У сусрет „Вишњику“

Лесковачко Народно позориште (ЛНП) ставља на свој репертоар „Вишњик“ Антона Павловича Чехова, комедију у четири чина како је сам аутор, класик светске позоришне сцене, своје тестаментарно дело жанровски одредио. Премијера Чеховљеве комедије, у режији Ивана Томашевића к.г., одиграће се у суботу, 2.јуна, 2018.године са почетком у 20 часова у сали ЛНП.

Наравно, за похвалу. Овај значајан и велики пројекат – дело знаменитог и култног драматичара – је најкомплекснији пројекат који је до сада  ЛНП имао од реновирања зграде позоришта, након вишегодишње паузе, до данашњих дана.

Свако позориште, које имало држи до себе и свог уметничког угледа, мора на свом репертоару, поред савремених писаца, да има, бар једног Чехова, Гогоља, Молијера, Тенеси Вилијамса, Милера, Нушића, Симовића, Крлежу…; а што да не и Шекспира!

Зато директор позоришта Станислав Грујић каже: „Obaveza je jednog ozbiljnog teatra, kakvo je leskovačko Narodno pozorište, da u svom repertoaru ima barem jedan klasikа“, чиме се у потпуности слажем. Томе у прилог иде и овај мој текст, мало дужи, али само са једним јединим циљем: Како ја нисам на Ви, а још мање на Ти са Чеховим, нити ћу икад бити, немам жељу за његовим тумачењем: шта је хтео, а шта није хтео да постигне својим причама, новелама, а поготову позоришним комадима, већ да мало, сасвим мало, кажем коју – онолико колико моја маленкост може да пружи –  о Антону Павловичу Чехову и његовом „Вишњику“. (Д.Мијач: „Али, једноставно, живот ми је показао неке ствари, и као старији човек, једини писац кога могу прилично да разумем јесте Чехов.“) Ни више, а ни мање.

Антон Павлович Чехов, прослављени руски писац, сматра се зачетником модерне руске и европске традиције на пољу приповедака и драма. Његове   драме су: Иванов, Галеб, Ујка Вања, Три сестре и Вишњик.

Најзанимљивија од свих Чеховљевих драма, можда и најбоља, је „Вишњик“, коју  Чехов завшава октобра 1903.год., и о њој изриче свој суд: „То није драма, већ комедија, местимично чак фарса“.

Већ у јануару 1904.год. К.С.Станиславски и  Немирович-Данченко постављају „Вишњик“ на сцени МХАТ-а (Московски художествени академски театар) и доживљавају  успех,  у име нове сценске поставке. У рану зору 2. јула исте године, Чехов умире.

Београдска публика је први пут гледала „Вишњик“ у извођењу Художественог театра 8. 12. 1920.године. Тек толико, да се зна.

Сарадња са МХАТ-ом изузетно је погодовала Чехову, из простог разлога јер се је у том театру, под утицајем Станиславског и Мајерхолда, почео неговати сасвим нов стил режије и глуме: стил који је био лишен патетике, толико присутан до тада, и заснован на природности израза. Овакав начин глуме и режије изузетно је одговарао Чеховљевом стилу, тако да он преко МХАТ-а, успева да оствари и оживи све своје оригиналне идеје око поставки својих позоришних комада.

Само, још две занимљивост: Чеховљеви „Галеб“ и „Вишњик“ су најигранији позоришни комади, после Шекспирових комада; позоришни комади А.П. Чехова имали су до сада око 300 филмских екранизација!

Добро је познато да играти Чехова, поготову његов „Вишњик“, представља тежак изазов и за глумце, а поготову за редитеља; али у исто време „Вишњик“ даје највеће могућности  да  глумци и редитељ донесу, на сцену, прави живот и уверљиви процес распада и самог уништавања једне интимне породичне драме – елегичне трагедије.

