Žene protiv nasilja: Nacionalnom SOS linijom država krši odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti i standarde Saveta Evrope

Žene protiv nasilja: Nacionalnom SOS linijom država krši odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti i standarde Saveta Evrope
Podeli:

Čak 25 organizacija članica Mreže Žene protiv nasilja, pod vođstvom Žena za mir Leskovac, pobunilo se protiv raspisivanja trećeg konkursa za uspostavljanje Nacionalne SOS linije za podršku ženama sa iskustvom nasilja koji je na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljen 27. septembra.

Žene za mir i ostale članice Mreže Žene protiv nasilja, koje su pre 25 godina osnovale prve SOS telefone u Srbiji, koje vode i danas u 18 gradova i opština u Srbiji, odgovarajući na preko 15.000 poziva godišnje, tvrde da Ministarstvo zapravo ovim konkursom krši odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakona o javnim nabavkama, ali i da Ministartvo ne poštuje standard iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, o poverljivosti i anonimnosti poziva na SOS telefon (član 24).

Zbog čega Ministarstvo ostaje kod svoje namere da Nacionalni SOS telefon funkcioniše po principu kol centra, koji će snimati svaki poziv?  Zbog čega Ministarstvo, u tehničkim uslovima konkursa, zahteva nabavku i instalaciju opreme za kol centar, kao da će u njemu da radi 100 operatera u isto vreme, za šta procenjujemo da je potrebna trećina planiranih sredstava? Ko će, nakon proteka od jedne godine, koliko traje projekat, biti vlasnik nabavljene opreme, država ili organizacija koja dobije projekat, i kako će to doprineti održivosti sistema pružanja usluge Nacionalnog SOS telefona?”, navodi se u današnjem saopštenju Mreže Žene protiv nasilja.

One izražavaju zabrinutost da ovako raspisan Konkurs, može proizvesti negativna pravna dejstva, koja za sobom povlače ništavost zaključenog ugovora, što bi u krajnjem ishodu moglo rezultirati zahtevom za povraćaj sredstava u budžet, čime bi organizacije, ali i korisnice ove usluge mogle biti oštećene.

Takođe nas brine namera Ministarstva da uruši jedinu preostalu anonimnu i poverljivu uslugu za žene žrtve nasilja uskrativši im time pravo da donose samostalne odluke o tome kada će i na koji način da prijave nasilje nadležnim institucijama”, zaključuje se u saopštenju.

PREPUŠTENE SAME SEBI? Žene žrtve nasilja često osuđivane, retko ohrabrene

Saopštenje potpisuju:

  1. Žene za mir, Leskovac
  2. Autonomni centra, Beograd
  3. SOS Vlasotince, Vlasotince
  4. Osvit, Niš
  5. SOS Vranje, Vranje
  6. Udruženje Fenomena, Kraljevo
  7. Viktimološko društvo Srbije, Beograd
  8. Nezavisni ženski centar, Dimitrovgrad
  9. Ženski centar, Užice
  10. Udruženjhe žena Femina, Smederevska palanka
  11. Centar za podršku ženama, Kikinda
  12. Atina, Beograd
  13. Asrta, Beograd
  14. Deciji romski centar. Beograd
  15. …Iz Kruga, Beograd
  16. Romski centar za žene i decu, Daje, Beograd
  17. Oaza sigurnosti, Kragujevac
  18. Udruženje žena Peščanik, Kruševac
  19. Kulturni centar DamaD, Novi Pazar
  20. SOS ženski centar, Novi Sad
  21. Udruženje Roma, Novi Bečej
  22. Centar za devojke, Niš
  23. Ženska alternative, Sombor
  24. Centar za prava žena , Vršac
  25. Zrenjaninski edukativni centar, Zrenjanin

Podeli: