LESKOVAC – INDUSTRIJSKA ZONA

Ulica tuge, ulica nade

Tekstilna ulica, kao ni jedna druga u Leskovcu, podnela je sav teret rušenja stare Jugoslavije i njenog jedinstvenog tržišta, ekonomske sankcije i gubljenje ruskog tržišta, inflaciju, ratove, privataizacione pljačke...

Ulica tuge, ulica nade
Podeli:

Nekada je njenom kaldrmom odjekivalo na hilajde nanula i cokula, pa na desetine hiljada štikli čiji se zvuk mešao sa smehom i zveketom novca dok su se, kockom, Stojadini i Fiće utrkivale do prve kafane. A onda je pao mrak. Trava je prekrila radosne staze, kocka je skoro nestala, sijalice se ugasile. Zavladaja je tuga, otišlo se u zaborav.

Kada smo ovde stigli 2006. godine bilo je jezivo. Uličnog osvetljenja nigde, trotoari urasli u korov, kocka sa kolovoza nestala, fabrike su zjapile očerupane kao aveti. Samo je, čini nam se, bio tu Zlatan trag. Prosto, niko nije smeo pešice da prođe ovuda kada padne mrak“, pričaju vlasnici restorana „Kolibe“ Saša Cvetković i Predrag Lazarević, koji su ušli u avanturu kupišvi propali restoran, zatvoren nekoliko godina ranije.

Poslednjih godina je počelo buđenje, stvorila se nada, oprezna

Svežim asfaltom hodaju trenutno neki drugi ljudi, ali beščujno, oprezno, zamišljeno. Lete na putu bez gužve neki novi automobili, ali smeh ljudi i žena po obnovljenim i uređenim trotoarima nije onako bezbrižan i novac ne zvecka više u džepovima.

ZLATNO DOBA

Da, reč je o Tekstilnoj ulici u Leskovcu u severnoj industrijskoj zoni, preko koje se skoro vek i po prelivaju sve ekonomsko-političke ere, svedoku početaka tekstilne industrije u Leskovcu i Srbiji (1882.), svedoku robskog rada, štrajkova, takozvanog zlatnog doba Leskovca, ali i postkomunističkih otimačina i reindustrijalizacije, koja je sredinom sedamdesetih pa sve do početka devedesetih godina prošloga veka, dok nam Svet nije uveo sankcije, davala odlične rezultate, taman tolike da su se od zarađenih plata podizale kuće na kredit sa kamatom od 2 posto, išlo na letovanje i živelo ušukano, u uverenjeu, sada već znamo – lažnom, da je radno mesto zagarantovano do penzije.

RASPAD

Nemate pojma koliko smo patili kada se sve raspalo, kada su prestale kolone radnika da izlaze iz fabrika. Kao da se u Tekstilnoj ulici zatro život, a još nam je teže bilo kada su nam iselili komšije preko puta iz jedno 7 do 8 kuća i srušili ih“, priča žena koja je penziju zaradila upravo tu u Tekstilnoj ulici, u fabrici na samo 100 metara od porodične kuće.

Leteks

Svedoci života u Tekstilnoj ulici iz onih ranijih doba davno nisu sa nama. Ostale su blede fotografije i po koji još bleđi filmski snimak, ali je izvesno da je Tekstilna ulica, kao ni jedna druga u Leskovcu, podnela sav teret rušenja stare Jugoslavije i njenog jedinstvenog tržišta, ekonomske sankcije i gubljenje ruskog tržišta, inflaciju, ratove, privataizacione pljačke…

Kroz ovu ulicu je krajem osamdesetih godina, kada su tekstilna i prehrambena  industrija bile na vrhuncu svoje moći, sa zavidnim izvoznim saldom, prolazilo dnevno oko 15.000 ljudi. Radilo se u tri smene u svim fabrikama, a autobusi su saobraćali na pola sata“, priseća se Milka Stojanović iz naselja Zele Veljković, ime dobijeno po tekstilnoj fabrici u toj zoni, koja je sa svojim suprugom dobila dvosobni stan od svog preduzeća.

