Od zarađenog novca na gradilištima u Moskvi, Srđan Stanisavljević iz Predejana je na visoravani Vlasine u Crnoj Travi, na nadmorskoj visini od 1.360 metara oformio farmu ovaca, koza, krava i živine, najveću i jedinstvenu na jugu Srbije, odakle se, gotovo organski, sirevi, mleko, pavlaka, kačkavalj i surutka plasiraju u elitnim trgovinama širom Srbije.
„Naša vizija je da je organska hrana budućnost i u Srbiji i za ovaj posao nije bilo pogodnijeg mesta od Crne Trave gde nemoramo hranu za stoku da prskamo hemikalijama jer ovde nema nikakvih parazita“, priča ekonomista Boban Mitić, direktor farme „Šurik invest“, kome je pašenog Stanisavljević prepustio sav posao.
Farmu u divljini sa objektima, pašnjacima, pšenicom, ražom, ovsem i drugim žitaricama prostire se na na oko 1000 hektara. Okružena je gustom borovom šumom. Stoka je skoro devet meseci na ispaši na visini od preko 1500 metara, tamo gde zajedno sa travom unosi i lekovito bilje, poput kamilice, kantariona, žalfije ili majčine dušice, u kraju poznatom baš po lekovitom bilju.
Voda koju piju žovotinje na mnogobrojnim izvorištima čistija je, tvrde farmeri, i od flaširane vode „Rose“, koja se zahvata ispod farme.
„Zbog toga kažemo da su naši proizvodi i lekoviti“, objašnjava Mitić, koji je napustio posao u Rusiji da bi se posvetio farmi na Vlasini.
Predejančani su 2013. godine kupili ovu, tada zapuštenu, farmu od leskovačkog „Meskombinata“, gde su zateki samo par goveda. Sada uzgajajau 650 koza rase „alpina“, najveće stado koza u Srbiji, 1200 ovaca – „pirotske oplemenjene“ i „sjeničke“, 70 krava „simentalki“ i 2.500 kokošaka.
„Dnevno daju po 2.000 mleka, a mleko pravo iz torova odlazi 100 metara dalje u proizvodnju i istoga dana se prerađeno isporučuje kupcima“, objašnjava naš sagovornik.
Podigli su svoju mlekaru i dve hladnjače, a o stadu i proizvodnji brine 35 radnika iz Crne Trave, ali iz Vlasotinca, Predejana, pa i iz Niša. Ceo tim kontroliše doplomirani inženjer poljoprivrede.
„Naš najveći problem je nedostatak radne snage, iako zarade kod nas nisu male i dostižu neto iznos od 50.000 dinara. Imamo dve kuvarice koje radnicima spremaju tri obroka, a vreme za kafu se zna u sekundu. Nema mnogo mladih u Crnoj Travi, ali i to malo njih što je ostalo se ne zanima za farmerski posao“, žali se Mitić.
Proizvodi „Šurik investa“ mogu da se kupe u trgovinama marketa „Aman“, u elitnim restoranima širom Srbije, a vode se pregovori i sa drugim velikim kućama.
U okviru farme je i prodavnica, pa putnici namernci mogu da kupe ukusne proizvode od mleka na licu mesta, po daleko nižoj ceni od one u marketima
„Naš krajni cilj je dobijanje sertifikata organske hrane jer od naredne godine ćemo izbaciti veštačko đubrivo i polja žitarica đubriti stajskim. Cilj je takođe izvoz u Rusiju, no oba puta su naporna i dugačka, budući da finansijski još nismo ni na pozitivnoj nuli. Rizičan je i težak ovo posao, bez subvencija države, koje su redovne, ne bismo mogli preživeti“, priča Mitić.
Uprkos poteškoćama, Stanisavljević i Mitić se nisu zaustvaili samo na farmi već se prošle godine zasadli na Vlasini 16.000 stabala pitome borvnice, pored kojih inače rastu i one divlje, s obzirom da je ovo područje poznato i po ukusima ovog voća.
„Deca mog pašenoga su uspešni sportisti u Moskvi, moja ćerkica i sin su još mali, ali ne vidim da pokazuju interesovanje za farmerstvo. Ipak, mi smo još mladi, pa ćemo gurati dok možemo, a možda će u međuvrenu neko od naših potomaka i zavoleti ovaj posao“, razmišlja nagals Boban Mitić, direktor farme stoke na Vlasini.
„Šurik invest“ je gotovo jedino preduzeće u Crnoj Travi, a priča o vizionarstvu Predejančana proširila se po Srbiji, pa je prošle godine ovde gost bio premijer Srbije Aleksandar Vučić, a nedavno ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Milica Ivanović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Aman prodavnica ima u Beogradu . A sta ce elitnim restoranima tako dobro mleko, ko pije mleko kad ode u restoran, Takvo mleko bi trebalo biti dostupno u svim vecim trgovinama kao Roda, Idea i sl. odnosno u radnjama kojih ima u svim gradovima, a ne samo u Beogradu i mozda jos ponegde. Zasto da ljudi koji ne zele otrovno aflatoskinom mleko kupuju sojino mleko , ako vec ima dobrog mleka kao sto pisu. Znaci u Srbiji je samo za Beograd dostupno zdravo mleko a za ostale kome kako. E jadno li je zivet