У Енглеској чак сматрају да глумац „оверава“ своју каријеру кад заигра Чехова; јер је то слив тема које иду од комедије до трагедије, од трагедије до драме – како каже редитељ Д. Јовановић. Расправе о томе: Како играти Чехова трају од самог настанка његових комада, што је више од сто година. На једној страни су традиционалисти, са аргументима Станиславског, док су на другој страни антитрадиционалисти, чије мишљење је утемељио сам Чехов, па тако Kонстантину  Трепљеву ставља у уста: „ … а по мом мишљењу савремено позориште је – шаблон, предасуда. (…) Потребне су нове форме. Нове форме су потребне, а ако их нема – онда ништа не треба.“

Зато је „Вишњик“ више од позоришта, то је суров и сиров ванвременски и ванпросторни животни игроказ

Бавећи се Чеховљевим драмама редитељ се бави самим животом: зато што је живот креативан чин, зато што је Чехов писац за људе зрелог доба; зато што његова скепса, његов цинизам и чеховљевска досада чине да су његови ликови све време статични, као да чекају Годоа, док играју своје карактере, улоге.

Глуме живот – све време сви! З

бог свега овог Чехов је тајна века, и редитељска лабораторија за истраживање и поставку  „Вишњика“. Чиме се још једном потврђује основно начело позоришта: постоји узјамност између климе епохе и духа драме у којој она настаје.

Иначе „Вишњик“ је последње Чеховљево дело, написано на врхунцу његове уметничке моћи, које и дан-данас представља загонетку

То је, без икакве сумње најсложенији и по многима најбољи Чеховљев комад у коме се он поново дотиче распада тамошње фамилије и пропадања тадашњег руског аристократског друштва. Драма која са собом носи и бол и патњу и смех – све оно што „Вишњик“ чини посебним.

Чехов је, поготову у „Вишњику“, умео да открије у личностима наједном спознату „литост”, појам из руског језика који Милан Кундера објашњава као изненада доживљено стање неке отужности рођено погледом на нагло откривену властиту беду. Та туга и то болно незадовољство провлачи се кроз целокупан позоришни опус Чехова; то је такозвано „Чеховљевско расположење“ , „Чеховљевска атмосфера“ или „Чеховљевска досада.“

Чехов је и аутор надалеко познатог позоришног „правила“: „Не може се на сцену износити напуњена пушка, ако нико нема намеру да из ње опали“ 

Међутим, у „Вишњику“ Епиходов стално носи пиштољ, али га не употребљава; као ни Шарлота своју пушку!? Није ли ово нови моменат у Чеховљевом стваралаштву, крај без пуцња?

И сам Чехов за „Вишњик“ пише:  „Чини ми се  да у мојој драми, ма колико била досадна, има нечег новог. Узгред буди речено, у њој нема ниједног пуцња. “ Чехов није био задовољан како је „Вишњик“ извођен на сцени МХАТ-а: „Само једно могу да кажем: Станиславски ми је упропастио драму. Но није важно.“ Посебна Чеховљева замерка Станиславском била је на дужину  припрема и проба „Вишњика“.

Чехову је било незамисливо да пробе његовог позоришног комада трају само 6 месеци, од потребних, по Чехову, најмање 18 месеци

Истине ради, треба рећи да је сукоб Чехова и Станиславског трајао још од „Галеба.“

Без намере да препричавам „Вишњик“, само реч две о тадашњој Русији у којој је настајао.

Царска Русија је била у врло тешкој економској ситуацији, на ивици беде. Разлог за такву тешку ситуацију била је огромна корупција, морално посрнуће аристократских породица и распрострањени непотизам. Јавности скоро да није ни било. Цензуре је било на све стране; вести лажне и манипулисане, а политички противници убијани или затварани. Русијом је владало сиромаштво, глад, насиље и  неморал. (Нешто вам познато?! Јел да?)

Некада богата породица спахинице Рањевске, Љубов Андрејевне, преживљава последње тренутке некадашње славе и богатства, што је доводи у ситуацију да морају продати своје имање и последњу ствар која их је везивала за аристократски живот – велики вишњик. Зато и Чеховљев „Вишњик“ често, у „ова времја“ називају „транзицијски комад“; вишњик и његови непромишљени власници од самог почетка су осуђени на пропаст.

А сад нешто о редитељу „Вишњика“.