NEKADA

Na početku Tekstilne ulice, s desne strane, je bio vunarski kombinat „Leteks“ sa 2,500 radnika, preko puta fabrika za pletenje čarapa “Zele Veljković“ sa 1.500 zaposlenih, koja se kasnije podelila još na „Sintetiku“ i „Zevelon“, fabrike koje su izrađivale sintetičko predivo. Opet s desne strane konfekcija „Inkol“ sa preko 1000 ljudi, pa ogromna zgrada Toplana koja je toplotnom energijom snabdevala sve tekstilne fabrike. Do nje „Leskoteks“, predstavništvo tekstilnih fabrika sa 50 vrhunskih stručnjaka, preko puta „Cvećar“, preduzeće sa oko 200 radnika koje je cvećem i drugim sadnicama snadevalo Leskovac i okolinu. Malo dalje „Mlekara“ sa oko 150 zaposlenih, pa potom ogroman kompleks sa proizvodnju prehrambenih i konditorskih proizvoda sa više fabričkih celina i sa nekoliko hiljada zaposlenih. Kompleks u kome su se zarađivale odlične plate.

SVEDOCI

Od svega toga danas je, kao svedok i rezultat jednog ludog nepromišjenog vremena sa četiri rata i jednim bombardovanjem, ostao da podseća kompleks nekadašnjeg giganta „Leteks“, gde u dvorištu još stoji napis da se, eto, baš tu, pravi „najubav štof na svet“, iako tamo već 20 godina nema ni prediva ni štofa, već samo zjapećih i urušenih nekadašnjih proizvodnih pogona i jedan očuvani deo u kome je već poduže kao zakupac turska kompanija „Džinsi“. Tu je i deo Zele Veljkovića, onaj u kome su se plele čarape i čiji su radnici imali plate kao naučnici, kao i zgrada nekadašnje Toplane iz koje ju davno nestala sva oprema, pa je sada jedino pohode ptice i zmije.

NOVO

Sve se ostalo promenilo

Samo nema nigde ni jedne burekdžijnice, ono što je imala ona stara industrijska zona, kada su radnici na odmoru od pola sata mogli slobodno da pređu preko fabričkog praga i kupe vreo i ukusan burek

Tamo gde je bio „Inkol“, i par privatnih kuća, sada je nemačka kompanija Falke koja se približava broju od oko 1000 zaposlenih, Sintetika je renovirana i ustupljena tekstilnoj kompaniji „Džinsi Srbija“, pa će i otuda uskoro izlaziti preko 1000 Leskovčana. U nastavku, u Zevelonu, grčka kompanija već godinama pravi patosnice za poznate automobilske proizvođače sa oko 300 radnika, Leskoteks je sada prevoznička firma, Mlekara se modernizuje i stalno je u potrazi za novim, stručnim kadrom, hladnjača Jugprom je jedna od najjačih u Srbiji, Zlatan trag je sa svojim hipermarketom i proizvodnjom kafe i konditorskih proizvoda tu, pekara je dobila novog kupca, ali proizvodnja hleba još nije pokrenuta.

U sredini je etno restoran „Koliba“, a duž ulice je i salon nameštaja.

Renovirana Sintetika čeka radnike Džinsi Srbija

NEIZVESNOST

U odnosu na ono što je bilo, sada je ovde raj“, vele konobari iz Kolibe, a naša sagovornica s početka priče, kojoj deca rade u dvema fabrikama u Tekstilnoj ulici, kaže da ulica jeste oživela, da se „narod vraća“, ali da ništa nije isto kao pre.

Nada je krhka jer većinu fabrika drže stranci kojima se može prohteti da odu. Plate su toliko male da nisu dovoljne ni za dvonedeljnu prehranu četvoročlane porodice. Radnici se ne smeju više kada prolaze pored naše kuće jer zasigurno znam da su u stalnom stresu što od trčanja za normom, što od straha da ne izgube posao“, priča šesdesetpetogodišnja žena iz ulice tuge i nade, iz Tekstilne ulice u Leskovcu.


Podeli:
  1. Dosli stranci…pa im je drzava dala i zemljiste i sve i plus jos po 5-6000 evra po svakom zaposljenom radniku…jer nas narod ne zna da radi…mi smo glupi…dok mesko i AV trpaju pare u dzep…motke u šake pod hitno




    1



    1
    • Bas bi ti dala motku u sake pa da vidim sta ces?! Jel ovo pozivanje na nasilje? Tako se ne dolazi na vlast. Postoji legitiman, kulturan nacin a to su izbori. A tu je narod svoje poverenje dao Vucicu i Cvetanovicu, a za to je postojao dobar razlog. Vidi narod sve i sve zna,znamo koji su trpali pare u dzepove.




      1



      2
    • Otkad su motke instrument političke borbe? Zato što sve nesuglasice težite da rešite nasiljem, zato takve poput vas manjina i podržava.
      Ljudi glasaju za rezultate, ne za nasilnike.




