U staroplaninskom selu Gostuša studenti iz Srbije i inostranstva izučavaju tradicionalnu seosku arhitektuu gradnje kuća

Studenti iz inostranstva: KAMENO SELO vekovnom arhitekturom ODUZIMA DAH

Studenti iz inostranstva: KAMENO SELO vekovnom arhitekturom ODUZIMA DAH
Podeli:

Grupa od sedamnaest studenata arhitekture i građevinarstva iz Srbije i inostranstva u staroplaninskom selu Gostuša proučava jedinstvenu arhitekturu sela koga mnogi zbog kamenih krovova zovu kamenim selom i sa retkim majstorima u selu uče kako se pravi malter od zemlje i nanosi na zid, onako kako su se kuće u selu pravile vekovima.

Sanirali su zidove crkve u Gostuši i zid jedne stare kuće u selu

Studenti iz Australije, Nemačke, Rusije, Engleske, Holandije, Bugarske i Srbije desetak dana će  u Gostuši u okviru projekta “Usvoji domaćinstvo u Gostuši” Fondacije “Arhitekta Aleksandar Radović” izučavati jedinstvenu tradicionalnu arhitekturu Stare planine. Projekat je deo Pirotskog kulturnog leta a finansiraju ga Grad Pirot i ova Fondacija. Ovaj volonterski kamp je zvanično sertifikovan kao deo programa „Evropska godina kulturnog nasleđa 2018”, jedini ove vrste u Srbiji.

Studija zaštite sela Gostuša u opštini Pirot koju su radile arhitekte-konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš predvodjene arhitektom  Elenom Vasić Petrović je 2016. godine dobila nagradu Evropske komisije i panevropske mreže organizacija civilnog društva u oblasti nasledja ‘’Evropa Nostra’’.

žAlister Tirel iz Australije studira u Holandiji gde živi poslednjih nekoliko godina. Kaže da je boravak na kampu izvanredno iskustvo za njega.

Već nedelju dana sam ovde, pomagali smo restauraciju jedne od kuća i crkve. To je izvanredno iskustvo Selo je prelepo, ljudi su divni, hrana takođe. Imali smo veoma interesantne aktivnosti. Mislim da samo uradili dobar posao i jedva čekam nastavak rada”, kaže Tirel.

I ostalu studenti, učesnici kampa ne kriju oduševljenje ambijentom sela, prirodom i gostoprimstvom Gostušana.

Oduševljuena sam Gostušom i arhiteklturom koju smo videli na seoskim kućama.  Priroda i arhitektura oduzimaju dah i radujem se što ćemo tek raditi. Ovde smo radili na način i originalnim metodama kako se nekada radilo od materijala sa ovog terena. Meštani su nas veoma lepo prihvatili a posebno smo zadovoljni ljubaznošću onih kod kojih smo smešteni, Moja domaćica Gordana mi stalno kuva kafu i veoma brine da mi boravak bude što lepši”, kaže Ane Klajnbauer iz Berlina u Nemačkoj.

Belica Paunova iz Varne u Bugarskoj će iz Gostuše, kaže, poneti dragoceno iskustvo.

Ovakvi projekti su veoma važni za sve nas, kao i razmena iskustva sa kolegama iz drugih zemalja. Svi su ovde veoma gostoprimljivi  zaista  je neverovatan osećaj da takvo mesto postoji. Arhitektura je originalna i treba je sačuvati.  Mi smo dali mali doprinos. Slična sela postoje i u Bugarskoj, ne samo po arhitekturi, nego i po načinu života i mentalitetu „, veli Paunova.

Studenti Građevinsko-arhitektonskog fakulteta iz Niša Mateja Desančić i Aleksandra Strugarević kažu da su oduševljeni onim što su videli i naučili u Gostuši tokom boravka na kampu koji će trajati još nedelju dana.

“Zaista sam oduševljen načinom rada i samom organizacijom kampa. Radili smo na sanaciji zidova crkve. Bez reči smo. Radili smo unutrašnjost crkve, tamo gde je zid dotrajao, primenjivali smo metode koje su se nekada radile kako bi sačuvali zidove ove svetinje”, kaže Mateja.

Aleksandra dodaje da je za sve njih bio izazov raditi zdove u  unutrašnjost crkve.

Skidali smo dotrajali malter od blata i slame, naučili kako da napravimo taj prvi grubi sloj – grunt, nanosili slojeve, uradili završnu obradu. Prvi put smo se sreli sa tim tako da je rad na terenu dobro iskustvo za nas Kolega i ja završavamo treću godinu.Ovde smo uradili I našu stručnu praksu”, objašnjava devojka.

Menadžer projekta iz Fondacije ‘’Arhitekra Aleksandar Radović’’ Dejan Rudić Vranić kaže da je ideja kampa ‘’Usvojite domaćinstvo u Gostuši’’ da zaokruže  jednu priču koja se ovde odvija već osam godina.

Počelo je sa popisom kuća i merenjima, zatim izradom studije očuvanja sela i predloga za proglašenje nepokretnog kulturnog dobra. Kasnije je ista ta studija dobila nagradu EU i Europa Nostre. S ovim smo hteli da zatvorimo taj jedan ciklus.”, kaže  Rudić Vranić.

Gostuša idealnio mesto za turizam i stočarstvo

Imamo razloga da budemo srećni zbog ovog kampa. U selu trenutno živi oko 60 ljudi ali je leti bude i do 200, dolaze i turisti. Svako od domaćinstava ima od pet do 45 hektara imovine. Najveći problem je put do imanja i pojata jer je pre osam godina nevreme odnelo sve puteve. Očekujem pomoć lokalne samouprave da se ovi putevi naprave. Ima dvadesetak kandidata koji bi se vratili u selo i na svojim imanjima čuvali koze, ovce ili krave. Do pojata sada samo pešice može da se stigne. Sedamdesetih godina prošlog veka ovde je bilo 15.000 ovaca, 1200 grla krupne stoke, 450 grla konja. Biće teško da se sve to vrati ali su ovde idealni uslovi za stočarstvo. Imamo nepregledne pašnjake na Vrtibogu i celoj Staroj planini.To je bogatstvio koje treba iskoristiti”, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Gostuše Dragan Vidanović.


Podeli: