Tri rođena brata Stefan (24), Dejan (22) i Veljko (16) Stefanović iz Gornjeg Stopanja kraj Leskovca ponosno nose dreseve fudbalskog kluba Jedinstvo iz tog mesta, a najstariji je, što je i normalno, lider među braćom, ali i u samom klubu, pozicioniranom na drugom mestu Jablaničke okružne lige, iza Jablanice iz Medveđe.

Fudbal je u porodici Stefanović postao porodični sport još pre nego što je najstariji među braćom sa 10 godina zaigrao član GFK Dubočica Leskovac.

“Igrali smo loptu na livadi i ja sam se nekako posebno isticao među decom. Nije zaostajao ni moj mlađi brat, čak je i Veljko sa dve godine umeo precizno da šutira”, priseća se Stefan, koji je u međuvremenu promenio nekoliko klubova u Jablaničkom okrugu, pa se posle ženidbe skrasio u Jedinstvu.

Tri brata fudbalera su ujedno i skromni mladi ljudi, koji o budućim planovima, željama i snovima ne pričaju, ali ono što je očigledno jeste da među njima vlada ljubav, sloga i partnerstvo na terenu

On je zapravo – kolovođa, i za koplje je ispred braće. Prve veštine savladao je uz pomoć trenera Bojana Zdravkovića, kome za svoju karijeru duguje veliku zahvalnost.

“Prvi seniorski nastup imao sam sa 17 godina u dresu Jedinstva kod trenera Gorana Mihajlovića i tu smo sa njim promenili dva ranga takmičenja, došli do  Jablaničke okružne lige. U toj sezoni postigao sam 24 gola”, priseća se Stefan.

To je bila preporuka da se preseli  u Moravac – Orion kod trenera Gorana Đorđevića. I tu je postizao golove. Potom odlazi u Pustu reku Bojnik, ostaje dve  sezone i učestvuje u osvajanju Kupa Jablaničkog okruga sa 13 postignutih golova. Zajedno sa trenerom Milunom Pejićem preselio se u Slogu Leskovac, pa u Bošnjace, da bi se, kako kaže, skrasio  u Jedinstvu na poziv Igora Mitića.

“Dosta promene klubova i to ugavnom u okruženju i u svakoj sam bio dobro primljen i odužio se dobrim igrama i golovima. U međuvremenu sam se oženio i rešio sam da se vratim u Jedinstvo na poziv predsednika kluba Igora Stanojkovića i trenera Gorana Pejkovića. U nekoliko kola postigao sam rekordan broj golova za ovu ligu, čak 42, što ne znači da do kraja prvenstva neće biti još u mreži protivnika”, priča Stefan.

Dejan je išao za bratom i takođe menjao klubove, s tom razlikom što je njegova prva škola bila ova u Gornjem Stopanju.

Igra na poziciji zadnjeg veznog i glavni je distibuter lopti za postizanje golova bratu Stefanu, mada se i on sam ponekad upiše u listu strelaca. I on je formirao svoju porodicu.

Najlmađi Veljko  je tu uz dva brata da uči i usavršava tek započete fudbalske korake. Treneri kažu da je veliki talenat i da je na dobrom putu da dostigne i prestigne stariju braću. Kao bonus, na svakoj utakmici dobija priliku da igra i to koristi na najbolji mogući način.

Vukašin Stevanović