Među slikama i imenima stradalih u svim ratovima u Spomen sobi Muzeja Kopnene vojske u Nišu našle su se jedna pored druge fotografije dva junaka, prijatelja i oficira koje je sudbina naterala da ratuju na suprostavljenim stranama, fotografije Amira Reka i Dragana Simića.

Njihova mirnodobska i ratna priča je tužna i bolna i u isto vreme časna, poznata javnosti preko medija, ispričana rečima Amira Reka, ali ni ovaj bivši jugoslovenski i bivši oficir vosjke Bosne i Hercegovine, kao ni srpski oficir Dragan Simić, još ne znaju da ih je ponovo simbolično spojio general srpske vojske Milisav Simović, komandat Kopnene vosjke.

„Priču o Amiru Reku i Draganu Simiću čuo sam prvi put u emisji Tatjane Vojtehovski na Prvoj televiziji. Bilo je to u vreme pripreme otvaranja Muzeja Kopnene vojske u Nišu, u okviru koga je Spomen soba. Bio sam kao vojnik veoma dirnut i naredio sam mojima da mi pronađu njihove fotografije i sa pratećim tekstom oni sada zauzimaju počasno mesto u našem muzeju“, objašnjava general u razgovoru za Jugmediu, dodajući da nije mogao da stupi u kontakt ni sa jdnim od dvojice časnih oficira.

Sa Rekom i Simićem nisu mogli da uspostave kontakt ni novinari Jugmedie

A šta je to što je nateralo suze na oči javnosti i što je ganulo srce najpopularnijeg generala srpske vojske.

Amira Reka, sa nadimkom Makedonac, rat u bivšoj Jugoslaviji zatekao je u Makedoniji odakle se sa vojskom povukao u Srbiju.

“On je odlučio da ode kod svojih u Bosnu i Hercegovinu, a pomoć u prebacivanju mu je pružio njegov kolega Dragan Simić, postupajući prijateljski i bratski prema njemu“, objašnjava naš sagovornik.

Posle početnog nepoverenja, Amir Reko je u vojsci BIH napredovao i postao komandant brigade. Međutim, u ratnim operacijama mu je ubijena porodica od strane uniformisanih Srba. Zato dobija zadatak da „počisti“ jedno srpsko selo od preko 50 stanovinika.

„Tri dana prije ubili su sve moje, ja nisam htio…“, prisećao se Reko.

„Amir Reko je imao toliko veliko srce i odbio naređenje. Rekova priča je dokaz da ljudsko ipak pobeđuje i da postoje ljudi i neljudi svuda u svetu“, priča Simović.

Inače, Muzej Kopnene vojske otvoren je februara ove godine u Komandi kopnene vojske u Nišu.

U njemu su, kako objašnjava Simović imena i fotografije 16.186 stradalinika od srpsko-turskih ratova preko balkanskih ratova, Prvog i Drugog rata do poslednjih ratova na prostoru Jugoslavije, a među imenima srpskih vojnika su imena i stradalih vojnika drugih nacionalnosti, kao i mena civila.

Spomen soba u Nišu rađena je po modelu slične sobe u Vranju, koja je takođe otvorena na inicijativu generala Simovića.

Pored Spomen sobe, objšanjava general, obrađeno je još 29 celina  kroz koje je prikazana Vosjka Srbije od 7. do 21. veka, sve do Košara, Paštrika o Oravca.