VLASOTINCE – Letnja olimpijada 1936. godine u Hitlerovoj Nemačkoj je i pre njenog početka uzburkala svetsku i srpsku javnost, ali skoro da je zaboravljeno da je beogradski gradonačelnik Vlada Ilić, rodom iz Vlasotinca, bio prvi gradonačelnik u istoriji Jugoslavije koji je držao olimpijsku baklju u rukama, pre nego je ona završila u Berlinu.

Na taj prelomni istorijski trenutak u svojoj, još ne publikovanoj, monografiji o ovom znamenitom Vlasotinčaninu podseća profesor Saša Stanković iz Vlasotinca.

“Letnja Olimpijada 1936. godine u Berlinu najznačajniji je svetski sportski događaj koji se desio za vreme mandata Vlade Ilića. i kao što neretko biva u sportu, plemenita igra bila je u senci politike”, piše Stanković
Nemci su dobili pravo da organizuju Olimpijadu 1932. godine, dakle još pre dolaska Adolfa Hitlera na vlast. Četiri godine kasnije nacistička propaganda je nastojala da ovu manfastaciju iskoristi za promociju svoje ideologije i „nadmoćne„ arijevske rase, zato se u slobodarskom delu čovečanstva javila ideja o bojkotu1. Te ideje su našle pogodno tlo i u samoj Kraljevini Jugoslaviji, pa je zabeležen i protest stotinu najpoznatijih beogradskih sportista protiv duha iduće Olimpijade”, objašnjava Stanković.

Uprkos tome, olimpijska plamen s bakljom, prvi posle hiljada godina, stigao je iz Grčke u Beograd  27. jula 1936. godine. Na Terazijama predsednik beogradske opštine Vlada Ilić održao je govor pred mnogobrojnim narodom i diplomatskim horom.

Monografija o Vladi Iliću uskoro će se naći pred čitaocima jer su lokalne vlasti obećale pomoć za njeno štampanje

“Jugoslovenska prestonica je srećna i radosna što će u ovom međunarodnom kulturnom takmičenju biti zastupljena preko svojih predstavnika. Beogradu ih šalje sa nizmernom ljubavlju i čvrstim uverenjem da će dostojno zastupati boje ovog grada, koji je uvek mirio viteštvo sa humanošću.”, rekao je tada Ilić.

“Kao što se može videti, u ovim rečima Vlade Ilića provejava duh pravog olimpizma, mira i razumevanja među narodima, što je bilo potpuno u suprotnosti sa napetom situacijom u državi i svetu. Ilić je i ovde nastojao da smiri strasti i smanji tenzije. Iako su, pored naših zvaničnika, tu bili i predstavnici Nemačke i Austrije, u govoru nema idolopoklonstva nemačkoj spoljnoj politici i nacističkoj ideologiji”, ocenjuje profesor ….

Sama Olimpijada održana je od 1. do 16. avgusta i ostaće upamćena kao jedna od najnapetijih u istoriji, ali ne po razultatima, nego po političkim okolnostima, čemu je naročito doprinelo stalno prisustvo Adolfa Hitlera. Novina pored već pominjane olimpijske baklje, bio je i prvi organizovan televizijski prenos. Najbolje plasirana država bila je, naravno, Nemačka, a za Jugoslaviju jednu utešnu srebrnu medalju osvojio je Leopold Štukelj u vežbi na krugovima.

 Pokušao da organizuje olimpijadu u Beogradu

“Danas je gotovo zaboravljeno da je za vreme Vlade Ilića Beograd pokušao da organizuje olimpijske igre. Za vreme Olimpijade u Berlinu predstavnik Jugoslovenskog olimpijskog odbora i član Međunarodne olimpijske organizacije, diviziski general Svetomir Đukić, podneo je predlog Jugoslovenskog olimpijskog odbora da se Olimpijada 1948. godine održi u Beogradu. Ova akcija naišla je na podršku kod Kraljevske vlade i gradonačelnika Ilića. Čak je u Beogradu boravio arhitekta Verner Marh, koji je izgradio veliki olimpijski stadion u Berlinu. Razmišljalo se da paviljoni sajmišta budu adaptirani za priređivanje sportskih takmičenja. Nažalost, zbog izbijanja Drugog svetskog rata ova inicijativa ostaće upamćena kao prvi pokušaj Beograda da postane olimpijski grad .

(Kraj)