Нисам никада био присталица да редитељ  позоришне представе буде и глумац у истој. Што не иде, не иде, брате. Бар ја тако мислим. Велика глумачка имена, светска, а и наша, режирала су велики број, неке од најбољих, позоришних представа, а да нису никада играла у њима. Само да наведем нека од њих: Шекспир, Молијер, Лоренс Оливије, Ентони Хопкинс, К. Станиславски, Раша Плаовић, Тито Строци, Стево Жигон, Бранко Плеша, Петар Баничевић, Радослав Миленковић, Мики Манојловић…Нису ово времена путујућих позоришта.

Данас се режисери школују на академијама. Хуго Клајн у „Основни проблеми   режије“ пише:  “Ако за кога важи назив „инжињер душа“ , онда свакако за редитеља…Веома истакнути глумци могу као редитељи и нехотице наметнути свој начин осталим извођачима, изазвати подржавање, које је увек од штете…Редитељ мора бити психолог, педагог и организатор, мора бити скроман, лишен сујете, а имати ауторитета.“

Ако ми нађете једног јединог глумца који је скроман и лишен сујете, ја ћу извршити харикири испред позоришта

Него, да не дужим, идемо даље. О глумцима.  Прочитао сам да ће спахиницу Рањевску, Љубов Андрејевну,  играти госпођа Маја Јанковић. Добро. Једна од најзахтевнијих драмски позоришних улога припала је госпођи Јанковић: дивној, доброј и зрелој глумици;  којој желим, од свег срца, успех и срећу,  небеску  узишеност и надахнуће,  која ће јој итекако требати, на премијери, и касније на свим репризама. Верујем, не хоћу да верујем,  да ће госпођа Јанковић у потпуности оправдати све постављене задатке које је редитељ поставио пред њом, и да ће избећи све многобројне замке, које овај лик носи са собом.

Мало је позоришта који за улогу Љубов Андрејевне имају одговарајуће глумице. Мало.

Народно позориште у Београду, српски национални театар, са огромним бројем врхунских глумаца за улогу Рањевске довело је из Новог Сада феноменалну Јасну Ђуричић. Исто тако ЈДП из Бгд. у „Вишњику“ који поставља господин Мијач доводи стварно  незаборавну и најбољу глумицу, раме уз раме са Мерил Стрип, на свету – Јасну Ђуричић.

Гледао сам, пре много година, у „Ступици“ ЈДП у Бгд. покојну Ђурђију Цветић која је изузетно одиграла ролу спахинице, али госпођа Ђуричић, гледао сам је у „Вишњику“ пре 7-8 године, је нестварна. Не глуми, живи живот Љубов Андрејевне, на сцени. Да се смрзнеш, што кажу клинци. Шта овим хоћу да кажем?

Ни велики, највећи национални театри, немају глумце за поједине позоришне поставке, већ морају да их доводе са стране

Да наведем још неколико толико упечатљивих примера.

Народно позориште у Бгд. је тек после 18 година, након Мије Алексића и Мики Манојловића, поставило на својој сцени Ричарда Трећег јер је Игор Ђорђевић довољно стасао за ту улогу. Али , то исто позориште je за Селимовићевог Ахмеда Нурудина и Чеховљевог Иванова довело сензационалног македонског глумца Николу Ристановског. Атеље 212 из Бгд. је после 27 године поставило Крлежине Глембајеве, али је за Леона Глембаја довело, опет, Николу Ристановског из Скопља, Бориса Кавацу из Љубљане, за старог Игњата Глембаја, и из постеље дигло Ђузу Стоиљковића за Фабриција.

Ми, Лесковчани имамо госпођу Мају Јанковић, глумицу великог формата, и не треба нам нико са стране

О публици.

Када ово прочитате, немојте ми одмах „спомињати“  фамилију. Сачекајте мало, па реагујте. Уколико волите Чехова не пропустите представу. Никако! Обавезно прочитајте 3-4 пута, минимум, Чеховљев „Вишњик“, па тек онда у позориште на представу. Ако не прочитате не идите. Нема сврхе. Ич! Публика из „Мушице“, “Ко ће кога“ и „Боинг- Боинг“ није за „Вишњик.“  Не! Чехов није близак свима!? Уметност није за сваког!?! Уметност није доступна сваком; ако је сваком доступна то онда није уметност! Запамтите! Да се зна.

