Starački domovi kao slamka spasa, u svakom se traži postelja više

Starački domovi kao slamka spasa, u svakom se traži postelja više
Podeli:

U Leskovačkim domovima za stare živi oko 230 ljudi trećeg doba, a liste čekanja za ulazak u jednu od ovih ustanova  su „kilometarske“.

Boravak u domovima za stare u gradu na Veternici, kao i u svim većim gradovima u Srbiji, više nije stvar samo socijalne zaštite već i realna potreba, naročito među starijim stanovništvom o kojima trenutno nema ko da brine.

Svakodnevno na krevet čeka minimum 30 ljudi

Danas sve češće deca ne žive sa roditeljima. Rade po ceo dan. Nemaju vremena da ih obiđu niti dovoljno para da plaćaju nekaga ko će brinuti o njima, pogotovo ako je reč o dementnim ili jako starim ljudima. Najbolje rešenje za njihovo zbrinavanje jeste naša ustanova, ali su zato i liste čekanja ogromne“, objašnjava direktorka Ustanove za odrasle i starije Leskovac, Gordana Savić.

Lakše je naći mesto u privatnom Domu za stare „Sunčana jesen“ u ovom gradu, iako su skoro svi kapaciteti sa 46 postelja popunjeni, ali se Leskovčani ipak odlučuju za par hiljada jeftiniju varijantu u državnoj Ustanovi za odrasle i starije, gde trenutno živi 184 korisnika, a na krevet se ovde čeka i do 6 meseci.

Zavisi od težine slučaja, desi se da napravimo kompromis i ukoliko je reč o jako dementnoj ili nemoćnoj starijoj osobi, trudimo se da joj obezbedimo smeštaj. Za takve slučajeve uvek imamo kreveta viška. Naši kapaciteti su 180 postelja, ali uvek imamo 183 ili 184 korisnika“, kaže Savić.

Istraživanje UNHCR-a i Udruženja „Amity“ pokazalo je da u Jablaničkom, Nišavskom i Pčinjskom okrugu živi oko 140.000 starijih osoba, od kojih ne mali broj njih živi u staračkim domaćinstvima i upućeni su na korišćenje uslčuga socijalne zaštite.

Smeštaj u ustanovu je samo jedna od usluga za njih koju oni nerado koriste i zato je bitno da se stručnjaci osposobe kako da se nose sa svim izazovima na koje nailaze u praksi uz poštovanje ljudskih prava starijih osoba i ostvarivanja njihovog najboljeg interesa“, istakla je danas u Leskovcu magistar socijalne politike Nadežda Satarić iz Udruženja „Amity“ iz Beograda.

Najveću opasnost za ljude trećeg doba, dodaje, predstavljaju zapravo privatni domovi za stare bez licence, koji u osnovi krše sva ljudska prava svojih korisnika.

Ilegalnih domova za stare u Leskovcu, prema saznanjima nadležnih i inspekcija, nema

Na desetine privatnih domova za stare, koji su bili u ilegali, stavljen je katanac od 2014. godine do danas. Ljudi se zbog nemaštine odlučuju da prođu jeftinije i ne znajući štsa ih tamo u tim ilegalnim domovima čeka. Često su i zaključavani. Jedna žena iz Niša, koja se nalazila u takvom domu nije ni znala da joj je tako uskraćeno najosnovnije pravo na kretanje”, naglašava Satarić.

Za dvadesetčetvoročasovnu brigu i smeštaj u registrovanim domovima, na mesečnom nivou, sugrađani moraju da izdvoje od 300 do bezmalo hiljadu evra. U državnim kućama za „treće” doba mesečni smeštaj starih košta od oko 230 evra do oko 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Po oceni socijalnih radnika, predrasude prema stariji licima su česte u modernom društvu.

Češće se o starijima govori u smislu milosrđa nego u smislu ljudskih prava koja su im garantovana„, upozorava socijolog Andrijana Vasić.

Sve više mladih u staračkom domu

Inače, u Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju u Leskovcu danas je održana akreditovana obuka “Ljudska prava i kvalitet života starijih u ustanovama za smeštaj“ na kojoj su učestvovali stručnjaci iz centara za socijalni rad i ustanova za smeštaj odraslih i starijih  iz Jabalničkog, Pčinjskog i Nišavskog okruga, sa ciljem da stručni saradnici koji neposredno rade sa starijima unaprede svoje kompetencije, prošire znanje i razviju veštine za uspostavljanje mehanizama za evaluaciju kvaliteta života i definisanje standarda ljudskih prava.


Podeli: