Gradonačelnik je, u svom ekspozeu, konačno priznao sebi i građanima najozbiljniji problem s kojim se danas suočava Leskovac i Srbija, a to je problem odlaska mladih. Ne znam koliko je to priznanje pohvalno, ako imamo u vidu da je ovo treći mandat gospodina Cvetanovića. Ipak, ne želim da budem zlonameran, već želim da verujem da je Cvetanović rešen da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

Pišem ovaj tekst vodeći se izjavom da su „vrata kabineta otvorena za ideje mladih, pametnih i talentovanih ljudi“. Zašto? Zato što se na prste jedne ruke mogu nabrojati mladi, pametni i talentovani grada Leskovca, koji zaista i znaju kako izgleda kabinet gradonačelnika. Verovao bih u ovu izjavu da sam pored nje, čuo i neka programska rešenja za povratak mladih. Pa makar i neki zvanični termin „otvorenih vrata“ gradonačelnikovog kabineta. Samo da nije od 5 do 8 ujutru u kasarni.

Rešenja za povratak mladih u Leskovac nisam našao ni u ekspozeu gradonačenika, ni u programu vladajuće koalicije. Takva svest je još ozbiljniji problem od problema odliva mozgova. Ovde je toliko dobro da nas je sramota. A ja i dalje osećam potrebu i dužnost, da posle silnih godina predstavljanja Srbije u inostranstvu, podelim iskustva sa mojim ljudima. Najmanje što mogu da uradim je da ne budem kukavica, kažem šta mislim i nesebično podelim ideje.

PROSVETA I ZDRAVSTVO

Ulaganje u prosvetu i zdravstvo? Ne, gospođo, nećemo o parama. Govorim o ulaganju znanja i energije, o strateškom planiranju, informacijama, saradnji – koje stavljaju PORODICU na prvo mesto prioriteta lokalne zajednice. Ovlašćenja i nadležnosti lokalne samouprave su dovoljna da se aktivno bave ovim problemima. Logistički, pa i finansijski. Bez čekanja na pomoć države. Ne može vaspitač u vrtiću voditi adekvatnu brigu o deci sa posebnim potrebama (i još o 40-oro druge dece), da logopedi i psiholozi skapavaju na birou, da lekari odlaze u Kanadu. Otići će i vaspitači, logopedi, psiholozi.

Nedovoljno je ozbiljnih obrazovnih institucija na jugu Srbije. Leskovcu je kao jednom od regionalnih centara, a uzimajući potrebe biroa rada i obrazovne profile – neophodna Visoka medicinska škola i Visoka pedagoška/vaspitačka/učiteljska škola. Postojanjem ovih institucija, smanjio bi se broj mladih koji odlaze van Leskovca i van Srbije, u potrazi ne samo za poslom, već i za dodatnim obrazovanjem u ovim oblastima. To bi takođe olakšalo i pomoglo doškolovavanje aktivno zaposlenog medicinskog i prosvetnog kadra u Leskovcu.

POLJOPRIVREDA

Ko se opredeli za bavljenje poljoprivredom, mora biti svestan da je to delatnost koja je zaista teška, ujedno i porodična. No uz sve teškoće pruža određeni mir, kakav drugi poslovi ne pružaju. Može se živeti od poljoprivrede, ali nije to onaj kvalitet života kakav priželjkuje mladi čovek. Konkurišu za zemlju i žele da se usavršavaju, a onda dobiju 1-2 hektara, dok ljudi sa 50-60 godina (koji su već u radnom odnosu i kojima poljoprivreda nije primarna delatnost) dobiju 20, 30 ili 50 hektara. Želimo li da mladi ljudi ostanu na selu ili da odu? Pravda za mlade ratare!

Grad Leskovac mora posebno da prepozna, ohrabri i pomogne mlade ljude koji žele da se bave poljoprivredom. Besplatne edukacije ili pravo prečeg otkupa proizvoda nastalih udruživanjem mladih ljudi, samo su neka od rešenja.

IT SEKTOR

Gradonačelnik ima veliki tim ljudi i na tome mu čestitam. Ipak, pored neiskustva njegovih saradnika, moram da dodam i neinformisanost. Oni nisu obavešteni da u Srbiji, Evropi i svetu, postoji veliki broj IT stručnjaka poreklom iz Leskovca. Strane kompanije štede novac tako što ne plaćaju stručnjake u svojim zemljama, nego plaćaju odlične stručnjake u drugim zemljama kao što je Srbija.

Mnogi od njih rade za poznate kompanije kao što su Gugl, Majkrosoft ili Nordeus. Pored specifične struke, svima im je zajedničko i to da su iz Leskovca otišli, ne u potrazi za poslom, već u potrazi za obrazovanjem. Svake godine fakultete završi oko hiljadu stručnjaka za informaciono-komunikacione tehnologije, što je nedovoljno. Ako želite da me kritikujete, imajte bar u vidu da je izvoz softvera dostigao vrednost izvoza poljoprivrednih kultura. Procene su da srpsko IT tržište u 2015. vredelo oko 700 miliona evra.

Leskovcu je neophodna Visoka IT škola. Pored prilike da se mladi Leskovca obrazuju u ovoj oblasti, ovakva institucija bi privukla mlade iz regiona, Srbije, ali i iz okolnih zemalja. Privlačenju studenata iz inostranstva ide u prilog i činjenica da je u Leskovcu najjeftiniji život u jugoistočnoj Evropi.

INVESTICIJE

Nekoliko puta se pominje uređenje gradskih trgova i to pozdravljam, Leskovac zaista zaslužuje da izgleda lepše. Mnogi i tvrde da je posao gradonačelnika da uređuje grad, a posao poslanika i ministara da dovode investitore. Nije tačno! Gradonačelnik i članovi gradskog veća imaju odgovornost da ličnim kontaktima i kredibilitetom privlače investitore. Rukovodioci grada moraju putovati u inostranstvo, da u potrazi za investicijama predstavljaju razne projekte. Ipak, ako i godinu dana nakon toga nema rezultata, moraju da se menjaju ili igra ili igrači.

Drugim rečima, neefikasnost i netransparentnost gradske uprave su jedan od osnovnih problema. To je loša poruka ne samo za inostrane investitore, već i za one koji bi da započnu sopstveni biznis u rodnom gradu. Ako tome dodate i činjenicu da članovi gradskog veća, ni na koji način ne doprinose privlačenju investicija ličnim iskustvom, angažmanom i kontaktima – jasno je da nešto mora da se menja.

NARAVOUČENIJE

Više nije bitno da li je ko spreman da podnese kritiku, jer retko ko jeste. Pitanje je kako će je ko prihvatiti. Budite konstruktivni i dobronamerni, batalite sujetu i zajedljivost. Budite aktivni u društveno – političkom životu svoje zajednice. Mladi odavno napuštaju Leskovac. Zbog aktuelnog gradonačelnika ili zbog prethodnog ili zbog onih pre njih, uopšte nije bitno. Dok se svi međusobno optužuju, otići će svi mladi. To je bitno.