Чехова најбоље разуме моја генерација.  Тачка.

Што год о овом мислио огроман, већи, део  публикума није у праву. Само у демократији, као владавини већине у друштву, већина је добра, али је у уметности погубна. Старо је правило: Сачувај нас боже укуса и критеријума тихе већине. И још нешто, на премијеру дођите обавезно: обањани, дотерано-скоцкани, намирисани, расположни и одморни – и физички и ментално. Требаће. Видећете зашто. Видимо се на премијери.

Много успеха ансамблу ЛНП на премијери Чеховљевог „Вишњика“. Од свег срца.

Леп дан, и свако добро. Ма где били.

Вјачеслав Нешић

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

18 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Покојна баба Вишња
27.05.2018. 19:09

Душо блага, и баба ће поје у „Шљивик“!?Срешћемо се једном горе, Вишеславе!Е па ти ниси из Једну жељу“!?

Sir Vechko Starter Kit
27.05.2018. 23:34

Gospođo, Profa ni u šljivik ne ide bez jedne šljive naročite vrste. Sa jednog drugog kontinenta. Afričkog.

umetnicki direktor
28.05.2018. 10:12

Ako mislis na africku sljivu onda si 100% u pravu.
To je glavna Nesiceva vocka. Znam coveka.

Sir Vechko Starter Kit
28.05.2018. 11:22

Jasno je, pa neće mu valjda u te godine bude glavna voćka ona kruška što raste pored putevi i što stiska usta. Mada bi povremeno trebao da konzumira i tu krušku stiskavicu čim oseti potrebu da šapka ovakve kolumne koje su kolumne samo si zbog kolumne. Što neko reče – pa nismo ti mi stranački botovi da nam ispiraš mozak. Ima ovde i od stare koze jariki.

Joe Strummer
27.05.2018. 19:09

Zbog ovog teksta Srbi da peti mesec u narodu poznatiji kao maj preimenuju u vjačeslav.
Januar, februar, goran, april, vjačeslav…Lepo zvuči.

„Бавећи се Чеховљевим драмама редитељ се бави самим животом: зато што је живот креативан чин, зато што је Чехов писац за људе зрелог доба; зато што његова скепса, његов цинизам и чеховљевска досада чине да су његови ликови све време статични, као да чекају Годоа, док играју своје карактере, улоге.Глуме живот – све време сви!“

A sad bez zajebancije, Profesore…Odličan tekst.

Mozda
27.05.2018. 20:00

Уметност није за сваког!?!

Sir Vechko Starter Kit
27.05.2018. 23:30
Odgovor za  Mozda

Rođače, nemoj mi se više puta ispod teksta uzbuđavaš pod različitim nadimcima. Evo, ja ću te malko primirim. Ako je umetnost za S.Grujića onda je za svakoga. Al ne može svako da DOBRO glumi, režira, slika, piše poeziju i prozu, piše kritike…Postoji škola mišljenja koja tvrdi da bi književnik mogao da se nazove umetnikom, pre svega mora da bude pesnik, čak i kad piše prozu. Takav je Kafka, takav je Vajld, takav je Čehov. Grujić je izvođać glumačkoh radova, partija je investitor..šta tu ima da se priča. Ova umetnost u naše pozorište nije za svakog. Za mene sigurno nije.

Покојна баба Вишња
27.05.2018. 20:50

Ја сам ти тетка, главу ми смутило!А бе па ти неси унук на Јову из Пискупово!?

Sir Vechko Starter Kit
27.05.2018. 20:57

Profesore, gledao li si danas na teve gejprajd drugi deo? Kakva spektakularna demonstracija debilizma! Jedini razlog koji bi svakog normalnog čoveka naterao da ode na Trg Nikole Pašića je da idiotima koji su policijski čamac spustili u fontanu, izbuše taj glupi čamac. Zašto se paradira? Koje rezultate imaju, čime se to hvale? Umesto da su pohapsili „kategorije“ kao što su krupni narkodileri, korumpirane kolege, tužioci, sudije, utajivače poreza… pa da ih prošetaju kao Rusi pre 70 godina nemačke zarobljenike kroz Moskvu

Milica M.
27.05.2018. 21:07

Odličan tekst, potkovan pozoriznim znanjem I veoma nadahnjujući. Očekujem da prof.nakon predstave da I konačan sud.