      0



      2
    • Jedini koji su krali su bili zuti lopovi zato je narod umesto
      da uzme motke na izborima 2012 odlucio da ih posalje u istoriju, ionako je nasilje odlika zutih tako su 2000 i dosli na vlast silom.




      0



      2
    • Son, naš narod zna da radi, i dobro je da se zaposli, pišeš o nečemu što ne znaš, ne znaš koji su ciljevi, efekti zapošljavanja na ekonomiju, državni budžet, budući razvoj… Nostalgičan tekst, dira. Komunizam kao društveno-ekonomska fromacija je napušten svuda, nije se poakazao održvim, dobila sam od fabrike stan…, ali nisu dobili svi…
      Super je što je opet pokrenuta privredna aktivnost, što dolaze nove fabrike u Leskovac, već su ZNAČAJNO povećane plate u Leskovačkoj Juri, jer dolazi konkurencija (grade se nove fabrike), postepeno će povećati plate na nivou cele opštine u to sam siguran, samo treba zadržati stabilnost i dobar kurs koji je započet.
      Naša država/naš Grad je u nekoj realnoj poziciji iz te poziciji se kreće u razvoj i rast ekonomije i ukupan razvoj društva.




      1



      2
      • Postovani „ekonomista“. Opet se pekljas gde ti mesto nije. Ovaj vid stranih ulaganja, urusice se , kao da ga nikad nije ni bilo. I zapamti Vucic dobro recituje, drzi medijsku monopol (nemozemo da cujemo sta bi drugi izrecitovali) i ima probleme da oko sebe okupi ozbiljne domace kadrove. Masijasi, lakrdijasi, secikese, to se okupilo oko Vucica. On se druzi sa Haradinajem i Tacijem (Ide preko Kosova bez problema), sprema se ili cak sumnjam da je tajno potpisana
        nezavisnost Kosova. Kad neko drzi ovakav monopol nad TV medijima, i ….. je legitimno sredstvo. A vi sto ste pozaposljavali cele familije, morate da branite rezim svim sredstvima.BOBAN PEJIC ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE Lebane PLATA 90750 DIN,
        VALENTINA PEJIC JEDAN UGOVOR U FINANSIJE 52000 PLATA ZENA,
        SIN FILIP 35000 PLATA KANCELARIJA ZA MLADE CERKA PLATA 83000 REVIZORSKA KUCA NA OPSTINSKOM BUDZETU, MAJKA BOBANA SUMARA UGOVOR DA NOSI POSTU U GEGLJU 22000 DIN. Lici li ovo na bezobrazluk. I trazi li …..




        3



        2
      • Kada su plate u yuri povećane?ja radim tamo 3 god.i nisam cuo za povećanje.




        1



        0
  2. Milice ako objaviš ali muka mi je id ovakvih tekstova. Idila komunističke dijtature i lažne planso-samoupravne proizvodnje u otetim ili od stranih kredita izgradjenih kvazi fabrika koje su radile 20tak godina u uslovima inflatornih kvazi para zaštićenih carinama i zabranama uvoza, proizvodeći samo kno što niko nije želeo ali je morao da kupi i propadajući u neefikasnosti, pravima bez obaveza i lažne proizvodnje bez zakona tržišta…ako benificiari svega ovoga, koji primaju penzije za koje nama pare nisu ostavile nego nam se od plata skida 65% za „solidarni sistem’, ovo ne mogu ili neće da shvate, novinar sa prosečnim obrazovanjem valjda može da napravi razliku i distancu od socihalističkog patosa „srećnih ljudi“…’plamene zore, bude me iz sna, fabrička jutra…..“




    1



    1
  3. Sve je propalo i zbog onoga sto ste naveli a propalo bi i bez toga. Tamo nije stvaran visak vrednosti. Ta ulica nastavila bi da cveta samo da je u Srbiji posle II rata nastavljeno s kapitalizmom. U svakom slucaju zanimljivo je staviti jednu ulicu u fokus




    2



    0
  4. Mislim da je i Hemigal u toj ulici.




    0



    0
  5. E koji degeni i oko ovoga se svađate. Ima li nešto da se objavi na Jugmediji a da vi ne skačete ko muve bez glave? I kako vas ne mrzi. Meni je ovo prvi komentar za godinu dana, ukupno 5 od kada sam prvi put video sajt. Čitam i hvala na informacijama. Inače, mislim da svaka ulica ima svoju istoriju, svaka kuća, svako drvo. I upravo je o tome najteže pisati. Ako ne verujete, pokušajte.




