U eri interneta zaboravili smo da se družimo, a kovertirana pisma, dopisnice, razglednice sa čestitkama postale su prošlost poslednjih decenija, ali poštanski službenici kažu da se razglednice vraćaju na velika vrata, posebno u vreme ovogodišnjih novogodišnjih i božićnih praznika.

“I sami smo bili iznenađeni koliko se su se proteklih nedelja kupovale razglednice-čestitke. Najviše su kupovali stariji ljudi i deca, koja su se oduševljavala birajući čestitke”, priča nam službenica pošte u Leskovcu.

Troje dece Marije i Milana Milenkovića iz Leskovca su na svoje ime dobila novogodišnje čestitke sa slikom Deda Mraza, a poslali su ih njihovi baka i deka koji žive u istoj kući.

“Bilo je to veliko iznenađenje i velika radost. Poštar zvoni i na vratima proziva s čestitkama u rukama decu od 4 do 9 godina. Sećam se koliko sam se ja radovala tim čestitkama. Bila je to prestiž među decom. Ko je imao više razglednica taj je bio nekako važniji u društvu”, priča majka čija se deca obradovana razglednicama.

Veća potražnja bila je, dodaje, za domaćim nego za nešto skupljim UNICEF-ovim razglednicima.

Inače, postoji mogućnost da je prvu ilustrovanu dopisnicu, odnosno razglednicu, u bakrorezu, izdalo u Beču 1870. godine uredništvo časopisa „Zmaj“, a na predlog Srbija Petra Manojlovića vojnog kartografa, austrougarskog lajtanta (poručnika). Smatra se da je sam Joca Marjanović, član redakcije „Zmaj“, ilustrovao razglednice i slao ih prijateljima. Od tih razglednica je očuvana samo jedna fotokopija I to ona koju je Manojlović 19. maja 1871. iz redakcije lista „Zmaj” poslao svom stricu, advokatu Demetru Manojloviću u Somnor. BIla je to prva štampana razglednica.

Savremeni izgled razglenica u Srbiji je zvanično uveden kada je na osnovu Naredbe ministra građevina, objavljivanjem Raspisa od 2. marta 1906, koji je načelnik pošta M. P. Jovanović poslao svim poštansko-telegrafskim stanicama

Zabeleženo je da je razglednica, ne samo iznenadila, već i uplašila primaoca, tako da je on, pomislivši da se radi o političkoj poruci, odbio da je primi i u donjem delu poleđine dopisao: „Ja s zmajom nikakva posla neću da imam – ne prima se!”, zbog čega je razglednica vraćena u Beč.

Ovu razglednicu je gotovo sto godina kasnije, pronašao filatelista i atestator Mirko Verner iz Novog Sada, koji je nakon višegodišnje rasprave sa svetskim stručnjacima uspeo da za nju izbori primat prve poštanske razglednice. Nakon aukcije u Parizu, pripala je jednom kolekcionaru iz Belgije.

Drugi, međutim, smatraju da su prve moderne razglednice nastale u francusko-pruskom ratu 1870. godine.

Bilo, kako bilo, tek, razglednice su postale hit krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 19. veka i to ostale više od jednog veka, sve do pojave interneta, odnosno, mjegove masovne upotrebe.