Sir Vechko Starter Kit
28.05.2018. 11:15
Odgovor za  Milica M.

Zemljaci, alooo, jel znate vi na šta svi pristajete? Ajde nemoj se više lažemo. Ovo je čista partizanština od pozorište. Veći deo ekipe, a naročito gospodin Grujić, mogli bi da režiraju i glume jedino u partizanskim predstavama na novooslobodjenim teritorijama ili u putujućim pozorištima s početka XX veka ćije su nacionalromantičarske predstave izvođene po kafanama uz povike publike zagrejane špricerima „Kraljeviću Marko, ubi’ Musu Kesedžiju“. Pustite vi Večka. I Dragan Ciganče da režira i glumi Večko bi to proglasio za avangardu samo da bi mogo da piše kritike.

Pejča Lovac
28.05.2018. 13:15

Ovo i jesu „novooslobodjene“ teritorije koje je SNS oslobodio od svih vrsta prihvatljive, osrednje kulture. Dobro ste rekli, partizansko pozorište.

Pojasni
27.05.2018. 21:33

Чехов није близак свима!?Уметност није за сваког!?! Pa, za kog je? Samo za Nesica i ove oko njega!? A, mi?

Jello Biafra
27.05.2018. 23:00
Odgovor za  Pojasni

Mogu li ja? Dakle: „Не! Чехов није близак свима!? Уметност није за сваког!?! Уметност није доступна сваком; ако је сваком доступна то онда није уметност! Запамтите! Да се зна.“ Pretpostavljam da je Nešić ovde mislio na većinu komentatora a i redakciju. Da se ne lažemo, većina komentatora ovdašnjih su sns ili neožuti botovi, ili nekadašnji botovi vlasti ili opozicije. Umetnost zaista nije za svakoga, ako nisi od malena vaspitavan da poštuješ i ceniš umetnost, onda spadaš u onih 9o% a možda i više Srba posprdljivaca koji ce ćitavog života podsmevaju umetnicima jer to „nije zanimanje“. Zanimanje je gradonačelnik, učitelj, poreznik, inženjer, bravar, električar, lekar, obućar… od kojih takođe 9o% a možda i više nemaju pojma o umentnosti. Dakle, ako si partijski čovek, a verovatnoća za to je 99,9% onda je verovatnoća da si dunster za umetnost sigurno 199,9 %. Veći deo života ne daješ pišljivu banku za umetnost i umetnike i onda te potrese profesorov tekst u kome te on izopštava iz sveta umetnosti kojem nikada nisi ni pripadao nego te 120% nikada nije ni interseovala. E, zabole ga ćoše.

Obavezno...
27.05.2018. 22:22

…na premijeru. Leskovacko pozoriste je zasluzilo da dobije Cehova. Visnjik se obavezno gleda. Da li ima karata? Nemoj da sve odu u lokalnu samoupravu!?

redovni gledalac
27.05.2018. 22:47

Čestitam leskovačkom pozorištu na ovako hrabrom potezu. Ne znam kako će predstava izgledati s obzirom da nemamo, sem retkih izuzetaka, kalibre od glumaca. Da li je reditelj-glumac uspeo da izvuče od njih maksimimum to ćemo videti na premijeri. U svakom slučaju dobro je što se čuo glas ljubitelja pozorišta i što se prešlo na ozbiljniji repertoar.

Elizabeta Tajlol
28.05.2018. 08:56

Silno me interesuje kakva ce da bude Vasa kritika Visnjika posle premijere. Ali realno da kazete sta mislite o predstavi. Ne mojte da lakirate ono sto ste videli. Tu-/muc kao prosli put. Svi su na jugmediji primetyili da ne mislite ono sto ste napisali.

Nema smisla...
28.05.2018. 23:04

da mi komentar odbijate. Bezazlen do mile volje. Niti hvalim niti kudim. Ali izgleda nisam podoban.