    0



    0
  6. Џорџ Орвел, 1942. 5. februara 2018., 8:49 am

    Интелигенција је довољно далековидна да види надмоћ противника, штовише, интелектуалци се могу поткупити а очито је да нацисти то сматрају корисним. С радничком класом је други случај. Премало образовани да прозру смицалице које се раде на њихов рачун, они лако гутају фашистичка обећања, па ипак, прије или касније увијек поново започињу борбу, јер осјете на властитим плећима да се фашистичка обећања не могу испунити. Да би заувијек побиједили радничку класу, фашисти би морали подићи опћи животни стандард, што не могу, и вјеројатно не желе учинити. Борба радничке класе подсјећа на раст биљке. Биљка је слијепа и тупа, али зна довољно да настави напредовање према свјетлу и чинит ће то унаточ бескрајним обесхрабрењима. Зашто се радници боре? Једноставно речено за пристојан живот, а све су свјеснији да је сада технички могућ.




    0



    0
  7. Da tu je i grcka fabrika koja polako ali sugurno propada. I koja od tih 300. radnika svakog meseca otpusti po 20-30 radnika. Da tu je grcka fabrika gde vlasnik ne zna da se radnici psihicki maltretiraju i gde se vrsi mobing nad njima. Da tu je grcka fabrika koja je vazila za naj posteniju firmu sada je jedna od naj ……. firmi. Da tu je grcka fabrika!




    2



    0
  8. Dal’ je moguće da smo Ponosnu mrštanku odvikli od komentarisanja na ovom portalu? Vrati se, sve ti je oprošteno.




    0



    0
  9. Dusan Dojcinovic 5. februara 2018., 6:25 pm

    Znam,naplacuvao s djubrarinu slozena ulica




    0



    0
  10. Ne zalite, sve je to narod sam trazio jos daleke 2000-te godine, tako da stvarno prica nema smisla.




    0



    1
    • Te 2000te plate su bile 20 maraka, zemlja je bila pod sankcijam i nisi mogao da putuješ, nije bilo goriva, struje, osnovnih namirnica i u Srbiji su vladali kratko ošišani kriminalci u dzipovima…ubijali su opozicione lidere, novinare i vidjene ljude, a tebi je očigledno bilo lepo




      1



      0
      • Sad mozes da putujes al da radis u Slovacku, sad ima goriva al nema para, sad se provlace kartice i duguje se do guse, struja se nije placala nikada, sada se ne ubijaju ljudi to je stalo? tada bili osisani a sada su pustili kosu kriminalci sa dzipovima, sada ti izvrsitelji prodaju sve iz kuce za neki bedan dug za telefon. Da su se tada ubijali opozicioni lideri ne bi Srbija propala ovoliko. Ali sve u svemu Srbija je to i zasluzila.




        1



        1
        • „Da su se ubijali opozicioni lideri ne bi Srbija propala ovoliko“..prvo Jugmedijo obriši ovaj komentar, drugo ko god da si idi da se lečiš pre nego napraviš neko zlo.




          0



          1
  11. „S jedne strane, čini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo što nije buknula. Ali, to se ne događa. Šta je uzrok tom oklevanju? Šta sprečava ljude da sve ove krize i katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapitala, preokrenu u katastrofu samog kapitala? Uzrok leži u pripitomljavanju ljudi, koje počelo od trenutka kada se kapital nametnuo kao jedini mogući oblik ljudske zajednice. Proces je započeo fragmentacijom i destrukcijom ljudskih bića, koja su zatim ponovo oblikovana po slici kapitala; ljudi su pretvoreni u kapitalistička bića, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljudskom obličju.“




    0



    0
  12. „Treba uvek da imamo u vidu da je kapital, kao stalno prevazilaženje tradicionalnih životnih obrazaca, i sam revolucija. To bi trebalo da nas navede da preispitamo prirodu revolucije i da shvatimo da je kapital, kao sila koja mora stalno da prevazilazi ograničenja postojećeg poretka, u stanju da preuzme kontrolu nad snagama koje se bune protiv društva nad kojim je on već uspostavio dominaciju. Ta vizija i svest nikada nisu bili od tako vitalnog značaja: svaka delimična pobuna je podstrek za dalje napredovanje kapitala.“




    0



    0
    • Jezivo tačno! Kada smo se 2000 „bunili“ postigli smo da jedino kapital napreduje, uprtili smo stazu za određeni broj pripremljenih budućih kapitalista lešinara koji su opustošili zemlju.




      1



      0
  13. Da li ste vi normalni? 6. februara 2018., 10:09 pm

    Napustili smo ideal besklasnog društva da bismo ušli u društvo bogatih i siromaha. Znate li gde pripadate?




    0



    1

Comments are closed.