da se obuce kako treba, pa mirna Backa. Nisam znala, stvarno nisam znala da u Leskovcu neko ima sako od haris tvida. Svaka cast. Nije to samo moda, ima nesto i u parama.

    1
    1
  4. Sir Vechko Starter Kit 11.03.2018., 15:01

    Јacket – Harris Tweed – komada jedan kupljen na rasprodaji, najviše 40€
    Cipelke – 20-25€ – prizemlje robne kuće
    Farmerice – kod braću Romi, eventualno Solun, ne menja stvar – najviše 15€
    Romboid bluzonče – najviše 30€
    Košulja – dobio na svadbu 00,00 €
    Čarape, gaće, majicu – kupila Ljilja (nek upiše)
    ————————————————-
    Saldo: 110€
    (Čupko – nema cenu. Večko ima.)

  5. Bez nekog narocitog razloga mene Profesor/Doktor podseca na Ivet iz „Alo, alo“, jedina razlika je sto je na slici dnevni ambijent – ali kada se lampioni ukljuce….

  6. @Sir Vechko Starter Kit:
    Košulja – dobio na svadbu 00,00 €
    Čarape, gaće, majicu – kupila Ljilja (nek upiše)
    Jos se smejem. Alal vera, ko god bio. To je komentar. Jos jedanput: Alal vera!

    • Sir Vechko Starter Kit 11.03.2018., 20:09

      Tu sam ja često ispod profeosorovih kolumni. Hvala, niste prvi koji tvrdite da sam genijalac, mada ja baš i nemam neko visoko mišljenje o sebi. Pozdrav za Vas a i za Profesora, koji ima smisla za humor i nije plitkomateričast kao većina. To je verovatno zbog vitamina B1, B2, B6 i B12 i omega 3 masnih kiselina koje sadrže pingvini, a i eskimi.

  7. ISTINA JE UVEK NA VIDELO IZASLA 11.03.2018., 18:36

    Koj zna iz koju je godinu sako sigurno kad je poceo da drzi predavanja na fakultet

  8. Nije sako od tog tvida dosao zbog pare iz SPO, nego iz NVO.

  9. Leistoričar 11.03.2018., 20:21

    Bez ironije da je iza tebe Sena slika bi bila potpuna…

    • Pa eno je sena, zar je ne vidiš ljubitelju evropskih klasičnih kanalizacionih odvoda. Pada direkt iza njega i pokorava se njegovom intelektualnom i telesnom volumenu.

Comments are closed.