LESKOVAC – Dvanaest godina sam čeznula za decom krišom gledajući srećne roditelje, a kada sam konačno dobila Matiju i Uroša, bilo je to kao da sam se ponovo rodila, priča Ljiljana Marković, koja je zahvaljujući vantelesnoj oplodnji u Specijlanoj bolnici u Leskovcu „Spebo medical“  dobila dvojicu prelepih mališana.

Oni danas imaju šest i po godina i septembra kreću u prvi razred osnovne škole.

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način, napisao je slavni ruski pisac. I priče majki i očeva koji su se danas sa svojim mezimcima, Matijevim i Uroševim vršnjacima, okupili u “Spebu”, imaju srećan kraj i sve liče jedna na drugu.

Posle godina i decenija iščekivanja, strepnji i patnji – postalu su roditelji.

Među budućim prvacima bio je i Stefan Đorđević iz Stajkovca, čija je majka pre 6 mesci prirodnim putem rodila devojčicu, o čemu je Jugmedia pisala.

“Moje iskustvo i moja patnja za tih 12 godina su bili neverovatno teški, tim pre što svakodnevno radim sa decom kao medicinska pedijatrijska sestra. Nije lako podizati blizance, ali velika sreća i ljubav sve napore čine lakšim”, objašnjava Ljiljana Marković iz obližnjeg Strojkovca.

Za nešto više od sedam godina iz Speba je na svet došlo 600 beba, a još stotinak je na putu.

Roditelji prve i druge bebe su iz Beograda, a treće iz Leskovca – Stefan Stojković, koga su roditelji čekali punih 15 godina.

“Ne bih voleo da bilo koji bračni par oseti tu tugu. Klinika dr Stojkovića i naš Stefan su nam promenili život i mi smo danas mala i srećna porodica”, priča Slavko Stojković, a Dragana Ilić iz Leskovca, koja je posle 18 godina dobila prelepu, sada sedmogodišnju, Aleksandru, savetuje da se nikada ne gubi nada.

“Posle dva pokušaja u Beogradu, Spebo nam je bio poslednja nada. Kada nam je doktor Nebojša Marković javio da sam trudna, skoro da mu nisam poverovala. Zapravo, nikada nisam gubila nadu. Treba verovati i treba biti uporan”, priča majka male princeze.

I za zaposlene u Spebu danas je bio veliki praznik. Okupili su bubuće prvake da ih vide i da im uruče poklone – rančeve i školski pribor.

“Naša najveća želja je bila da tu decu, koju smo nekada videli pod mikroskopom, kao embrione, ponovo vidimo pred polazak u školu na jesen”, priča prof. dr Miodrag Stojković, poznati genetičar koji je pre osam godina prekinuo uspšenu svetsku naučnu karijeru i vratio se u rodni grad gde je otvorio kliniku za vantelesnu oplodnju.

“Mi smo prestali da brojimo decu, sada brojimo odeljenja. U Leskovcu ih je šest, a u okviru cele zemlje tridesetak novih odeljenja, izašlih iz naše Specijalne bolnice. Naša deca su svuda po svetu, na svim kontinentima. Nedavno smo dobili fotografiju mališna sa Aljaske”, dodaje Stojković.

Okupila su se deca samo iz leskovačkog kraja

On ponavlja da se uspešnost vantelesne oplodnje u toj bolnici kreće od 18 do 80 posto, u zavisnosti od starosne dobi žena.

“Ženama vreme nije prirodni saveznik jer im troši neke prirodne resurse, neki biološki sat na koji kasnije niko ne može da utiče i da ga vrati. Zato savetujem da već posle prve godine braka odu kod specijaliste ako nije došlo do prirodnog začeća, kako bi na vreme počeli da rade neophodne analize”, objašnjava dr Stojković.

Inače, Klinika za vantelesnu oplodnju u Leskovcu počela je sa radom 25. aprila 2008. godine.

(Kraj)