1941. – U Drugom svetskom ratu je u nemački koncentracioni logor Buhenvald dovedena prva grupa jugoslovenskih zarobljenika. U toku rata, kroz logor su prošla 3.872 Jugoslovena, od kojih je 607 dočekalo oslobođenje.

Logor (u kojem su nacisti od 1937. do 1945. ubili 56.000 ljudi iz 18 evropskih zemalja) su oslobodili sami logoraši u aprilu.

1945. 1227. – Umro je Džingis-kan, osnivač ogromne mongolske feudalne imperije. Najpre je ujedinio mongolska plemena, a zatim izvršio mnogobrojna osvajanja, osvojivši severnu Kinu i srednju Aziju. Izvršio je uspešne pohode na Iran i Avganistan i prodor u Rusiju. Država koju je Džingis-kan stvorio obuhvatala je ogroman prostor od Tihog okeana do Crnog mora (prostranstvo veće i od Rimske imperije).

1805. – Srbi su na brdu Ivankovac kod Ćuprije, u jednoj od najvećih bitaka u Prvom srpskom ustanku, prvi put potukli regularnu vojsku Otomanskog carstva. Napredovanje ustanika koji su zauzeli više gradova, uključujući Užice i Karanovac (Kraljevo), uznemirilo je sultana, koji je naredio Hafiz-paši, imenovanom za beogradskog vezira, da s 15.000 vojnika krene od Niša ka Beogradu. Na Ivankovcu se pod komandom Milenka Stojkovića i Petra Dobrnjca utvrdilo oko 2.000 Srba koji su izdržali više turskih juriša, a bitku je rešio vođa ustanka, Đorđe Petrović Karađorđe, koji je noću između 18. i 19. avgusta s više od 4.000 ustanika braniocima pritekao u pomoć iz pravca Jagodine, pa su se Turci povukli u Paraćin. Posle dva bezuspešna napada na visove oko Paraćina 20. avgusta i novih gubitaka, Hafiz-paša je – već pokoleban ozbiljnim gubicima na Ivankovcu – bio primoran da se povuče ka Nišu. Pobeda je silno uvećala samopouzdanje ustanika, koji su se dotad uspešno sukobljavali samo s dahijama.

1831. – Rođen je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, značajan za srpsku muziku kao osnivač nacionalnog pravca, zapisivač i harmonizator srpskog crkvenog pojanja. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima je proučavao i beležio dotad samo usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje, a potom je bio horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Petra Iliča Čajkovskog („Slovenski marš“) i Nikolaja Andrejeviča Rimskog-Korsakova („Fantazija na srpske teme“). Dela: „Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda“, šest svezaka „Srpskih narodnih pesama“, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

1868. – Postavljen je kamen temeljac zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu, čemu je presudno doprinelo gostovanje u prestonici Srbije glumaca iz Novog Sada 1867. Oduševljen predstavom „Gospođe i husari“, knez Srbije Mihailo Obrenović obećao je da će o svom trošku podići zgradu i osnovati stalno pozorište. Narodno pozorište svečano je otvoreno u oktobru 1869, prigodnim komadom „Posmrtna slava kneza Mihaila“.

1872. – Umro je srpski pisac Petar Preradović, jedan od najznačajnijih pesnika epohe ilirizma, čija se lirika kreće od zanosnog rodoljublja do mračne refleksivnosti i krajnjeg pesimizma. Posle završene Vojne akademije u Vinernojštatu, radi napredovanja u karijeri prešao je u rimokatoličanstvo i napredovao do čina generala, učestvujući u svim ratovima Austrije njegovog doba. Isprva je pisao na nemačkom, ali je ubrzo počeo da piše isključivo na srpskom jeziku, pa se njegovim pravim književnim početkom smatra pesma „Zora puca, bit će dana“. Napisao je i niz toplih ljubavnih pesama, od kojih se mnoge pevaju i sada, poput pesme „Miruj, miruj, srce moje“. Dela: zbirke pesama „Prvijenci“, „Nove pjesme“, drama „Kraljević Marko“, epovi „Lopudska“ (nedovršen), „Prvi ljudi“, „Pustinjak“ (nedovršen), libreta „Vladimir i Kosara“, „Sirotica“.

1897. – Rođen je srpski slikar Milo Milunović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je učio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao na bojištima u Crnoj Gori, otišao je na studije u Pariz, gde je s prekidima ostao do 1932, kad je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetničke akademije. Slikao je pejzaže i mrtvu prirodu, kompozicije, figure, portrete, monumentalne freske i mozaike. Njegova dela se odlikuju arhitektonskom jasnoćom kompozicije, prefinjenošću kolorita i pikturalne forme. Snažno je uticao na mlađe slikarske generacije u Beogradu.

1941. – U Drugom svetskom ratu je u nemački koncentracioni logor Buhenvald dovedena prva grupa jugoslovenskih zarobljenika. U toku rata, kroz logor su prošla 3.872 Jugoslovena, od kojih je 607 dočekalo oslobođenje. Logor (u kojem su nacisti od 1937. do 1945. ubili 56.000 ljudi iz 18 evropskih zemalja) su oslobodili sami logoraši u aprilu 1945.

1948. – U Beogradu je potpisana Dunavska konvencija, kojom je prihvaćeno načelo da Dunavom i plovidbom upravljaju priobalne zemlje. Slobodna plovidba je osigurana za sve trgovačke brodove, a ratnim brodovima je plovidba zabranjena, sem ratnih brodova priobalnih država kojima je bilo dopušteno da plove i na području druge priobalne države, ali samo prema sporazumu.

1958. – Vladimir Nabokov objavio je „Lolitu“. 1990. – Jugoslavija je treći put postala svetski prvak u košarci na 11. svetskom šampionatu u Argentini. Prvi put je osvojila titulu 1970. u Ljubljani, a drugi put 1978. u Manili.   (KRSTARICA)